Nije: nego ja kažem da što se žrtvuje, zlim duhovima [„demonima“, NW] se žrtvuje, a ne Bogu, a ja neću da ste vi zajedničari sa zlim duhovima [„demonima“, NW].

17. Pod kojim je okolnostima hrišćanin u prvom veku n. e. mogao jesti meso žrtvovano idolima, i zašto?

¹⁷ Deo životinje žrtvovan je idolu, deo je otišao sveštenicima, a obožavalac je dobio nešto za gozbu. Međutim, deo mesa mogao se prodati na pijaci. Hrišćaninu se nije preporučivalo da ide u idolski hram da jede meso iako ga nije jeo kao deo nekog rituala, jer je to moglo da spotakne druge ili da ga uvuče u lažno obožavanje (1. Korinćanima 8:1-13; Otkrivenje 2:12, 14, 18, 20). Prinošenje životinje idolu nije menjalo meso, tako da je hrišćanin mogao kupiti nešto mesa na pijaci. On takođe nije morao pitati za poreklo mesa koje je posluženo u nečijem domu. Ali, ako je neko rekao da je meso „na žrtvu prineseno“, on ga ne bi jeo, da bi izbegao da spotakne nekoga (1. Korinćanima 10:25-29).

18. Kako su se oni koji su jeli nešto žrtvovano idolu mogli uplesti s demonima?

¹⁸ Često se smatralo da je, nakon obreda žrtvovanja, bog bio u mesu i da je ušao u telo onoga ko ga je jeo na gozbi obožavalaca. Kao što su ljudi koji su jeli zajedno stvarali međusobnu vezu, tako su i oni koji su jeli od žrtvovanih životinja bili učesnici u oltaru i imali su prisnu vezu s demonskim bogom predstavljenim tim idolom. Demoni su preko takvog idolopoklonstva sprečavali ljude od obožavanja jedinog pravog Boga (Jeremija 10:1-15). Nije nikakvo čudo što se Jehovin narod morao uzdržavati od stvari žrtvovanih idolima! Lojalnost Bogu, prihvatanje vođstva njegovog svetog duha i organizacije i odlučnost da se izbegava upletenost u demonizam takođe se pokazuju kao snažni podsticaji da se danas čuvamo idolopoklonstva.