Uskoro slavna sloboda za decu Božju

„Jer su stvorenja podložena taštini... sa nadom da će se i sama oprostiti ropstva raspadanja da bi sudelovala u slobodi slave dece Božje“ (RIMLJANIMA 8:20, 21).

1. Kako je bila predočena Isusova žrtva na Dan pomirenja?

JEHOVA je dao svog jedinorođenog Sina kao otkupnu žrtvu koja je otvorila put za nebeski život za 144 000 ljudi i za večne zemaljske izglede za ostatak čovečanstva (1. Jovanova 2:1, 2). Kao što je primećeno u prethodnom članku, Isusova žrtva za duhom rođene hrišćane bila je predočena kada je na godišnji Dan pomirenja izraelski prvosveštenik žrtvovao jednog junca kao žrtvu za greh za sebe, svoje domaćinstvo i Levijevo pleme. Tog istog dana, žrtvovao je i jednog jarca kao žrtvu za greh svih drugih Izraelaca, baš kao što će Hristova žrtva koristiti čovečanstvu u celini. Živ jarac je, nestajući u pustinji, simbolično odnosio kolektivan greh naroda u protekloj godinia (Levitska 16:7-15, 20-22, 26).

2, 3. Šta je mišljeno Pavlovom izjavom zapisanom u Rimljanima 8:20, 21?

² Posle izlaganja nade koju imaju ljudi što će postati nebeski ’sinovi Božji‘, apostol Pavle je rekao: „Stvorenja stalno čeznu za otkrivenjem sinova Božjih; jer su stvorenja podložena taštini, (ne po svojoj volji nego po volji onoga koji ih podloži) s nadom da će se i sama oprostiti ropstva raspadanja da bi sudelovala u slobodi slave dece Božje“ (Rimljanima 8:14, 17, 19-21). Kakvo je značenje ove izjave?

³ Kada je naš praotac Adam bio stvoren kao savršen čovek, bio je ’sin [to jest, dete] Božje‘ (Luka 3:38). Zato što je zgrešio, došao je u ’ropstvo raspadanja‘ i preneo to stanje na ljudski rod (Rimljanima 5:12). Bog je dozvolio ljudima da se rode s ’taštinom‘ s kojom će se suočiti zbog svoje nasleđene nesavršenosti, ali je pružio nadu posredstvom ’semena‘, Isusa Hrista (Postanje 3:15; 22:18; Galatima 3:16). Otkrivenje 21:1-4 ukazuje na vreme kada „smrti neće više biti, ni žalosti ni vike, ni bolesti neće više biti“. Pošto je to obećanje ’ljudima‘, to nas uverava da će novo zemaljsko društvo ljudi koji žive pod vladavinom Kraljevstva doživeti obnovu uma i tela do potpunog zdravlja i večnog života kao zemaljska ’deca Božja‘. Za vreme Hristove Hiljadugodišnje vladavine, poslušni ljudi će se „oprostiti ropstva raspadanja“. Nakon što dokažu da su lojalni Jehovi za vreme završnog ispita, zauvek će biti oslobođeni nasleđenog greha i smrti (Otkrivenje 20:7-10). Tada će oni na zemlji imati ’slavnu slobodu dece Božje‘.

Oni govore „dođi!“

4. Šta znači ’uzeti vodu života zabadava‘?

⁴ Kakva je veličanstvena nada postavljena pred čovečanstvo! Nije čudo što duhom rođeni hrišćani koji su još uvek na zemlji revno predvode u govorenju drugima o toj nadi! Kao oni koji će postati deo ’neveste‘ proslavljenog Jagnjeta, Isusa Hrista, pomazani ostatak je uključen u ispunjenje sledećih proročanskih reči: „Duh i nevesta govore: ’Dođi.‘ I koji čuje neka govori: ’Dođi‘. I ko je žedan neka dođe, i ko hoće neka uzme vode života za badava“ (Otkrivenje 21:2, 9; 22:1, 2, 17). No, koristi Isusove otkupne žrtve nisu ograničene samo na 144 000 pomazanika. Božji duh i dalje deluje posredstvom preostalih na zemlji od klase neveste u govorenju „Dođi“. Svako ko to čuje a žedan je pravednosti, pozvan je da kaže „Dođi“, da iskoristi Jehovine obilne pripreme za spasenje.

5. Koga Jehovini svedoci imaju u svojoj sredini i srećni su zbog toga?

⁵ Jehovini svedoci veruju u Božju pripremu za život posredstvom Isusa Hrista (Dela apostolska 4:12). Srećni su što u svojoj sredini imaju osobe čestita srca koje žele da uče o Božjim namerama i da vrše njegovu volju. Njihove Dvorane Kraljevstva su otvorene za sve koji žele da ’dođu i uzmu vodu života zabadava‘ u ovom ’vremenu kraja‘ (Danilo 12:4).

Promene s prolaskom vremena

6. Kako je Božji duh delovao na Jehovine sluge tokom različitih vremenskih razdoblja?

⁶ Bog ima vreme za sprovođenje svojih namera, a to utiče na njegovo ophođenje s ljudima (Propovednik 3:1; Dela apostolska 1:7). Iako je Božji duh došao na njegove sluge prethrišćanskog doba, oni nisu bili rođeni kao njegovi duhovni sinovi. Međutim, započevši sa Isusom, došlo je Jehovino vreme da koristi sveti duh da rodi predane muškarce i žene za nebesko nasleđe. A kako je u naše vreme? Taj isti duh deluje i na Isusove „druge ovce“, ali on u njima ne izaziva nadu i želju za nebeskim životom (Jovan 10:16). S nadom večnog života na rajskoj zemlji koju daje Bog oni radosno podupiru pomazani ostatak u davanju svedočanstva tokom ovog razdoblja prelaska iz starog sveta u Božji pravedni novi svet (2. Petrova 3:5-13).

7. Kojim su se delom žetve bavili Istraživači Biblije, ali šta su znali o raju?

⁷ Bog je počeo da ’dovodi mnoge sinove u slavu‘ izlivanjem svetog duha na Pedesetnicu 33. n. e., i on je očigledno odredio vreme da duhovni ’Izrael Božji‘ dostigne potpuni broj od 144 000 (Jevrejima 2:10; Galatima 6:16; Otkrivenje 7:1-8). Počev još 1879, delo žetve koje obuhvata pomazane hrišćane često se spominjalo u ovom časopisu. Ali Istraživači Biblije (sada se zovu Jehovini svedoci) takođe su znali da Pismo sadrži i nadu u večni život na rajskoj zemlji. Na primer, izdanje Kule stražare od jula 1883. reklo je: „Kada Isus uspostavi svoje kraljevstvo, uništi zlo, itd., ova zemlja će postati raj... i svi koji su u grobovima doći će u taj raj. Postajući poslušni njegovim zahtevima moći će da žive zauvek u njemu.“ Kako je vreme prolazilo, žetva pomazanika se smanjivala, i postepeno su osobe koje nisu imale nebesku nadu sakupljane u Jehovinu organizaciju. U međuvremenu, Bog je dao svojim pomazanim slugama, ponovo rođenim hrišćanima, značajan uvid (Danilo 12:3; Filipljanima 2:15; Otkrivenje 14:15, 16).

8. Kako se razumevanje zemaljske nade razvijalo početkom 1930-ih?

⁸ Naročito od 1931. oni koji imaju zemaljsku nadu počeli su da se druže s hrišćanskom skupštinom. Te godine Jehova je prosvetlio ostatak duhom rođenih hrišćana da vide da 9. poglavlje Jezekilja ukazuje na tu zemaljsku klasu, koja je označena za preživljavanje i ulazak u Božji novi svet. Godine 1932. zaključilo se da su te današnje ovcama slične osobe predočene Jujovim drugom Jonadavom (Jehonadavom) (2. Kraljevima 10:15-17). Godine 1934. razjašnjeno je da „Jonadavi“ treba da se „posvete“, to jest predaju, Bogu. Godine 1935. ’veliko mnoštvo‘ — za koje se ranije mislilo da je sekundarna duhovna klasa koja će biti ’drugovi‘ neveste Hristove na nebu — identifikovano je kao druge ovce koje imaju zemaljsku nadu (Otkrivenje 7:4-15; 21:2, 9; Psalam 45:15, 16). A naročito od 1935. pomazanici predvode u traganju za čestitim ljudima koji čeznu da zauvek žive na rajskoj zemlji.

9. Zašto su neki hrišćani posle 1935. prestali da uzimaju simbole na Gospodovoj večeri?

⁹ Posle 1935. neki hrišćani koji su uzimali hleb i vino na Gospodovoj večeri prestali su da ih uzimaju. Zašto? Zato što su shvatili da je njihova nada zemaljska, a ne nebeska. Jedna žena koja se krstila 1930. rekla je: „Premda se smatralo da je [uzimanje] ispravno, naročito za revne punovremene sluge, nikada nisam bila uverena da imam nebesku nadu. A onda, 1935. godine, razjašnjeno nam je da se sakuplja veliko mnoštvo s nadom večnog života na zemlji. Mnogi od nas su se radovali što smo shvatili da smo deo tog velikog mnoštva, i prestali smo da uzimamo simbole.“ Čak se promenila i priroda hrišćanskih publikacija. Dok su publikacije ranijih godina bile oblikovane prvenstveno za Isusove duhom rođene sledbenike, od 1935. pa nadalje Kula stražara i druga literatura ’vernog roba‘ obezbeđuje duhovnu hranu koja odgovara potrebama i pomazanika i njihovih drugova koji imaju zemaljsku nadu (Matej 24:45-47).

10. Kako bi neveran pomazanik mogao biti zamenjen?

¹⁰ Pretpostavimo da neki pomazanik postane neveran. Da li bi bilo zamene? Pavle je na to ukazao u svom govoru o simboličnoj maslini (Rimljanima 11:11-32). Ako neka duhom rođena osoba treba da bude zamenjena, Bog će verovatno nebeski poziv uputiti nekome čija je vera bila primerna u prinošenju svete službe mnogo godina. (Uporedi sa Lukom 22:28, 29; 1. Petrova 1:6, 7.)

Mnogi razlozi za zahvalnost

11. U šta nas Jakov 1:17 uverava, bez obzira na prirodu naše nade?

¹¹ Gde god da verno služimo Jehovi, on će zadovoljavati naše potrebe i ispravne želje (Psalam 145:16; Luka 1:67-74). Bilo da imamo pravu nebesku nadu ili je naš izgled zemaljski, imamo mnogo valjanih razloga da budemo zahvalni Bogu. On uvek radi ono što je najbolje za one koji ga vole. Učenik Jakov je rekao da „svaki dobar dar i svaki savršen poklon odozgo je, dolazi od oca Svetlosti, u kome nema promene ni senke menjanja“, od Jehove Boga (Jakov 1:17). Zapazimo nekoliko takvih poklona i blagoslova.

12. Zašto možemo reći da je Jehova svakom svom vernom slugi dao divnu nadu?

¹² Jehova je dao svakom svom vernom slugi divnu nadu. Neke je pozvao za nebeski život. Svojim prethrišćanskim svedocima, Jehova je dao divnu nadu uskrsenja za večni život na zemlji. Recimo, Avram je verovao u uskrsenje i iščekivao „grad koji ima čvrste temelje“ — nebesko Kraljevstvo pod kojim će biti uskrsnut za zemaljski život (Jevrejima 11:10, 17-19). I opet, u ovo vreme kraja, Bog milionima ljudi daje nadu večnog života na rajskoj zemlji (Luka 23:43; Jovan 17:3). Sigurno, svako kome je Jehova dao takvu veličanstvenu nadu treba da bude duboko zahvalan za nju.

13. Kako je Božji sveti duh delovao na njegov narod?

¹³ Jehova svom narodu daje svoj sveti duh kao dar. Hrišćani kojima je data nebeska nada pomazani su svetim duhom (1. Jovanova 2:20; 5:1-4, 18). Ipak, i Božje sluge koje imaju zemaljske izglede imaju pomoć i vođstvo tog duha. Jedan od njih je bio Mojsije, koji je imao Jehovin duh, kao i 70 muškaraca naimenovanih da mu pomažu (Brojevi 11:24, 25). Pod uticajem svetog duha, Veseleilo je služio kao vešt zanatlija u izradi izraelskog šatora (Izlazak 31:1-11). Božji duh je došao na Gedeona, Jeftaja, Samsona, Davida, Iliju, Jeliseja i druge. Premda te osobe iz drevnih vremena nikada neće biti odvedene u nebesku slavu, sveti duh ih je vodio i pomagao im, kao i Isusovim drugim ovcama danas. Zato onda, posedovanje Božjeg duha ne znači da bezuslovno imamo nebeski poziv. Pa ipak, Jehovin duh pruža vođstvo, pomaže nam da propovedamo i ispunjavamo druge od Boga date zadatke, daje nam snagu iznad onoga što je normalno i stvara u nama svoje plodove ljubavi, radosti, mira, dugotrpljivosti, dobrohotnosti, dobrote, vere, blagosti i samokontrole (Jovan 16:13; Dela apostolska 1:8; 2. Korinćanima 4:7-10; Galatima 5:22, 23, NW). Zar ne bi trebalo da budemo zahvalni za taj dragoceni dar od Boga?

14. Kako imamo korist od Božjih poklona spoznanja i mudrosti?

¹⁴ Spoznanje i mudrost su darovi od Boga za koje treba da budemo zahvalni, bilo da je naša nada nebeska ili zemaljska. Tačno spoznanje Jehove pomaže nam da se ’uverimo u važnije stvari‘ i da ’hodimo dostojno Jehove s ciljem da mu potpuno ugodimo‘ (Filipljanima 1:9-11; Kološanima 1:9, 10, NW). Božanska mudrost služi kao zaštita i vođstvo u životu (Poslovice 4:5-7; Propovednik 7:12). Pravo spoznanje i mudrost zasnivaju se na Božjoj Reči, i mali broj preostalih pomazanika je naročito privučen onome što ona kaže o njihovoj nebeskoj nadi. Međutim, ljubav prema Božjoj Reči i dobro razumevanje nje ne sačinjava Božji način da nam ukaže na to da imamo poziv za nebeski život. Ljudi poput Mojsija i Danila čak su napisali delove Biblije, ali će biti uskrsnuti za život na zemlji. Bilo da je naša nada nebeska ili zemaljska, svi mi dobijamo duhovnu hranu posredstvom Jehovinog priznatog ’vernog i razboritog roba‘ (Matej 24:45-47, NW). Koliko smo samo svi zahvalni za tako stečeno spoznanje!

15. Koji je jedan od Božjih najvećih poklona, i kako gledaš na njega?

¹⁵ Jedan od Božjih najvećih poklona je ljubazna priprema Isusove otkupne žrtve, od koje imamo koristi bilo da imamo nebeski izgled ili zemaljsku nadu. Bog je voleo svet čovečanstva „toliko... da je i Sina svoga jedinorođenoga dao, da ni jedan koji u njega veruje ne propadne, nego da ima život večni“ (Jovan 3:16). I Isusa je ljubav motivisala da „da život svoj u otkup za mnoge“ (Matej 20:28). Kao što je apostol Jovan objasnio, Isus Hrist je „žrtva okajanja greha naših [pomazanika], i ne samo naših, nego i celoga sveta“ (1. Jovanova 2:1, 2). Dakle, svi mi treba da budemo duboko zahvalni za tu ljubaznu pripremu za spasenje u večni život.b

Da li ćeš prisustvovati?

16. Koji značajan dogaćaj će biti proslavljen 11. aprila 1998. posle zalaska sunca, i ko treba da prisustvuje?

¹⁶ Zahvalnost za otkup koji je obezbedio Bog posredstvom svog Sina treba da nas podstakne da budemo prisutni u Dvorani Kraljevstva ili na nekom drugom mestu gde će se Jehovini svedoci okupiti 11. aprila 1998. posle zalaska sunca, da proslave uspomenu na Hristovu smrt. Kada je uveo ovu proslavu sa svojim vernim apostolima poslednje noći svog zemaljskog života, Isus je rekao: „Ovo činite za moj spomen“ (Luka 22:19, 20; Matej 26:26-30). Mali broj preostalih pomazanika uzeće beskvasni hleb ’koji predstavlja Isusovo bezgrešno ljudsko telo‘ i čisto crveno vino, koje označava njegovu krv koja je prolivena kao žrtva. Samo duhom rođeni hrišćani treba da uzimaju simbole jer su samo oni u novom savezu i u savezu za Kraljevstvo, i imaju neosporno svedočanstvo Božjeg svetog duha da imaju nebesku nadu. Milioni drugih biće prisutni kao posmatrači puni poštovanja koji su zahvalni za ljubav koju su pokazali Bog i Hrist s obzirom na Isusovu žrtvu koja omogućuje večni život (Rimljanima 6:23).

17. Čega treba da se setimo u vezi s pomazanjem duhom?

¹⁷ Ranija religiozna gledišta, snažne emocije koje izaziva smrt voljene osobe, teškoće koje su sada povezane sa zemaljskim životom, ili osećaj da su dobili neki poseban blagoslov od Jehove može navesti neke da pogrešno pretpostave da je nebeski život za njih. Ali svi mi treba da se setimo da nam Pismo ne zapoveda da uzimamo simbole Memorijala kako bismo pokazali našu zahvalnost za Hristovu otkupnu žrtvu. Štaviše, pomazanje duhom ne ’zavisi od nečije volje ili od nečijeg trčanja, nego od Boga‘, Onoga koji je rodio Isusa kao duhovnog Sina i koji dovodi samo 144 000 drugih sinova u slavu (Rimljanima 9:16; Isaija 64:8).

18. Koji blagoslovi stoje pred većinom onih koji danas služe Jehovi?

¹⁸ Večni život na rajskoj zemlji je Bogom dana nada za ogromnu većinu ljudi koji služe Jehovi u ovim poslednjim danima (2. Timoteju 3:1-5). Uskoro će se radovati tom veličanstvenom raju. Knezovi će tada upravljati stvarima na zemlji pod nebeskom vladom (Psalam 45:17). Vladaće mirno stanje dok se stanovnici zemlje budu potčinjavali Božjim zakonima i učili više o Jehovinim putevima (Isaija 9:6, 7; Otkrivenje 20:12). Biće obilje posla da bi se izgradile kuće i da bi se podložila zemlja (Isaija 65:17-25). I razmisli o srećnom porodičnom ponovnom sjedinjenju dok se mrtvi vraćaju u život! (Jovan 5:28, 29). Posle završne kušnje, sva zloća će iščeznuti (Otkrivenje 20:7-10). Otada pa zauvek, zemlja će biti napunjena savršenim ljudima koji su ’oslobođeni ropstva raspadanja da bi sudelovali u slavnoj slobodi dece Božje‘.

[Fusnote]

Kako bi odgovorio?

◻ Šta znači ’uzeti vodu života zabadava‘?

◻ Koje razloge imamo da budemo zahvalni Bogu, bilo da je naša nada nebeska ili zemaljska?

◻ Kojoj godišnjoj proslavi svi treba da prisustvujemo?

◻ Šta čeka u budućnosti većinu Jehovinog naroda?

[Slika na 18. strani]

Milioni su počeli da ’uzimaju vodu života zabadava‘. Da li si i ti među njima?