„Nastavi da propovedaš i nemoj odustati“

1-3. Zašto je apostol Pavle došao u Korint i s čime se suočio?

DRUGA je polovina 50. godine n. e. Apostol Pavle se nalazi u Korintu, bogatom trgovačkom centru u kome žive mnogi Grci, Rimljani i Judejci.a Pavle nije tu došao da bi nešto kupovao ili prodavao, niti da bi tražio posao. U Korint je došao iz jednog mnogo važnijeg razloga – da svedoči o Božjem Kraljevstvu. Međutim, Pavle negde mora da se smesti, ali ne želi da bude drugima na teretu. Ne želi da iko stekne utisak da on živi na račun Božje reči. Šta će uraditi?

² Pavle ume da izrađuje šatore. To nije lak posao, ali on je spreman da radi svojim rukama da bi se izdržavao. Da li će naći posao u tom užurbanom gradu? Da li će naći prikladan smeštaj? I pored takvih neizvesnosti, Pavle nije izgubio iz vida svoj glavni posao – službu propovedanja.

³ Kako se ispostavilo, Pavle je ostao u Korintu neko vreme i njegova služba je donela dobre rezultate. Šta možemo naučiti na osnovu onoga što je Pavle radio u Korintu i kako će nam to pomoći da temeljno svedočimo o Božjem Kraljevstvu na našem području?

Bavili su se izrađivanjem šatora (Dela apostolska 18:1-4)

4, 5. (a) Gde je Pavle boravio dok je bio u Korintu i kojim se poslom bavio? (b) Kako to da je Pavle bio izrađivač šatora?

⁴ Neko vreme nakon što je stigao u Korint, Pavle je upoznao jedan gostoljubiv bračni par – Judejca koji se zvao Akila i njegovu ženu Priskilu, to jest Prisku. Taj bračni par se doselio u Korint zato što je car Klaudije naredio da „svi Judejci napuste Rim“ (Dela 18:1, 2). Akila i Priskila su pozvali Pavla ne samo da ostane u njihovoj kući već i da radi s njima. U izveštaju piše: „Pošto su se bavili istim zanatom, izrađivanjem šatora, ostao je kod njih i radio s njima“ (Dela 18:3). Pavle je boravio u domu ovih gostoljubivih ljudi sve dok je služio u Korintu. Neka pisma koja su kasnije postala deo biblijskog kanona Pavle je možda napisao dok je bio kod Akile i Priskile.b

⁵ Kako to da je Pavle, čovek koji se obrazovao „kod Gamalila“, bio i izrađivač šatora? (Dela 22:3). Judejcima u prvom veku očigledno nije bilo ispod časti da daju svoju decu na zanat iako su ih možda i dodatno školovali. S obzirom na to da je bio rodom iz Tarsa u Kilikiji, koja je bila čuvena po kilikijumu, materijalu od kog su se pravili šatori, Pavle je taj zanat verovatno naučio još u mladosti. Šta je sve radio jedan izrađivač šatora? Njegov posao je podrazumevao tkanje ili sečenje i šivenje grubog i krutog materijala od kog su se pravili šatori. U svakom slučaju, bio je to težak posao.

6, 7. (a) Kako je Pavle gledao na svoj zanat i šta pokazuje da su Akila i Priskila imali slično gledište? (b) Kako današnji hrišćani slede primer koji su ostavili Pavle, Akila i Priskila?

⁶ Pavle nije smatrao izrađivanje šatora svojim životnim pozivom. Bavio se tim zanatom samo da bi se izdržavao u službi, to jest da bi mogao objavljivati dobru vest „bez ikakve naplate“ (2. Kor. 11:7). A kako su Akila i Priskila gledali na svoj zanat? I oni su kao hrišćani sigurno delili Pavlovo mišljenje. U stvari, kada je Pavle otišao iz Korinta 52. godine n. e., Akila i Priskila su se spakovali i krenuli s njim za Efes, gde je njihov dom postao mesto na kom se sastajala tamošnja skupština (1. Kor. 16:19). Kasnije su se vratili u Rim, a zatim ponovo u Efes. Ovaj revni bračni par je Božje Kraljevstvo stavljao na prvo mesto i spremno su služili drugima, zbog čega su im bile zahvalne „sve skupštine drugih naroda“ (Rimlj. 16:3-5; 2. Tim. 4:19).

⁷ Današnji hrišćani slede primer koji su ostavili Pavle, Akila i Priskila. Revni objavitelji marljivo rade da drugima ne bi bili na teretu (1. Sol. 2:9). Za svaku je pohvalu to što mnogi punovremeni objavitelji Kraljevstva rade skraćeno radno vreme ili neke sezonske poslove kako bi se izdržavali u službi propovedanja, koja je u stvari njihov glavni posao. Poput Akile i Priskile, mnoge gostoljubive Jehovine sluge otvaraju vrata svog doma pokrajinskim nadglednicima. Oni koji ukazuju takvo gostoprimstvo znaju koliko to može biti ohrabrujuće i izgrađujuće (Rimlj. 12:13).

Mnogi Korinćani su poverovali u dobru vest (Dela apostolska 18:5-8)

8, 9. Kako je Pavle reagovao kad su Judejci počeli da mu se suprotstavljaju i gde je onda otišao da propoveda?

⁸ Kada su Sila i Timotej došli iz Makedonije i doneli velikodušne darove, postalo je očigledno da je Pavle radio samo da bi podmirio svoje osnovne potrebe (2. Kor. 11:9). On se odmah „potpuno posvetio propovedanju Božje reči“ (Dela 18:5). Međutim, njegovo revno propovedanje Judejcima izazvalo je poprilično protivljenje. Želeći da im da do znanja da on više nije odgovoran za to što oni ne prihvataju životovažnu poruku o Hristu, Pavle je otresao prašinu sa svoje odeće i rekao im: „Vi ste odgovorni za ono što će vam se desiti. Ja neću snositi krivicu. Od sada idem kod ljudi iz drugih naroda“ (Dela 18:6; Jezek. 3:18, 19).

⁹ Gde će Pavle sada propovedati? Čovek koji se zvao Titije Just, verovatno prozelit čija je kuća bila do sinagoge, otvorio je Pavlu vrata svog doma. Tako je Pavle prešao iz sinagoge u Justovu kuću (Dela 18:7). I dalje je stanovao kod Akile i Priskile dok je bio Korintu, ali je Justova kuća postala mesto gde je propovedao.

10. Šta pokazuje da Pavle nije rešio da propoveda isključivo neznabošcima?

¹⁰ Da li je Pavlova izjava da će nadalje propovedati neznabošcima značila da više neće obraćati pažnju na Judejce i prozelite, čak ni na one koji su pozitivno reagovali? Ne bi se baš moglo reći. Na primer, „starešina sinagoge po imenu Krisp poverovao je u Gospoda, zajedno sa svim svojim ukućanima“. Po svemu sudeći, dosta onih koji su dolazili u sinagogu pridružili su se Krispu, jer Biblija kaže: „Mnogi Korinćani koji su čuli dobru vest poverovali su u nju pa su se krstili“ (Dela 18:8). Novoformirana hrišćanska skupština u Korintu počela je da se sastaje u kući Titija Justa. Ako je Luka i ovaj izveštaj napisao u svom uobičajenom stilu, to jest hronološki, onda se obraćenje tih Judejaca ili prozelita odigralo nakon što je Pavle otresao prašinu sa svoje odeće. Iz ovog događaja vidimo koliko je Pavle bio fleksibilan.

11. Kako Jehovini svedoci slede Pavlov primer dok propovedaju onima koji tvrde da su hrišćani?

¹¹ Danas je u mnogim zemljama hrišćanstvo čvrsto utemeljeno i ima snažan uticaj na vernike. U mnogim delovima sveta, misionari hrišćanskih crkava su mnoge ljude obratili na hrišćanstvo. Oni koji tvrde da su hrišćani često su vezani za tradiciju, kao što su to u prvom veku bili Judejci u Korintu. Uprkos toj činjenici, mi kao Jehovini svedoci poput Pavla revno propovedamo takvim ljudima, polazeći od onoga što oni već znaju o Bibliji. Ne gubimo nadu čak ni kada nam se oni suprotstavljaju ili kada nas njihove verske vođe progone. Među onima koji se „revno trude da ugode Bogu, ali ne znaju tačno šta je njegova volja“ može biti mnogo krotkih ljudi koje tek treba da pronađemo (Rimlj. 10:2).

„U ovom gradu ima još mnogo ljudi koji će poverovati u mene“ (Dela apostolska 18:9-17)

12. U šta je Isus uverio Pavla u jednoj viziji?

¹² Ako se Pavle i malo dvoumio da li da nastavi sa svojom službom u Korintu, sve nedoumice su nestale one noći kada mu se u viziji pojavio Isus i rekao mu: „Ne boj se, nastavi da propovedaš i nemoj odustati, jer ja sam s tobom i niko ti neće nauditi. U ovom gradu ima još mnogo ljudi koji će poverovati u mene“ (Dela 18:9, 10). Ova vizija ga je sigurno ohrabrila! Sam Isus ga je uverio da će ga zaštititi i da u tom gradu ima još mnogo onih koji bi prihvatili istinu. Šta je Pavle odlučio nakon te vizije? U izveštaju stoji: „Tako je ostao tamo godinu i šest meseci, poučavajući ljude o Božjoj reči“ (Dela 18:11).

13. O čemu je Pavle možda razmišljao dok je prilazio sudskoj stolici i zašto je mogao očekivati drugačiji razvoj događaja?

¹³ Nakon što je proveo oko godinu dana u Korintu, Pavle je dobio daljnji dokaz da ima Isusovu podršku. „Judejci su se udružili i napali Pavla i odveli ga pred sudsku stolicu“, koja se nazivala bema (Dela 18:12). Neki smatraju da se bema, to jest uzdignuta platforma od plavog i belog mermera puna dekorativnih rezbarija, možda nalazila blizu centra korintskog trga. Prostor ispred beme bio je dovoljno velik da bi se okupio priličan broj ljudi. Arheološka otkrića pokazuju da se sudska stolica mogla nalaziti na svega nekoliko koraka od sinagoge, pa prema tome i od Justove kuće. Dok je Pavle išao prema bemi, možda je razmišljao o kamenovanju Stefana, za koga se ponekad kaže da je bio prvi hrišćanski mučenik. Pavle, koji je tada bio poznat kao Savle, odobravao je njegovo ubistvo (Dela 8:1). Da li će se sada i njemu desiti nešto slično? Neće, jer mu je Isus obećao: „Niko ti neće nauditi“ (Dela 18:10).

14, 15. (a) Za šta su Judejci optužili Pavla i zašto je Galion odmah okončao slučaj? (b) Šta se desilo Sostenu i šta je kasnije možda bilo s njim?

¹⁴ Šta se desilo kada je Pavle stao pred sudsku stolicu? Sudija je bio Galion, prokonzul Ahaje, stariji brat rimskog filozofa Seneke. Judejci su optužili Pavla da „nagovara ljude da služe Bogu na nezakonit način“ (Dela 18:13). Judejci su time hteli da kažu da je Pavle na nezakonit način pokušavao da preobrati ljude na svoju veru. Međutim, Galion je shvatio da Pavle nije učinio nikakvu nepravdu niti neki ozbiljan zločin (Dela 18:14). Nije imao nameru da se meša u razmirice među Judejcima. Zato je okončao slučaj i pre nego što je Pavle zaustio da kaže nešto u svoju odbranu! Judejci su bili van sebe od besa. Iskalili su svoj gnev na Sostenu, koji je možda zamenio Krispa na mestu starešine sinagoge. Zgrabili su Sostena i „počeli da ga tuku pred sudskom stolicom“ (Dela 18:17).

¹⁵ Zašto Galion nije sprečio tu rulju da pretuče Sostena? Možda je Galion mislio da je Sosten predvodio rulju koja je bila protiv Pavla i da je zato dobio ono što je i zaslužio. Bilo kako bilo, moguće je da se sve dobro završilo. U pismu koje je nekoliko godina kasnije uputio Korintskoj skupštini, Pavle je spomenuo izvesnog brata Sostena (1. Kor. 1:1, 2). Da li je to onaj isti Sosten koji je bio pretučen u Korintu? Ako jeste, možda mu je taj nemio događaj pomogao da prihvati hrišćanstvo.

16. Kako se Isusove reči: „Ne boj se, nastavi da propovedaš i nemoj odustati, jer ja sam s tobom“, odnose na našu službu?

¹⁶ Setimo se da je Isus rekao Pavlu: „Ne boj se, nastavi da propovedaš i nemoj odustati, jer ja sam s tobom“ (Dela 18:9, 10). Ali to je rekao tek nakon što su Judejci negativno reagovali na ono što im je Pavle propovedao. Dobro je da imamo u mislima te reči, naročito kada neki negativno reaguju dok im propovedamo. Nemojmo zaboraviti da Jehova čita srca i da iskrene osobe privlači k sebi (1. Sam. 16:7; Jov. 6:44). To nam zaista daje snagu da nastavimo da revno propovedamo! Svake godine se krste stotine hiljada ljudi, to jest na stotine svakog dana. Onima koji slušaju zapovest da stvaraju „učenike od ljudi iz svih naroda“, Isus obećava: „Ja sam s vama u sve dane do svršetka ovog poretka“ (Mat. 28:19, 20).

„Ako bude Jehovina volja“ (Dela apostolska 18:18-22)

17, 18. O čemu je Pavle možda razmišljao dok je plovio za Efes?

¹⁷ Ne možemo sa sigurnošću reći da li je Galionov stav prema Pavlovim neprijateljima doveo do perioda mira za novoosnovanu skupštinu u Korintu. U svakom slučaju, Pavle je „tamo ostao još neko vreme“ pre nego što se oprostio s braćom iz Korinta. U proleće 52. n. e. planirao je da otplovi za Siriju iz Kenhreje, luke koja se nalazila oko 11 kilometara istočno od Korinta. Ali pre nego što je napustio Kenhreju, Pavle se „ošišao na kratko, jer je dao zavet Bogu“c (Dela 18:18). Zatim je sa Akilom i Priskilom otplovio preko Egejskog mora za Efes u Maloj Aziji.

¹⁸ Dok je Pavle putovao brodom iz Kenhreje, verovatno je razmišljao o vremenu koje je proveo u Korintu. Imao je mnogo lepih uspomena i razloga da bude veoma zadovoljan. Postigao je dobre rezultate za tih godinu i po dana koje je tamo proveo. Bila je osnovana prva skupština u Korintu, koja se sastajala u Justovoj kući. Među onima koji su postali vernici bili su Just, Krisp i njegovi ukućani, kao i mnogi drugi. Pavle je zavoleo tu novu braću jer im je on pomogao da postanu hrišćani. Kada im je kasnije pisao, nazvao ih je pismom preporuke koje je zapisano u njegovom srcu. I nama su posebno dragi oni kojima smo imali priliku da pomognemo da postanu sluge istinitog Boga. Zaista je lepo videti takva živa „pisma preporuke“! (2. Kor. 3:1-3).

19, 20. Šta je Pavle uradio kada je stigao u Efes i šta od njega učimo u vezi s duhovnim ciljevima?

¹⁹ Kada je stigao u Efes, Pavle je odmah prionuo na posao. „Otišao [je] u sinagogu. Tamo je počeo da poučava Judejce pomažući im da razumeju Pismo“ (Dela 18:19). Tom prilikom se samo kratko zadržao u Efesu. Premda su ga molili da ostane duže, „on nije pristao“. Na rastanku im je rekao: „Vratiću se kod vas, ako bude Jehovina volja“ (Dela 18:20, 21). On je sigurno uvideo da u Efesu treba još mnogo da se propoveda. Planirao je da ponovo dođe, ali je ipak prepustio stvari u Jehovine ruke. Zar to nije dobar primer za nas? Da bismo postigli duhovne ciljeve, treba nešto konkretno i da uradimo. Međutim, uvek se moramo oslanjati na Jehovino vođstvo i postupati u skladu s njegovom voljom (Jak. 4:15).

²⁰ Ostavivši Akilu i Priskilu u Efesu, Pavle je otplovio za Cezareju. Odatle je „otišao gore“, po svemu sudeći u Jerusalim i pozdravio tamošnju skupštinu (Dela 18:22, fusn.). Zatim je otišao u Antiohiju u Siriji, odakle je i polazio na svoja putovanja. Time je njegovo drugo misionarsko putovanje bilo uspešno završeno. Šta ga je očekivalo na poslednjem misionarskom putovanju?