Pavle je Filipljanima dao sledeći važan savet: „Ne brinite se teskobno ni za šta, već u svemu iznesite svoje molbe Bogu molitvom i preklinjanjem, zajedno sa zahvalama. I mir Božji, koji prevazilazi svaku misao, čuvaće ... vaša srca i misaonu snagu“ (Filipljanima 4:6, 7, NS).

6, 7. a) Kako se mogu smanjiti opterećenja? b) Kako možemo održavati blisku vezu sa Jehovom?

⁶ Strah i brige prouzrokovane problemima ili velikom odgovornošću mogu katkad da se odraze na naše zdravlje i duševno raspoloženje. Svakako, jedan medicinski stručnjak piše u knjizi Ne paniči: „Ako ljudi mogu da razgovaraju o svojim problemima sa nekim koga poštuju ..., često se veoma jako smanjuje opterećenje.“ Ako se to već odnosi na izmenu misli sa drugim ljudima, koliko li je tada veća pomoć ako se govori sa Bogom! Koga bi mogli više poštovati od Jehove?

⁷ Zato je za današnje hrišćane bitan bliski lični odnos sa Jehovom. Zrele Božje sluge to znaju vrlo dobro. Stoga izbegavaju svaku vrstu društva sa svetskim ljudima i svaku vrstu razonode, kroz koje bi se ovaj odnos mogao pokvariti (1. Korinćanima 15:33) Oni takođe shvataju koliko je važno da u molitvi prizivaju Jehovu, i to ne samo jedanput ili dvaput na dan, već više puta. Posebno se trebaju truditi mladi ili novi Hrišćani da neguju ovu blisku vezu sa Jehovom, i to kroz redovno proučavanje, razmišljanje o Božjoj reči, kao i kroz hrišćansku zajednicu i hrišćansku službu. Nas pozivaju: „Približite se Bogu i on će se približiti vama“ (Jakov 4:8, NS).

11, 12. Kako je nekim hrišćanima prema vlastitom osećaju u odgovoru na njihove molitve Jehova pomogao?

¹¹ Većina ljudi ipak naginje da se brine za budućnost, naročito onda kada nastanu teškoće. Ali hrišćani mogu a i treba da se u veri obrate Jehovi, Osmotrimo Eleanorin slučaj. Njen muž je zbog teške bolesti bio godinu dana nesposoban za posao. Pošto je trebala da brine za svoje dvoje male dece i svog ostarelog oca, nije joj bilo moguće da prihvati puno radno vreme. Molila je Jehovu za pomoć. Kratko posle toga, jednog jutra bio je ubačen omot pisma ispod vrata. U njemu je bila veća suma novca — dovoljno da se porodica mogla održati dok muž nije ponovo počeo da radi. Svi su bili veoma zahvalni za ovu pomoć u pravo vreme. Istina, nema biblijske osnove za očekivanje da će se svakom hrišćaninu koji je u nuždi nešto slično desiti, pa ipak možemo biti uvereni da Jehova čuje naš poziv za pomoć i da nam na različite na čine može pomoći.

¹² Jedna hrišćanska udovica na jugu Afrike je bila primorana da traži posao kako bi mogla brinuti za svoje dvoje dece. Ali je imala jaku želju da radi samo pola dana, da bi i za decu imala vremena. Jedan posao koji je našla morala je napustiti jer je poslovođa trebao sekretaricu za puno radno vreme. Ponovo bez posla, ova sestra je usrdno molila Jehovu za pomoć. Tri nedelje kasnije došao je njen bivši poslovođa sa molbom da ona ponovo počne da radi kod njega. Kako li se ona radovala! Osećala je da je Jehova uslišio njene molitve.

Preklinji Jehovu

13. a) Šta je mišljeno sa ,,preklinjati“? b) Koje biblijske primere imamo za preklinjanje?

¹³ Molimo zapazi da je Pavle nakon saveta „Ne brinite se odveć ni za šta“ još dodao: „već u svemu iznesite svoje molbe Bogu molitvom i preklinjanjem, zajedno sa zahvalama“ (Filipljanima 4:6, NS). Zašto on govori o „preklinjanju“? Ta reč znači „ponizno moliti“ ili „moliti zaklinjući“. To znači iz dubine srca moliti Boga, kao na primer pod velikim pritiskom ili u velikoj opasnosti. Kao zatvorenik, Pavle je molio svoje suhrišćine da preklinjanjem mole za njega tako da bi on „kao poslanik u okovima“ mogao bez straha da propoveda „dobru vest“ (Efežanima 6:18-20). Rimski oficir Kornelije je takođe „neprestano preklinjao Boga“. Koliko li ga je to samo moralo uzbuditi, kada mu je jedan anđeo rekao: „,Tvoje molitve i milosrdni darovi uzdigoše se za sećanje pred Boga“! I kolika li je bila prednost za njega da pripada prvim nejevrejima koji su bili pomazani svetim duhom! (Dela apostolska 10:1-4, 24, 44-48).