2. poglavlje

Kako deluje smrt na svakodnevni život ljudi?

VEĆINA ljudi nije ravnodušna prema onome što sada utiče na njihov život, i na život njihovih bližnjih. No, samo malo njih spremno je podrobnije razgovarati o smrti ili duže o tome razmišljati.

Naravno, saznati za smrt ili znati nešto o njoj, ni malo ne usrećuje, no činjenica je da ona sasvim određeno deluje na naš svakodnevni život. Ko od nas ne poznaje bol i osećaj unutrašnje praznine, koju osećamo nakon smrti nekog ljubljenog prijatelja ili člana porodice? Jedan smrtni slučaj u porodici, može joj oduzeti njen redovni prihod, a kod preživelih izazvati osećaj osamljenosti i utučenosti.

Dakle, smrt je koliko god bila nepoželjna — svakodnevni dogaćaj — s kojim se mora računati. Zato određene stvari ne smemo uvek iznova odlagati, jer bi već sutra moglo za to biti prekasno.

Kako se to odražava na tebi? Imaš li katkada osećaj da moraš na svaki način pokušavati, uživati po mogućnosti sve što ti život pruža, jer je tako kratak? Ili si zauzeo stanovište nesrećnih time što sam sebi kažeš: „Neka dođe ono što mora doći“?

SUDBONOSNO STANOVIŠTE

Danas ima mnogo ljudi koji veruju da sudbina odlučuje o životu i smrti. To, kao osnovno stanovište, zauzima više od 477 miliona hindusa. Sudbonosnih pogleda ima takoreći svuda. Nisi li i ti već čuo nekoga da kaže: „To je moralo doći“, „isteklo je njegovo vreme“, ili „spasio je život, jer još nije bio red na njega“? Takve izjave često čujemo u vezi s nesrećama. Da li su one na mestu? Osmotrimo sledeći primer:

Za vreme posmatranja leta na pariškom aerodromu godine 1973, eksplodirao je sovjetski mlaznjak TU 144, pri čemu je poginula i posada. Veliki komadi rastrganog aviona survali su se na predgrađe Pariza Goussinville. Neka je žena upravo zatvorila za sobom vrata spavaće sobe, kada je komad ruševina razorio zid i demolirao sav nameštaj u spavaćoj sobi. Žena je ostala nepovređena.

Ali bilo je i žrtava, kao na primer, troje unučadi neke starije žene, dok je baka spasila svoj život.

Da li je to troje dece, a i ostale žrtve, samo zato poginulo, jer „je na njih došao red“, ili jer je „isteklo njihovo vreme“? Jesu li drugi bili pošteđeni jer nije došao njihov suđeni čas?

Ko na ta pitanja odgovori sa „da!“, veruje, da se ne može ništa učiniti kako bi se sprečila smrt nekog čoveka, ako je njegovo vreme isteklo. Mišljenja su da se, usprkos svim predostrožnostima, ne može izbeći onome što je nekome suđeno. Slično su mislili i stari Grci, koji su verovali da ljudskim životom upravljaju Klato, Lahezis n Atropos. Klato je navodno prela životnu nit, Lahezis joj merila dužinu dok je Atropos po isteku vremena presecala tu nit. Da li je sudbonosni pogled razuman? Zapitaj se: Zašto opada broj poginulih u saobraćajnim nesrećama kada se poštuju saobraćajni propisi dok im broj raste ako ih se krši? Zašto se u većini smrtnih slučajeva može dokazati nemarnost u vožnji, pijanstvo vozača ili nepoštovanje propisa? Zašto ljudi u zemljama, gde se polaže velika pažnja zdravstvenoj nezi i u kojima ima dosta hrane, žive prosečno mnogo duže nego u zemljama u kojima to nije slučaj? Zašto umire od raka pluća više pušača nego nepušača? Može li se stvarno pripisati upravljanju neke slepe sudbine nad kojom nemamo nikakve moći? Nije li upravo obrnuto? Ne postoje li razlozi za ono što se čoveku događa?

Ne dogodi li se poneki smrtni slučaj zato jer čovek slučajno zapadne u opasnu situaciju? Neka nam kao primer posluži sledeće: Neki čovek izlazi radnim danom iz kuće uvek u isto vreme. Jednog jutra, kada je prolazio pokraj susedove kuće iznutra je čuo viku i zapomaganje. Ubrzao je svoje korake, ali upravo kada je hteo zamaći iza ugla pogodio ga je zalutali metak. Poginuo je, jer je baš u to vreme zaobilazio ugao; ta se okolnost nije mogla predvideti.

Mudri sastavljač biblijske knjige „Propovednik“ — nakon što je posmatrao šta se u životu događa — rekao je: „Opet videh pod suncem da nije do brzih trka, ni rat do hrabrih, ni hleb do mudrih, ni bogatstvo do razumnih, ni dobra volja do veštih, nego da sve stoji do vremena i zgode (nego da ih sve pogađa vreme i nepredviđeni događaji). Prop. 9:11, NS.

Čovek koji to uviđa ne omalovažava saobraćajne propise niti se izlaže nepotrebnim opasnostima kao neko, ko misli da je tako dugo, dok njegovo vreme nije isteklo, siguran od smrti. Spoznaje, da sudbonosno gledište može biti opasno za njega samoga i za druge. Primenimo li mudro to spoznanje, možemo time godinama produžiti svoj život.

Sudbinsko gledište može, naprotiv, dovesti do nerazumno smelih postupaka i prouzročiti da propustimo uputiti se o stvarima koje mogu imati loše posledice za nas same i za našu porodicu.

ŽIVETI SAMO ZA SADAŠNJOST

Osim sudbonosnog gledišta, uticali su na postupke ljudi i događaji dvadesetog veka.

Da ukratko razmislimo o ovome, šta se dogodilo. Milioni ljudi pali su kao žrtve ratova, zlo čina, nemira i gladi. Vazduh i voda, koji su nam životovažni, zagađuju se u alarmantnim razmerama. Život čoveka ugrožen je sa svih strana. A ništa ne daje stvarnu sigurnost, da će čovečanstvo u bliskoj budućnosti rešiti svoje probleme. Život je danas toliko nesiguran. Do čega je to dovelo?

Veliki deo svetskog stanovništva živi samo za sadašnjost. Ti ljudi, nastoje samo uživati sada što je god moguće više. Osećaju se nateranim na to, jer govore da žive samo jednom. Biblija tačno opisuje njihovo stanovište: „Da jedemo i pijemo, jer ćemo sutra umreti“. (1. Kor. 15:32)

Mnogi se obraćaju alkoholu ili drogama, kako bi izbegli surovo j stvarnosti života. Drugi se predaju ovim mogućim seksualnim radnjama — brakolomstvo, homoseksualnosti, lezbijskoj ljubavi — kao ventilu za njihovu nesigurnost i nemir koji ih je obuhvatio, jer život je tako kratak. Tako se u knjizi „Smrt i njene tajne“ govori:

„Ipak se može naslućivati da strah pred kolektivnom smrću utiče još više na podsvest nego na svest mnogih naših ‘normalnih’ savremenika. Tom će se uticaju na podsvest morati pripisati, ili barem delimično, zbrka našeg vremena koja se potvrđuje u nemotiviranim zločinima, razarajućem besnilu... u krajnostima seksa i neprestanom ubrzavanju životnog ritma. Izgleda da čak muzika i moderni plesovi izražavaju nesigurnost čovečanstva, koje više ne veruje u svoju budućnost.“

Ljudi koji se predaju alkoholu mogu prolazno zaboraviti svoje brige, ali oni žrtvuju svoju čast, a katkada ranjavaju u svom pijanstvu sebe ili druge. Sledećeg dana moraju spoznati da ih muče brige koje su i ranije imali, a pored toga još i glavobolja.

Narkomani droga takođe plaćaju visoku cenu za pokušaje izbegavanja stvarnosti. Mnogi od njih zadobiju trajna telesna i duhovna oštećenja. Oni se. osim toga, mogu predati i kraći ili prodavanju svoga tela kako bi mogli uživati u tom skupom poroku.

Kako je sa promiskuitetom? Postaje li sretniji život ljudi koji često izmenjuju spolne odnose s različitim partnerima? Ne, naprotiv! Plod toga je u mnogim slučajevima ogavna spolna bolest, nepoželjna trudnoća, vanbračno dete, pobačaj, razoreni brak, velika ljubomora, svaća, pa čak i ubistvo.

Naravno, ima mnogo ljudi koji ne vode takav razuzdan život. Ipak svesno ili nesvesno pate pod pritiskom spoznaje da živi idu u susret smrti. Pošto znaju da je vreme ograničeno, mogu težiti da što je moguće brže napreduju u svetu. Ali, sa kojim učinkom? Njihovi zahtevi za materijalnim dobrima mogu ih navesti na nepoštenje. U biblijskoj knjizi „Priče“ nalazimo sledeće istinite reči: „... a ko nagli da se obogati, neće biti bez krivice“. (Priče 28:20) No, to nije sve.

Za što bolji napredak u materijalnom pogledu upotrebljava se tako mnogo vremena i snage da još jedva nešto ostaje za porodicu. Deca dobijaju u materijalnom pogledu sve što žele, ali, da li ih se upravlja, vodi i kara, što i jeste preduslov da odrastu u pouzdane i odgovorne mlade muževe i žene? Mnogi roditelji priznaju da imaju malo vremena posvetiti se deci, ali ne uviđaju zašto se zbog toga, dok još nije prekasno, trebaju brinuti. Da, uistinu je bolno saznati da je vlastiti sin uhapšen ili da će maloletna kćerka dobiti vanbračno dete.

Ne pokazuje li to, što se danas događa, da bi mnogi ljudi trebali naučiti, kako se — iako je život kratak — vodi smisaoniji život?

Iako se smrt na izgled ne može izbeći, ipak ne odbacuju svi ljudi svoja moralna temeljna načela niti gledaju sudbonosno. Naprotiv! Stotine hiljada ljudi vode danas koristan život, jer činjenica da idemo u susret smrti ne utiče na njih nepovoljno.

BOLJI PUT

Pravilno promatrajući, može nas smrt naučiti nečem dragocenom. Oduzme li nam smrt nekoga, može nam to koristiti ako nas podstakne na razmišljanje o tome, kakav život vodimo. Pre okruglo tri hiljade godina rekao je jedan čovek, koji je brižljivo posmatrao ljude: „Bolje je ime nego dobro ulje i dan smrtni nego dan u koji se ko rodi. Bolje je ići u kuću gde je žalost nego ići u kuću gde je gozba, jer je onde kraj svakog čoveka; i ko je žid, slaže u srce svoje... Srce je mudrih ljudi u kući gde je žalost, a srce bezumnih u kući gde je veselje“. (Prop. 7:1-4)

Biblija na ovom mestu ne preporučuje stavljati žalost ispred radosti, nego govori o trenutku kada neka porodica tuguje za svojim ljubljenim članom koga joj je oduzela smrt. Tada ne smemo zaboraviti te ljude koji su pretrpeli bolan gubitak i jednostavno se predali svojim vlastitim gozbama i zabavama. Jer kao što je smrt prekinula sve planove i delovanje umrlog, može prekinuti i naše planove i delovanje. Stoga je dobro da se pitamo:

Šta radim sa svojim životom? Stičem li dobro ime ili dobar glas? Koliko doprinosim sreći i blagostanju drugih?

Naše „ime“ ne dobija svoje konačno značenje prilikom našeg rođenja, već tokom života, jer tada postaje identično onoj vrsti ljudi kakvi smo i sami. Čovek, koji o tome razmišlja i kome leži na srcu kakav život provodi, bez obzira koliko taj bio kratak, osoba je, kojoj je takoreći srce „u kući gde je žalost“. On smatra svoj život dragocenim. Niti je površan, niti lakomislen — što su karakteristične osobine ljudi koji se sastaju na mestima gde se opija — već se trudi provoditi smisaon i svrsishodan život i time doprinositi sreći i dobru svojih bližnjih.

Kako možemo saznati da li već sada živimo upravo onako, kako je za čoveka najbolje, naime, vodimo li stvarno svrsishodan život? Da bismo to prosudili potrebno je upoznati pouzdano merilo. Sve više iskrenih ljudi na čitavoj zemlji zaključuje da je Biblija pouzdano merilo. Pobliže su se pozabavili Biblijom i to im je omogućilo da sada provode stvarno smisaoni život; osim toga, oni su kroz to upoznali veličanstvenu nadu za budućnost, nadu, da će pod pravednim okolnostima živeti na Zemlji. Došli su do spoznanja, da Bog želi da ljudi žive, a ne da umiru.

[Slika na 11. strani]

Veruješ li kao stari Grci, da tvojim životom upravlja sudbina?