Ti možeš probiti te barijere!

DŽAMBO-DŽET može smestiti stotine putnika i tone tereta. Kako tako težak avion može uzleteti? Jednostavno, pomoću uzgona.

Kad avion ubrzava pistom, vetar naleće iznad i ispod zakrivljenih krila. To proizvodi vertikalnu silu nazvanu uzgon. Kada je proizvedeno dovoljno uzgona, letilica se može odlepiti od zemlje i poleteti. Naravno, preopterećen avion ne može proizvesti dovoljno uzgona da bi poleteo.

Mi takođe možemo postati preopterećeni. Vekovima pre, kralj David je rekao da su mu njegove greške ’otežale kao teško breme‘ (Psalam 38:5). Isto tako, Isus Hrist je upozorio na opterećenost životnim brigama (Luka 21:34). Negativne misli i osećanja mogu nas opteretiti do te mere da možda izgleda teško „uzleteti“. Da li si i ti opterećen na taj način? Ili da li doživljavaš neke barijere u tvom daljnjem duhovnom razvoju? Ako je tako, šta može biti od pomoći?

Da li ti je dosadno?

Dosada — današnja uobičajena žalba — može postati mentalna barijera, čak i za neke od Jehovinog naroda. Mladi naročito naginju ka tome da odbacuju neke aktivnosti kao dosadne. Da li ponekad imaš takav osećaj u vezi s hrišćanskim sastancima? Ako je to slučaj, šta možeš učiniti da tvoje prisustvovanje sastanku bude stimulativno?

Biti uključen u sastanke jeste ključ. Pavle je pisao mladom čoveku Timoteju: „Uvežbaj se u pobožnosti. Jer telesno vežbanje za malo je korisno, a pobožnost je korisna za sve, imajući obećanje sadašnjega i budućega života“ (1. Timoteju 4:7, 8). Knjiga o fizičkoj osposobljenosti bila bi dosadna i od ograničene vrednosti ako ne bismo u potpunosti sledili preporučene vežbe. Hrišćanski sastanci kreirani su tako da vežbaju naš um a to će biti slučaj ako se pripremamo i učestvujemo. Ovo učešće sastanke će učiniti korisnijim i interesantnijim.

U tom pogledu, mlada hrišćanka po imenu Mara rekla je: „Ako se ne pripremim za sastanke, ne uživam u njima. Međutim, kada se unapred pripremim, moj um i srce su sposobniji za prihvatanje. Sastanci postaju smisaoniji i jedva čekam da komentarišem.“

Učiti da slušaš takođe će pomoći. Slušanje dobre muzike je lako i istog trena je prijatno. Ali nisu sve satisfakcije trenutne. Mi dobijamo satisfakciju iz programa na sastanku samo kad pažljivo slušamo ono što se govori. Hrišćanka po imenu Rejčel primećuje: „Kada govornik nije živahan, potrebno je da se jako koncentrišem. Za mene je pravilo: ’Manje zanimljiv govor, veća potreba da se koncentrišem‘... Posebnu pažnju obraćam stihovima, pokušavajući da iz njih izvučem što je više moguće.“ Poput Rejčel, potrebno je da disciplinujemo sebe da bismo slušali. Knjiga Poslovica kaže: „Slušaj, sine, nauk moj, k mome razumu uho svoje prigni“ (Poslovice 5:1).

Izvesne informacije koje se iznose na sastancima mogu se donekle ponavljati. To je neophodno! Svim Božjim slugama su potrebne opomene. Nesavršenom telu, s njegovim ćudljivim sklonostima i manjkavim pamćenjem, potrebna je sva pomoć koju može dobiti. Apostol Petar ’nije prestajao da jednako opominje suvernike iako su to znali i bili utvrđeni u istini‘ (2. Petrova 1:12). Isus je takođe objasnio da je „svaki književnik... sličan domaćinu koji vadi iz riznice svoje i nove i stare stvari“ (Matej 13:52). Prema tome, iako se na našim sastancima iznose poznate biblijske misli, ili „stare stvari“, uvek postoje neke „nove“ koje nas oduševljavaju.

Odlučnost da u potpunosti iskoristimo sastanke može dovesti do pravog duhovnog uzgona. „Srećni su oni koji su svesni svoje duhovne potrebe [oni koji preklinju za duh]“, rekao je Isus (Matej 5:3, fusnota u NW). Takav stav prema zdravoj duhovnoj hrani koja se obezbeđuje na sastancima otkloniće dosadu (Matej 24:45-47).

Da li si obeshrabren lošim primerom?

Da li si bio uznemiren ponašanjem nekoga u tvojoj skupštini? Možda se pitaš: ’Kako može brat da se tako ponaša i da još uvek ima dobar ugled?‘ Takve misli mogu delovati kao mentalna barijera, oslepljujući nas za vrednost ugodnog društva koje možemo imati s Božjim narodom (Psalam 133:1).

Možda su neki članovi skupštine u Kolosima imali sličan problem. Pavle ih je podsticao: „Snosite jedan drugoga i opraštajte jedan drugome, ako ima ko žalbu na koga“ (Kološanima 3:13). Pavle je priznao da su se neki hrišćani u Kolosima ponašali možda loše i da su tako možda drugima pružili istinski razlog za žalbu. Zato ne treba da budemo prekomerno iznenađeni ako nekima od naše braće i sestara s vremena na vreme nedostaju neke hrišćanske osobine. Isus je dao zdrav savet o izravnavanju ozbiljnih teškoća (Matej 5:23, 24; 18:15-17). Ali, najčešće možemo samo podnositi ograničenja suvernika i opraštati im (1. Petrova 4:8). U stvari, takav pristup može biti za naše vlastito dobro i za dobro drugih. Zašto je to tako?

„Spor na gnev je koji je razuman, i ponos mu je uvredu zaboraviti“, kažu Poslovice 19:11. Koliko je mnogo bolje oprostiti nego dozvoliti gnevu i ozlojeđenosti da nas zatruju! Salvador, jedan starešina poznat po svom duhu punom ljubavi, rekao je: „Kada se braća loše ophode prema meni ili kažu nešto neljubazno, pitam se: ’Kako mogu pomoći svom bratu? Kako mogu izbeći da izgubim dragocen odnos s njim?‘ Uvek sam svestan toga koliko je lako reći pogrešnu stvar. Ako neko govori nepromišljeno, za njega bi idealna situacija bila da izbriše ono što je rekao i da sve počne iz početka. Ali to je nemoguće, tako da ja preuzimam sledeći najbolji korak i ignorišem komentar. Ja to samo pripisujem eksploziji nesavršenog tela pre nego odrazu prave ličnosti mog brata.“

Možda smatraš da je ovo mnogo lakše reći nego učiniti. Ali mnogo zavisi od načina na koji usmeravamo naše razmišljanje. „Što je god ljubazno... to mislite“, savetovao je Pavle (Filipljanima 4:8). „Ljubazno“ doslovno znači „izazivanje naklonosti“. Jehova želi da uzimamo u obzir ono što je dobro u ljudima, da se usmerimo na ono što izaziva naklonost umesto ozlojeđenost. On nam je sam pružio najveći primer u tom pogledu. Psalmista nas podseća na to govoreći: „Ako bi ti, Gospode, bezakonja pamtio, Gospode, ko bi mogao opstojati?“ (Psalam 103:12; 130:3).

Istina, ponašanje braće povremeno može biti razočaravajuće, ali ogromna većina naših suobožavalaca su sjajni primeri hrišćanskog življenja. Ako to upamtimo, poput Davida bićemo srećni da ’hvalimo Gospoda glasno ustima svojim, da ga slavimo usred naroda‘ (Psalam 109:30).

Da li biti Svedok izgleda toliko teško?

Nažalost, zbog jedne druge mentalne barijere, neki još uvek nisu počeli da hvale Jehovu. Mnogi ljudi koji nisu Jehovini svedoci odgovorno se brinu za svoju porodicu i čak podupiru svoju suprugu u hrišćanskoj službi. Oni su prijateljski nastrojeni i možda se interesuju za skupštinu, ali se uzdržavaju od toga da postanu predane Božje sluge. Šta ih sprečava?

Jedan problem može biti taj da ti muževi primećuju da su njihove žene zaposlene teokratskim aktivnostima i smatraju da biti Svedok zahteva previše. Ili se možda plaše da nikada neće moći da učestvuju u delu propovedanja od kuće do kuće. S njihove tačke gledišta, izgleda da odgovornosti zasenjuju blagoslove. Zašto ta mentalna barijera? Mnogi studenti Biblije postepeno uče i primenjuju istinu. Ali muževi koji nisu u veri često su veoma svesni svih hrišćanskih odgovornosti pre nego što izgrade motivaciju da ih prihvate.

Manuel, koji je bio u toj situaciji, objašnjava: „Oko deset godina, pratio sam svoju suprugu na većim skupovima i na sastancima. Da budem iskren, više sam voleo društvo Svedoka od društva ljudi iz sveta i bio sam srećan da im pomognem kada sam mogao. Bio sam impresioniran ljubavlju koja je preovladavala među njima. Ali zamisao da idem od kuće do kuće za mene je bila velika prepreka i plašio sam se da bi me moji saradnici mogli ismejavati.

„Moja supruga je bila veoma strpljiva sa mnom i nikada nije pokušavala da me prisili da proučavam Bibliju. I ona i deca uglavnom su mi ’propovedali‘ svojim dobrim primerom. Hose, jedan starešina u skupštini, posebno se interesovao za mene. Mislim da me je njegovo ohrabrenje konačno podstaklo da počnem s ozbiljnim proučavanjem. Nakon krštenja, shvatio sam da su pre nego bilo šta drugo ove prepreke bile u mom vlastitom umu. Kada sam jednom odlučio da služim Jehovi, osetio sam njegovu pomoć u savladavanju mojih strahova.“

Kako supruge i hrišćanske starešine mogu pomoći muževima poput Manuela da savladaju svoju mentalnu barijeru? Biblijski studij može izgraditi cenjenje i želju da se vrši Božja volja. Zaista, mnogostrano duhovno spoznanje jeste osnova za vežbanje vere i posedovanje pouzdanja u nadu koja je pred nama (Rimljanima 15:13).

Šta će ohrabriti takve muževe da prihvate biblijski studij? Često, prijateljstvo s nekim bratom u skupštini koji je pun razumevanja može biti odlučujući faktor. Možda bi starešina ili drugi iskusan brat mogao upoznati muža. Kada je jednom uspostavljen dobar odnos, sve što je možda potrebno jeste da se neko ponudi da proučava s njim (1. Korinćanima 9:19-23). U međuvremenu, diskretna hrišćanska supruga može deliti duhovne zalogaje sa svojim suprugom koji nije u veri, shvatajući da on verovatno neće odgovoriti na pritisak (Poslovice 19:14).

Kao što je Manuel saznao kroz iskustvo, kada osoba jednom stekne duhovnu snagu, prepreke poput planina postaju poput krtičnjaka. Jehova ojačava one koji žele da mu služe (Isaija 40:29-31). Kroz Božju snagu i uz podršku zrelih Svedoka, barijere mogu biti uklonjene. Rad od kuće do kuće može tako postati manje obeshrabrujuć a saradnici manje zastrašujući, dok služba celom dušom postaje privlačnija (Isaija 51:12; Rimljanima 10:10).

Održavanje tempa

Moguće je probiti barijere kao što su ove tri koje smo razmotrili. Kada avion poleće, od motora se normalno očekuje maksimum snage a od posade aviona nepodeljena pažnja. Tokom uzletanja, motori gutaju znatno više goriva nego tokom bilo kog drugog dela leta. Slično tome, oteti se negativnim mislima i osećanjima zahteva maksimum napora i koncentracije. Početak može biti najteža faza, s obzirom da napredak postaje lakši kada se jednom stekne tempo. (Uporedi s 2. Petrovom 1:10.)

Stalni napredak održava se time što se bez odlaganja pazi na biblijsko ohrabrenje (Psalam 119:60). Možemo biti sigurni da će skupština želeti da pomogne (Galatima 6:2). Međutim, ono što je najvažnije od svega jeste podrška Jehove Boga. Kao što je David rekao: „blagosloven Jehova, koji svakodnevno nosi teret za nas“ (Psalam 68:19, NW). Kada rasteretimo sebe u molitvi, naš teret postaje lakši.

S vremenom, avion ostavlja za sobom kišoviti sivi svet, prolazi kroz naslage oblaka i leti u nebo puno blistavog sunčevog sjaja. Mi takođe možemo za sobom ostaviti negativne misli. Uz božansku pomoć možemo, takoreći, probiti naslage oblaka i uživati u blistavoj, srećnoj atmosferi Jehovine svetske porodice obožavalaca.

[Slike na 23. strani]

Uz Jehovinu pomoć, možemo probiti mentalne barijere