Uči se poslušnosti prihvatanjem discipline
ZAMISLI da stojiš na stenovitom vrhu visoke planine, sa osećanjem da si doslovno na vrhu sveta. Kakvo radosno osećanje slobode!
Ali, tvoja sloboda je u stvari vrlo ograničena. Zakon gravitacije znatno ograničava svaki tvoj pokret; jedan pogrešan korak mogao bi značiti veliku nesreću. S druge strane, kako je zadovoljavajuće znati da isti zakon gravitacije sprečava da budeš bespomoćno odnesen u svemirski prostor. Dakle, taj zakon očito služi za tvoje dobro. Prihvatanje ograničenja koje on postavlja tvojoj slobodi kretanja tamo na vrhu planine korisno je, čak spasonosno za život.
Da, zakoni i poslušnost njima ponekad mogu ograničavati našu slobodu, ali da li to poslušnost čini nepoželjnom?
Kako Bog gleda na poslušnost
Kao ’tvorac‘, Jehova je „izvor života“. Iz tog mu razloga sva njegova stvorenja s pravom duguju poslušnost. Pokazujući ispravan stav, psalmista je pisao: „Dođite! Poklonimo se, pripadnimo, kleknimo pred Gospodom tvorcem svojim! Jer je on Bog naš i mi narod paše njegove, i stado koje ruke njegove vode“ (Propovednik 12:3; Psalam 36:10; 95:6, 7).
Jehova je od početka od svojih stvorenja zahtevao poslušnost. Trajno postojanje Adama i Eve u Raju zavisilo je od poslušnosti (Postanje 2:16, 17). Poslušnost se očekivala i od anđela, iako imaju viši oblik života nego ljudi. Budući da su neki od tih duhovnih stvorenja bili „neverni kada se trpljenje Božje produžavaše u dane Nojeve“, bili su kažnjeni tako što su predani u „bezdan i... okove mraka, i zadržava ih za sud“ (1. Petrova 3:19, 20; 2. Petrova 2:4).
Jednostavno rečeno, Bog smatra poslušnost uslovom za postizanje njegovog odobravanja. Čitamo: „Zar su mile Gospodu žrtve paljenice i prinosi kao kad se sluša glas Gospodnji? Gle, poslušnost više vredi od žrtve, i slušanje reči njegove više vredi od pretiline ovnujske“ (1. Samuelova 15:22).
Moramo se učiti poslušnosti — zašto i kako
Poslušnost vodi do pravednog položaja pred Bogom. Kako je zato preko potrebno da se učimo poslušnosti! Kao kod učenja stranog jezika, navici poslušnosti možemo se učiti dok smo mladi. Biblija zato naglašava odgajanje dece od njihovog ranog detinjstva (Jošua 8:35).
Neki se modernisti protive biblijskom gledištu, govoreći da je zahtevanje poslušnosti od dece slično duševnom silovanju. Oni tvrde da deci treba dozvoliti da razviju svoje lične ideje i merila po kojima će živeti, bez spoljašnjeg uplitanja odraslih.
Ali, u deceniji 1960-ih, kad su mnogi roditelji zastupali takav stav, Vilhelm Hansen (Wilhelm Hansen), lektor, urednik i profesor psihologije, nije se slagao s tim gledištem. On je pisao: „Za dete u ranoj fazi razvoja, dok je odnos s roditeljima još merodavan, ono što su roditelji zabranili je ’loše‘ i ono što su naredili ili što hvale je ’dobro‘. Poslušnost je dakle jedini put koji dete vodi do moralnosti i osnovna je vrlina od koje zavisi njegov odnos prema moralnom poretku.“ (Uporedi Poslovice 22:15.)
Božja reč naglašava potrebu da se učimo poslušnosti. Čitamo: „Znam Gospode! Put čoveka nije njemu u vlasti, ne može čovek kada hodi da upravlja koracima svojim“ (Jeremija 10:23). Istorija je puna primera u kojima su ljudi zacrtavali vlastiti životni put prema ličnim merilima i zbog čega su uleteli u ozbiljne poteškoće. Zašto se to tako često događa? Zato što ljudima nedostaje potrebno spoznanje, mudrost i razumevanje da bi bez pomoći mogli zacrtati svoj životni put. A što je još gore, imaju nasleđenu sklonost ka donošenju neispravnih odluka. Odmah nakon potopa, Jehova je rekao o čoveku: „Misli srca čovečjega zle [su] od mladosti njegove“ (Postanje 8:21).
Dakle, niko nije nasledio sklonost da sluša Jehovu. Moramo je usaditi u svoju decu i celi svoj život nastaviti da ih poučavamo o tome. Svaki od nas treba da razvija stanje srca kakvo je imao kralj David koji je pisao: „Pokaži mi, Gospode, puteve svoje, nauči me stazama svojim! Uputi me istini svojoj, nauči me, jer si ti Bog spasenja moga, i u tebe se ja uvek uzdam“ (Psalam 25:4, 5).
Poučavaj poslušnosti tako što si sam poslušan
Isusova majka i poočim dobro su poznavali sve okolnosti povezane s Isusovim rođenjem. Zato su jasno spoznali da on treba da igra važnu ulogu u ispunjenju Jehovinih namera. (Uporedi Luka 1:35, 46, 47.) U njihovom slučaju su reči „deca su nasleđe koje od Boga dolazi“ imale jedinstveno značenje (Psalam 127:3). Oni su potpuno shvatili svoju ogromnu odgovornost, te su bili spremni da poslušaju božanska uputstva, kao kad im je bilo rečeno da beže u Egipat ili kasnije da idu u Galileju (Matej 2:1-23).
Isusovi roditelji su shvatili i svoju odgovornost s obzirom na disciplinu. Istina, Isus je za vreme svog predljudskog postojanja bio uvek poslušan. Ali, kad je bio na Zemlji, naučio je da bude poslušan pod potpuno novim okolnostima. Kao prvo, morao je da bude poslušan nesavršenim roditeljima, jer čak i savršenom detetu treba disciplina u obliku poučavanja i odgajanja. Njegovi roditelji su mu to pružili. Disciplina u obliku kažnjavanja bila je, međutim, nepotrebna. Isus je uvek bio poslušan; nikad mu se nije moralo reći dva puta. Čitamo: „On siđe zatim s njima u Nazaret, i beše im poslušan“ (Luka 2:51).
Josif i Marija takođe su znali kako mogu Isusa poučavati primerom. Na primer, čitamo da „roditelji Isusovi iđahu svake godine u Jerusalim o prazniku pashe“ (Luka 2:41). Uređujući stvari tako da je svoju porodicu vodio sa sobom, Josif je pokazao da se zanima za njenu duhovnu dobrobit, i da obožavanje Jehove smatra važnim. Na slične načine mogu roditelji danas vlastitom poslušnošću s obzirom na stvari koje se tiču obožavanja učiti svoju decu poslušnosti.
Budući da su ga Josif i Marija na izvrstan način disciplinovali u pravednosti, „Isus napredovaše u mudrosti i u rastu i u milosti pred Bogom i pred ljudima“. Kakav lep primer koji hrišćanski roditelji mogu danas slediti! (Luka 2:52).
’Poslušni... u svačemu‘
„Deco, slušajte roditelje svoje u svačemu jer je to ugodno Gospodu!“ (Kološanima 3:20). Isus je mogao u svemu biti poslušan svojim roditeljima jer je njihova poslušnost Jehovi isključivala da od Isusa — ili od njegove polubraće ili polusestara — traže bilo šta suprotno Jehovinoj volji.
I danas mnogi roditelji uspešno poučavaju svoju decu da budu poslušni u svemu. Poslušajmo tri oca koji, nakon što su već odgojili svoju decu, trenutno služe u podružnici Watch Tower Society.
Teo govori o tome kako su on i njegova žena odgajali pet sinova. On kaže: „Važno je od samog početka pokazati deci da i mi odrasli pravimo greške. Nažalost, čak ih ponavljamo i uvek iznova moramo moliti svog nebeskog Oca za oproštenje i pomoć. Namerno smo svojoj deci omogućili da vide da se, isto kao što se oni bore s brigama mladosti, i mi borimo s brigama odraslih.“
Da bi se dete naučilo poslušnosti, preko je potreban odnos pun ljubavi između njega i roditelja. Herman kaže o svojoj ženi: „Ona nije dečacima bila samo majka, već i njihov prijatelj. Oni su to cenili tako da im nije bilo teško da budu poslušni.“ Zatim, dodajući koristan savet kako poboljšati odnos između roditelja i dece, kaže: „Mnogo godina namerno nismo imali mašinu za pranje posuđa tako da se posuđe moralo prati i brisati ručno. Naši su sinovi imali zadatak da ga brišu, menjajući se. Nije bilo boljeg vremena za neusiljenu komunikaciju.“
Odnos pun ljubavi između roditelja i dece služi kao uzor za odnos koji hrišćanin mora imati s Jehovom. Rudolf objašnjava kako su on i njegova žena nastojali da pomognu svojoj dvojici dečaka da steknu takav odnos: „Naš temelj bio je redovan porodični studij. Deci smo dodeljivali nekoliko odgovarajućih tema za istraživanje. Takođe smo zajedno čitali Bibliju i zatim razgovarali o gradivu. Naši sinovi su mogli videti da Jehova očekuje poslušnost i od roditelja, ne samo od dece.“
Hrišćanski roditelji uviđaju da se nadahnute reči „opomene i karanje to su vođi na putu života“ odnose kako na njih tako i na njihovu decu. Dakle, dok su deca dužna da budu poslušna svojim roditeljima u svemu, i roditelji moraju biti poslušni u svemu što Jehova od njih zahteva. Osim što će jačati odnos roditelj-dete, roditelji i deca će takođe želeti da jačaju svoj odnos s Bogom (Poslovice 6:23).
Imaj pozitivno gledište o poslušnosti
Kako samo možemo biti zahvalni što Božja reč pruža tako koristan savet u vezi odgajanja dece! (Vidi okvir.) Deca koja se uče poslušnosti od roditelja koji ih disciplinuju u pravednosti pravi su izvor radosti za celo hrišćansko bratstvo.
Budući da poslušnost Bogu znači život, treba da izbegavamo čak i pomisao na to da bismo stavili na stranu ograničenja koja našoj ličnoj slobodi postavljaju Božje zapovesti — pa makar to bilo samo na trenutak. Zamisli, na primer, da bismo na trenutak mogli da stavimo na stranu zakon gravitacije. Kako bismo uzbuđeni bili veseljem što možemo leteti s vrha planine prema nebu a da ništa ne ometa našu slobodu! Ali, šta bi se dogodilo kad bi se stvari vratile u normalno stanje? Zamisli kakav bi nas pad očekivao!
Učiti se poslušnosti prihvatanjem discipline doprinosi razvijanju uravnotežene ličnosti i pomaže nam u poznavanju svojih ograničenja. Pomaže nam da izbegavamo da imamo prevelike zahteve i da smo bezosećajni prema pravima i potrebama drugih. Pomaže nam da izbegavamo nastupe nesigurnosti. Kratko rečeno, čini nas srećnim.
Dakle, bilo da si odrastao ili dete, uči se poslušnosti prihvatanjem discipline „da budeš srećan“ i „da živiš dugo na zemlji“ (Efescima 6:1-3). Ko bi želeo da ugrozi svoj izgled na večni život time da propušta da se uči poslušnosti tako što ne prihvata disciplinu? (Jovan 11:26).
[Okvir na 29. strani]
RODITELJI, UČITE POSLUŠNOSTI PRIMENOM DISCIPLINE U PRAVEDNOSTI
1. Primenjujte disciplinu na temelju zakona i načela iz Pisama.
2. Primenjujte disciplinu ne samo zahtevanjem poslušnosti nego objašnjavanjem zašto je poslušnost put mudrosti (Matej 11:19b).
3. Ne primenjujte disciplinu ni u ljutnji ni vikanjem (Efescima 4:31, 32).
4. Primenjujte disciplinu unutar topline odnosa punog ljubavi i brige (Kološanima 3:21; 1. Solunjanima 2:7, 8; Jevrejima 12:5-8).
5. Kod dece primenjujte disciplinu od ranog detinjstva (2. Timoteju 3:14, 15).
6. Uvek iznova i dosledno primenjujte disciplinu (Deuteronom 6:6-9; 1. Solunjanima 2:11, 12).
7. Najpre primenjujte disciplinu na sebe i tako poučavajte primerom (Jovan 13:15; uporedi Matej 23:2, 3).
8. Primenjujte disciplinu s punim pouzdanjem u Jehovu, tražeći njegovu pomoć u molitvi (Sudije 13:8-10).
[Slika na 28. strani]
„Opomene i karanje to su vođi na putu života“