9. poglavlje

Ko nas vodi putem spasenja?

1. a) Kome se moramo podložiti da bismo bili spašeni za vreme „velike nevolje“? b) Kako je to predočeno načinom na koji je Bog koristio Mojsija?

SAMO ako priznajemo vođstvo Isusa Hrista p uverljivo dokazujemo da ga zaista slušamo i idemo njegovim stopama, možemo da budemo spašeni iz ovog zlog sveta i sačuvani u životu tokom predstojeće „velike nevolje“ (Dela apostolska 4:12). Bilo je to dobro predočeno događajima vezanim uz oslobođenje prirodnih Izraelaca iz Egipta, godine 1513. pre n. r. vr. Jednim čudom je Jehova proveo Izraelce kroz Crveno more u sigurnost, a uništio je egipatsku vojsku koja ih je progonila. U svim tim događajima Jehova je upotrebljavao Mojsija, da bi vodio njegov narod (Isus Navin 24:5-7; 2. Mojsijeva 3:10).

2. a) Ko je bio „mnogi drugi svet“, koji je napustio Egipat zajedno sa Izraelcima? b) Šta je bez sumnje privlačilo mnoge od njih? v) Sa čim u vezi su brzo stavljeni na kušnju?

² Kada su Izraelci napuštali Egipat s izgledom da uđu u obećanu zemlju, i drugi su krenuli s njima. Mojsije je kasnije napisao: „I drugih ljudi mnogo otide s njima“ (2. Mojsijeva 12:38). Ko su bile te osobe? Bili su to Egipćani ili ostali stranci koji su se pridružili Izraelcima. Oni su videli nevolje koje su ulivalo strah, koje je Jehova nanosio ugnjetavačima Egipćanima, da bi dokazao kako je jedino on pravi Bog, a da su egipatski bogovi bili lažni bogovi, koji nisu mogli da spasu svoje obožavaoce. Nesumnjivo im se svidelo i sve što su im Izraelci pričali o izgledu na život u „zemlji u kojoj teče mleko i med“ (2. Mojsijeva 3:7, 8; 12:12). Ali, da li su potpuno priznali da je Bog postavio Mojsija za vladara i oslobodioca svog naroda? Uskoro su bili stavljeni na probu (Dela apostolska 7:34, 35).

3. a) Zašto je bilo od životne važnosti slediti Mojsijeva uputstva? b) Koje značenje je imalo „krštenje u Mojsija“? v) Zašto je to važno za duhovne Izraelce?

³ Kada su se Izraelci zajedno s „mnogo drugog sveta“ približavali obali Crvenog mora krenuo je za njima u poteru egipatski kralj sa svojom vojskom, kako bi ih vratio natrag u ropstvo. Da bi mogli da budu spašeni, morali su ostati zajedno, sledeći Mojsijeva uputstva, jer ih je Jehova vodio preko Mojsija. Uz pomoć natprirodnog oblaka Jehova je zadržavao neprijatelja, dok je delio vode mora i isušivao morsko dno. U oštroj suprotnosti sa onim što se kasnije dogodilo Egipćanima, celi Izrael je s „mnogo drugog sveta“, zajedno sa Mojsijem pobegao suvim morskim dnom (2. Mojsijeva 14:9, 19-31). I dok su prolazili kroz Crveno more, okruženi zidom vode s desne i leve strane, i oblakom Božje prisutnosti iznad njih, dogodilo se nešto značajno. Biblija to označava krštenjem — ne doslovnim krštenjem u vodi, nego simboličnim krštenjem u Mojsija, kao Jehovinog proroka, od Boga poslatog spasitelja (1. Korinćanima 10:1, 2). Isto tako se moraju svi duhovni Izraelci, koji žele da prežive uništenje ovog zlog sveta, podvrgnuti sličnom krštenju u Hrista, svog spasitelja i dati uverljive dokaze da se tesno drže njegovog vođstva. Savremeno „mešano mnoštvo“ mora da ih prati.

4. Koliko je veliki autoritet Jehova dao Hristu?

⁴ Jehova je preneo na svog sina Isusa Hrista veliki autoritet. Preko njega nam je Bog omogućio „izbavljenje od sadašnjeg pokvarenog sveta“, da bismo mogli da izbegnemo njegov strašan udes (Galatima 1:3-5; 1. Solunjanima 1:9, 10). Kroz Mojsija je Jehova dao Izraelcima zakone, koji su morali da utiču na neposredne izglede za život tog naroda. Ako budu slušali te zakone biće bogato blagoslovljeni. Ali, prestupanje nekih zakona imalo bi za posledicu smrtnu kaznu. Kasnije je Isus postao prorok veći od Mojsija. Ono što je učio bile su „reči večnog života“, i namerna neposlušnost prema tim rečima vodi u smrt iz koje nema oslobođenja. Kako li je zato važno da uzmemo k srcu njegove reči! (Jovan 6:66-69; 3:36; Dela apostolska 3:19-23).

5. Šta nam olakšava da se podložimo Isusu?

⁵ Nekima nije ugodno da moraju da se podlože nekom vođi, jer su doživeli previše zloupotrebe službenih položaja. Ipak, iz Isusovih reči govori duh koji nam daje garanciju. Isus nas srdačno poziva: „Dođite k meni svi koji ste umorni i opterećeni i ja ću vas okrepiti. Uzmite moj jaram na sebe i učite od mene, jer sam ja blage naravi i od srca ponizan i naći ćete okrepu svojim dušama. Jer je moj jaram blag i teret je moj lak“ (Matej 11:28-30, NS). Kakvog li prijatnog izgleda! Svi koji prihvataju njegov srdačni poziv, poklanjajući mu puno poverenje, neće se razočarati (Rimljanima 10:11). Oni će biti tako sigurni i zaštićeni kao ovce u stadu ljubaznog pastira.

PRVI IZVRSNI PASTIR

6. a) Na koji način je nacija Izrael slična ovcama jednog tora? b) Šta je obećao Jehova u vezi pastira tih „ovaca“ i kako se to ispunilo?

⁶ Nacija Izrael bila je slična stadu ovaca koje pripada Jehovi. On je sklopio Zavetni zakon, sličan zaštitnim zidovima ovčjeg tora, koji je zaklanjao Izraelce od načina života bezbožnih paganskih naroda. Osim toga, Zavetni zakon je sve koji su ga sledili vodio do Mesije (Efescima 2:14-16; Galatima 3:24). Osvrnuvši se na tog mesijanskog pastira i kralja. Jehova je prorekao: „Postavit ću im (svojim ovcama) jednoga pastira koji će ih pasti, slugu svoga Davida“ (Jezekilj 34:23, 31, ST). To nije značilo, da će David, koji tada nije više bio živ, opet jednom lično da vlada kao kralj nad Božjim narodom. Umesto toga, Jehova će iz Davidove kraljevske loze podići pastira i kralja, kroz kojeg će doneti sigurnost (Jeremija 23:5, 6). U različita vremena su se pojavljivali pojedinci, koji su lažno tvrdili da su oni mesijanski spasitelji. Ipak, godine 29. n. r. vr. upotrebio je Jehova Jovana Krstitelja, da bi izraelskim „ovcama“ predstavio Isusa Hrista kao stvarnog od Boga poslatog Mesiju, koji je mogao da pokaže autentično svedočanstvo. Bio je to nebeski sin Božji, čiji je život bio prenošen u utrobu jedne jevrejske devojke, da bi mogao biti rođen u plemenu Davidovu. Ime David znači „ljubljeni“, zato je bilo sasvim odgovarajuće da se nakon Isusovog krštenja u vodi. Jehova javio s neba: „Ti si sin moj ljubazni koji je po mojoj volji“ (Marko 1:11, ST).

7. a) Kako je Isus kao „izvrsni pastir“ dokazao da se zaista ljubazno brine za svoje ovce? b) Kako je to bilo suprotno ponašanju ranijih, krivih Mesija?

⁷ Nepuna četiri meseca pre njegove smrti, Isus je rekao: „Ja sam izvrsni pastir; izvrsni pastir predaje svoju dušu u korist ovaca“ (Jovan 10:11, NS). Upoređujući svoju ulogu sa ulogom lažnih Mesija, koji su se pojavljivali pre njega, rekao je: „Ko ne ulazi na vrata u tor ovčiji nego prelazi na drugom mestu on je lopov i razbojnik; A koji ulazi na vrata jest pastir ovcama. Njemu vratar otvara, i ovce glas njegov slušaju, i svoje ovce zove po imenu, i izvodi ih; I kad svoje ovce izvede, ide pred njima, i ovce idu za njim, jer poznaju glas njegov. A za tuđinom neće da idu, nego beže od njega, jer ne poznaju glasa tuđega“ (Jovan 10:1-5, 8, NS).

8. a) U koji novi tor je doveo Isus Jevreje, koji su ga sledili? b) Koliko ih je doveo u taj tor?

⁸ Pojedinci iz jevrejskog tora, koji su se vodili po Zavetnom zakonu, priznali su Isusa za Mesiju kada ga je uveo „vratari Jovan Krstitelj. Time su se pokazali kao Isusove „ovce“, a on ih je uveo u jedan novi simbolični tor, koji pripada Jehovi. Taj tor predstavlja povlašćeni položaj pred Jehovom, a temelji se na novom zavetu, sklopljenom sa duhovnim Izraelom, koji je stupio na snagu posredstvom Isusove krvi. Kroz taj zavet im je omogućeno da kao „seme“ Avramovo kroz koje će biti blagoslovljeni ljudi iz svih naroda, postignu nebeski život zajedno sa Hristom (Jevrejima 8:6; 9:24; 10:19-22; 1. Mojsijeva 22:18). Isus Hrist koga je Bog vaskrsnuo iz mrtvih, davši mu opet nebeski život, jeste „vrata“ tog tora, novog zaveta. U saglasnosti sa namerom svog oca, on je uveo u taj tor jedan ograničeni broj ljudi — samo 144 000 — najpre Jevreje, a kasnije Samarićane i pagane. Kao izvrsni pastir Isus poznaje svaku od svojih ovaca po imenu, te im poklanja svoju ljubaznu, ličnu brigu i pažnju (Jovan 10:7, 9; Otkrivenje 14:1-3).

9. Ko su „druge ovce“ koje je spomenuo Isus p kada se one sakupljaju?

⁹ Ali, Isus Hrist ne ograničava svoju pastirsku službu samo na to „malo stado“, koje će naslediti nebesko carstvo (Luka 12:32). Zato je rekao: „I druge ovce imam, koje nijesu iz ovoga tora i njih im valja dovesti; i čuće glas moj, i biće jedno stado i jedan pastir“ (Jovan 10:16). Ko su te ovce? To su osobe koje ne stoje u novom zavetu, dakle to nisu duhovni Izraelci. Ali oni će biti dovedeni u tesnu zajednicu s pomazanim članovima duhovnog Izraela, sve dotle dok se oni još nalaze na Zemlji i dok im je potrebna pastirska služba, koju je opisao Isus. „Druge ovce“ su osobe koje se tokom poslednjih dana, a na temelju svoje vere u žrtvenu vrednost Isusove krvi, sakupljaju u okviru pripreme koju je Jehova učinio za večni život na Zemlji. To su iste osobe, koje su u Otkrivenju 7:9, 10, 14 nazvane „velikim mnoštvom“, zato imaju izgled da prežive predstojeću veliku nevolju.

10. Šta mora neko da radi da in mogao da pripada tim „drugim ovcama“?

¹⁰ Da bismo mogli odgovarati biblijskom opisu „drugih ovaca“, koje će izvrsni pastir zaštititi i sačuvati, moramo „slušati“ njegov glas i dokazati da smo zaista deo „jednog stada“, kom pripadaju i pravi naslednici nebeskog carstva. Da li to i ti činiš? Koliko pažljivo slušaš njegov glas?

11. Kako možemo da dokažemo da zaista „slušamo“ ono što je rekao Isus prema Jovanu 15:12?

¹¹ Bez sumnje ti je poznato da je Isus rekao: „Ovo je moja zapovest, da ljubite jedan drugoga kao što sam i ja vas ljubio“ (Jovan 15:12, NS). Kako ta zapovest utiče na tvoj život? Da li pokazuješ istu vrstu ljubavi kakvu je Isus pokazivao? Da li je to stvarno samopožrtvovana ljubav? Da li pokazuju tvoji postupci i tvoji osećaji da tu ljubav pokazuješ prema svima u hrišćanskoj skupštini, takođe prema svojim rođacima?

12. a) Koje ćemo promene preduzimati, ako smo zaista „poučeni od Isusa“? b) Šta moramo da radimo u vezi onoga što učimo iz Biblije?

¹² Apostol Pavle je objasnio da će se promeniti cela naša ličnost, ako budemo zaista „slušali“ Isusa i tako bili „poučeni od njega“. Mi ćemo odložiti ličnost, koja je odgovarala našem ranijem načinu života, te ćemo obući „novu ličnost“, koja odražava izvrsna Jehovina svojstva (Efescima 4:17-24; Kološanima 3:8-14). I dok proučavaš Bibliju, razmišljaš li ozbiljno o tome na kojim područjima se još moraš lično promeniti, da bi se mogao dopasti Bogu? Da li preduzimaš savesno te promene? Uzimaš li na znanje važno delo koje je Isus zapovedio za današnje vreme — propovedanje dobre vesti o Božjem uspostavljenom Carstvu — tražeći mogućnosti da sudeluješ u tom delu? Da li cenjenje Božje nezaslužene dobrote, pobuđuje u tvom srcu želju da to radiš? (Matej 24:14).

13. a) Kako bi nas moglo zavesti naše srce, ako ne bismo pazili? b) U kojoj meri moramo da hodimo Hristovim stopama?

¹³ Mi moramo paziti da nas naše srce ne bi zavelo. Milioni ljudi tvrde da veruju u Isusa Hrista, možda bi mogli čak navesti neke stvari koje je on učio, ali ipak primenjuju samo ono što njima odgovara. Neki izbegavaju postupke koje smatraju da su grešni. Moguće im se dopada izgled da žive na rajskoj zemlji pod Božjim carstvom, takođe se rado druže s osobama koje se iskreno trude da primenjuju u svom životu hrišćanska temeljna načela. Ali, ako želimo da se nađemo meću onima koji će preživeti, i imati udela na novoj Zemlji, mi moramo pažljivo da slušamo sve što Isus kaže. Moramo bezuslovno da priznamo da ne možemo sami uspešno upravljati svojim koracima. Moramo slušati Božjeg sina, koga je Jehova postavio za spasitelja svog naroda, i pažljivo ići njegovim stopama (Jeremija 10:23; Matej 7:21- 27; 1. Petrova 2:21).