Pomaganje suvernicima kao deo svete službe

1, 2. (a) S kojim su se nedaćama suočili hrišćani u Judeji? (b) Kako su dobili pomoć?

GODINA je 46. n. e. i u Judeji vlada velika glad. Hristovi učenici jevrejskog porekla nemaju novca da kupe hranu koja je sve skuplja budući da su zalihe na izmaku. U teškoj su oskudici, a rešenja nema na vidiku. Međutim, uskoro će osetiti Jehovinu zaštitu na poseban način, kao nijedan Hristov učenik pre njih. Šta će se desiti?

² U želji da ublaže patnju suvernika u Jerusalimu i Judeji, hrišćani jevrejskog i nejevrejskog porekla iz sirijske Antiohije skupili su sredstva kako bi im pomogli. Zatim su izabrali dvojicu pouzdane braće, Varnavu i Savla, da po njima pošalju pomoć skupštinama u Jerusalimu. (Pročitati Dela apostolska 11:27-30; 12:25.) Možeš li zamisliti koliko su siromašna braća u Judeji bila dirnuta tim izrazom ljubavi braće iz Antiohije?

3. (a) Kako se Božji narod u savremeno doba ugleda na hrišćane iz Antiohije? Navedi primer. (Videti i okvir „Naša prva velika humanitarna akcija u savremeno doba“.) (b) Koja ćemo pitanja osmotriti u ovom poglavlju?

³ U opisu ovih događaja iz prvog veka prvi put je zabeleženo da su hrišćani iz jednog dela sveta slali pomoć suvernicima u drugom delu sveta. I mi danas postupamo isto kao naša braća iz Antiohije. Kad saznamo da je naše suvernike na nekom području zadesila prirodna katastrofa ili progonstvo, priskačemo im u pomoć.a Da bismo razumeli kako je pomaganje suvernicima povezano s drugim vidovima službe, osmotrićemo tri pitanja: Zašto se pružanje pomoći smatra svetom službom? Šta nam je cilj kad pomažemo suvernicima? Zašto je to dobro za nas?

Pružanje pomoći — ’sveta služba‘

4. Šta je Pavle napisao Korinćanima o hrišćanskoj službi?

⁴ U drugoj poslanici Korinćanima, Pavle je objasnio da hrišćani vrše dvojaku službu. Premda je ta poslanica upućena pomazanim hrišćanima, danas se njegove reči odnose i na Hristove „druge ovce“ (Jov. 10:16). Jedan deo naše službe jeste ’služba pomirenja‘, to jest propovedanje i poučavanje (2. Kor. 5:18-20; 1. Tim. 2:3-6). Drugi deo obuhvata sve što činimo u korist naših suvernika. Pavle je konkretno govorio o „služenju svetima“ (2. Kor. 8:4, fusnota). Što se tiče izraza ’služba pomirenja‘ i ’služenje svetima‘, u izvornom tekstu se na oba mesta nalazi reč diakonia. Zašto je to vredno pažnje?

5. Sa čime je Pavle povezao pomaganje suvernicima?

⁵ Koristeći istu grčku reč za obe aktivnosti, Pavle je uvrstio pružanje humanitarne pomoći među druge vidove službe u kojima učestvuje hrišćanska skupština. Pre toga je rekao: „Različite su službe, ali je isti Gospod. I različita su delovanja [...] ali sve to čini jedan te isti duh“ (1. Kor. 12:4-6, 11). On je različite vidove službe u skupštini povezao sa ’svetom službom‘b (Rimlj. 12:1, fusnota; 12:6-8). Sasvim je razumljivo što je želeo da učestvuje u pomaganju, to jest u ’služenju svetima‘ (Rimlj. 15:25, 26).

6. (a) U skladu s Pavlovim rečima, zašto je pomaganje suvernicima deo svete službe? (b) Na koji način Jehovine sluge danas pružaju humanitarnu pomoć na svetskom nivou? (Videti okvir „U slučaju katastrofe“.)

⁶ Pavle je pomogao Korinćanima da uvide da je pružanje pomoći deo svete službe Jehovi. Pogledajmo kako je to obrazložio. Prema njegovim rečima, hrišćani pomažu drugima jer su „podložni dobroj vesti o Hristu“ (2. Kor. 9:13). Želja da žive u skladu s Hristovim učenjima pokreće ih da pomažu suvernicima. Dobra dela koja oni čine za svoju braću zapravo su izraz „Božje nezaslužene dobrote“ (2. Kor. 9:14; 1. Petr. 4:10). Zato je o pomaganju suvernicima u Stražarskoj kuli od 1. decembra 1975. rečeno: „Nema nimalo sumnje u to da Jehova Bog i njegov Sin Isus Hrist pridaju veliki značaj ovom vidu službe.“ Kao što smo videli, pružanje humanitarne pomoći je dragocen i važan deo svete službe (Rimlj. 12:1, 7; 2. Kor. 8:7; Jevr. 13:16).

Jasni ciljevi

7, 8. Koji je prvi cilj pomaganja braći? Objasni.

⁷ Šta nam je cilj kad pomažemo suvernicima? Odgovor na to pitanje nalazimo u Pavlovoj drugoj poslanici Korinćanima. (Pročitati 2. Korinćanima 9:11-15.) U ovim stihovima Pavle je istakao tri glavna cilja koja ostvarujemo učestvujući u ’službi kojom se sakuplja pomoć‘. Osmotrimo svaki od njih.

⁸ Kao prvo, pomažući drugima slavimo Jehovu. Zapazi koliko puta je u pomenutim stihovima Pavle usmerio pažnju na Jehovu. Napomenuo je braći da ta služba „podstiče ljude da zahvaljuju Bogu“ i pruža „podsticaj za mnogobrojne zahvale Bogu“ (stihovi 11, 12). Ukazao je na to da pomaganje drugima navodi hrišćane da „slave Boga“ i hvale ga zbog ’nezaslužene dobrote koju obilno iskazuje‘ (stihovi 13, 14). Nakon što je razmotrio koliko je važno ’služenje svetima‘, Pavle kaže: „Hvala Bogu na njegovom neopisivom daru“ (stih 15; 1. Petr. 4:11).

9. Kako naše humanitarne akcije deluju na druge? Navedi primer.

⁹ Poput Pavla, i današnje Božje sluge smatraju tu službu prilikom da slave Jehovu i ’ukrašavaju njegovo učenje‘ (1. Kor. 10:31; Titu 2:10). Mnogo puta je pružanje humanitarne pomoći znatno doprinelo rušenju predrasuda prema Jehovi i njegovom narodu. To se dobro vidi iz sledećeg primera. Jedna žena je na vratima svoje kuće držala natpis: „Ne primam Jehovine svedoke“. Nakon što je to područje opustošio razoran uragan, jednog dana je videla kako grupa volontera obnavlja kuću preko puta njene. Iz dana u dan je posmatrala srdačnu, prijateljsku atmosferu koja je vladala među radnicima. Na kraju je otišla da vidi ko su ti ljudi. Kad je saznala da su Jehovini svedoci, s poštovanjem je rekla: „Očigledno je da sam vas pogrešno procenila.“ Posle toga je skinula natpis sa svojih vrata.

10, 11. (a) Koji primeri dokazuju da sa uspehom ostvarujemo drugi cilj našeg humanitarnog rada? (b) Zbog čega je izdata brošura koja govori o našoj humanitarnoj aktivnosti? (Videti okvir „Brošura koja olakšava pružanje humanitarne pomoći“.)

¹⁰ Kao drugo, ’podmirujemo potrebe‘ suvernika (2. Kor. 9:12a). Svim srcem želimo da se što pre pobrinemo za potrebe naše braće i sestara i ublažimo im patnju. Hrišćanska skupština je ’jedno telo‘ i „ako jedan ud trpi, svi udovi trpe s njim“ (1. Kor. 12:20, 26). Zato bratska ljubav i saosećanje pokreću mnoge hrišćane da istog časa spakuju kofere, pripreme alat i zapute se na područje pogođeno katastrofom (Jak. 2:15, 16). Na primer, nakon cunamija koji je 2011. pogodio Japan, podružnica Jehovinih svedoka u Sjedinjenim Državama poslala je Regionalnim odborima za gradnju pismo s molbom da pošalju „nekoliko iskusne braće“ koja bi pomagala prilikom ponovne izgradnje Dvorana Kraljevstva. Kakav je bio odziv? Za nekoliko sedmica, javilo se skoro 600 dobrovoljaca, koji su bili spremni da odu u Japan o svom trošku! „Taj odziv je nadmašio sva naša očekivanja“, pisala je podružnica u Sjedinjenim Državama. Na pitanje šta ga je motivisalo da dođe, jedan brat je odgovorio: „Braća u Japanu su deo ’našeg tela‘. Njihov bol i patnja pogađaju i nas.“ Pokrenuti samopožrtvovanom ljubavlju, Svedoci su u nekim situacijama spremni čak da rizikuju život da bi pomagali suvernicimac (1. Jov. 3:16).

¹¹ I ljudi koji nisu Svedoci cene što se zalažemo u pomaganju drugima. Primera radi, nakon što je američku državu Arkanzas 2013. zahvatila oluja koja je izazvala poplave, jedne novine su pisale o brzoj reakciji Svedoka: „Jehovini svedoci su tako dobro organizovani da su pružanje humanitarne pomoći doveli do savršenstva.“ Baš kao što je apostol Pavle rekao, mi se dobro brinemo za potrebe svoje braće.

12-14. (a) Zašto je tako važno da ostvarimo treći cilj pružanja humanitarne pomoći? (b) Iz čega se vidi koliko je važno nastaviti sa hrišćanskim aktivnostima?

¹² Kao treće, pomažemo braći da se vrate hrišćanskim aktivnostima. Zbog čega je to važno? Pavle je rekao da će oni koji prime pomoć biti podstaknuti na „mnogobrojne zahvale Bogu“ (2. Kor. 9:12b). Postoji li bolji način da izraze svoju zahvalnost Jehovi od toga da se što pre vrate hrišćanskim aktivnostima? (Fil. 1:10). U Stražarskoj kuli je 1945. rečeno: „Pavle je odobravao [...] sakupljanje priloga zato što se time u materijalnom pogledu pomagalo [...] siromašnoj braći, tako da su mogla da se slobodnije i revnije posvete svedočenju o Jehovi.“ Naš cilj danas je isti. Kad objavitelji na pogođenom području idu u službu propovedanja, ne samo što pružaju utehu ljudima nego i sami dobijaju snagu. (Pročitati 2. Korinćanima 1:3, 4.)

¹³ Pogledajmo šta su rekla neka braća koja su dobila preko potrebnu pomoć i počela ponovo da propovedaju, što ih je ojačalo. „Odlazak u službu je mnogo značio mojoj porodici“, rekao je jedan brat. „Dok smo tešili druge, bar nakratko smo zaboravili na naše brige i probleme.“ Jedna sestra je rekla: „Usredsredila sam se na službu i to mi je pomoglo da ne mislim na haos koji je vladao. Osećala sam se bezbedno.“ Druga sestra je zapazila: „Iako su mnoge stvari bile van naše kontrole, služba propovedanja je doprinela tome da se vratimo u normalu. To što smo govorili drugima o nadi u novi svet pomoglo nam je da s pouzdanjem gledamo na budućnost.“

¹⁴ Posećivanje sastanaka je još jedna aktivnost kojoj naši suvernici treba što pre da se vrate. Pogledajmo šta se desilo našoj sestri Kijoko. Imala je skoro 60 godina kad je usled cunamija izgubila sve osim sandala i odeće koju je imala na sebi. Pitala se od čega će živeti. Ali onda joj je jedan starešina javio da će se sastanak održati u kolima. Kijoko priča: „Taj starešina, njegova supruga, jedna sestra i ja sedeli smo u autu. Sastanak je bio jednostavan, ali dok je trajao, nekim čudom sam zaboravila na cunami. Osetila sam duševni mir. Uvidela sam koliko nam dobra donosi sastajanje sa suvernicima.“ Govoreći o sastancima na koje je išla posle katastrofe, druga sestra je rekla: „Oni su bili moja slamka spasa“ (Rimlj. 1:11, 12; 12:12).

Pomažući drugima postižemo trajno dobro

15, 16. (a) Kako je hrišćanima iz Korinta i drugih mesta koristilo što su pomagali suvernicima? (b) Koju dobrobit nama donosi učestvovanje u pružanju pomoći?

¹⁵ Govoreći o „služenju svetima“, Pavle je objasnio Korinćanima koju dobrobit njima i drugim hrišćanima donosi učešće u toj službi. Napisao je: „Usrdno se moleći za vas, oni [hrišćani iz Jerusalima koji su dobili pomoć] čeznu za vama zbog nezaslužene dobrote koju vam Bog obilno iskazuje“ (2. Kor. 9:14). Velikodušnost Korinćana podstakla je hrišćane iz Judeje da se mole za svoju braću u Korintu, među kojima je bilo i nejevreja. Zbog te velikodušnosti još više su ih zavoleli.

¹⁶ Primenjujući Pavlove reči na lepe rezultate humanitarnih akcija u savremeno doba, u Stražarskoj kuli od 1. decembra 1945. rečeno je: „Zamisli samo koliko je ojačano jedinstvo Bogu predanog naroda kad hrišćani s jednog područja podmire potrebe svoje braće na drugom području!“ Braća koja danas učestvuju u pružanju pomoći lično su se uverila u to. „Kad pomažem svojoj braći, osećam da smo bliži nego ikada“, kaže jedan starešina koji je učestvovao u pružanju pomoći nakon poplave. Jedna sestra kojoj su braća pomogla, sa zahvalnošću je rekla: „Posmatrajući naše bratstvo, već sada mogu naslutiti koliko će život u raju biti predivan.“ (Pročitati Poslovice 17:17.)

17. (a) Kako se reči iz Isaije 41:13 odnose na pružanje humanitarne pomoći? (b) Koji primeri pokazuju da pomaganje braći donosi čast Jehovi i jača naše jedinstvo? (Videti i okvir „Volonteri pomažu braći širom sveta“.)

¹⁷ Kad suvernici dođu da im pomognu nakon neke katastrofe, naša braća na poseban način doživljavaju istinitost Božjeg obećanja: „Ja, Jehova, tvoj Bog, držim te za desnicu i kažem ti: ’Ne boj se. Ja ću ti pomoći‘“ (Is. 41:13). Jedna sestra je rekla: „Kad sam videla štetu usled nepogode, osećala sam se bespomoćno. Ali Jehova je bio uz mene. Ne mogu rečima opisati koliko su mi braća pomogla.“ Nakon zemljotresa koji je opustošio njihov kraj, dvojica starešina su pisala u ime svoje skupštine: „Bio je to strahovito težak period, ali Jehova nam je pomogao preko suvernika. Čitali smo o pružanju humanitarne pomoći, ali sada smo to videli svojim očima.“

Možeš li da pomogneš?

18. Šta treba da uradiš ako želiš da učestvuješ u pružanju pomoći? (Videti i okvir „Odredilo je njegov životni put“.)

¹⁸ Da li bi voleo da doživiš radost koju donosi pomaganje drugima? Ako je tako, imaj na umu da se za pružanje humanitarne pomoći obično biraju braća koja rade na izgradnji Dvorana Kraljevstva. Zato reci starešinama da bi voleo da popuniš molbu za učestvovanje u građevinskim projektima. Jedan starešina koji ima puno iskustva u humanitarnim akcijama podseća: „Nemoj da putuješ na pogođeno područje dok ne dobiješ poziv od Odbora za humanitarnu pomoć.“ To će olakšati organizaciju posla.

19. Kako pružanjem humanitarne pomoći dokazujemo da smo pravi Hristovi učenici?

¹⁹ Pružanje humanitarne pomoći je zaista izvanredan način da živimo po Hristovoj zapovesti: „Volite jedan drugoga.“ Time dokazujemo da smo pravi Hristovi učenici (Jov. 13:34, 35). Srećni smo što ima toliko braće koja donose slavu Jehovi svojom spremnošću da pomognu svima koji verno podupiru Božje Kraljevstvo!