Gledište Biblije

Da li je Bogu važno kako se oblačiš i doteruješ?

„Kao što indeks govori o sadržaju knjige... tako i spoljašnji izgled i odeća čoveka ili žene, odražava duh“ (engleski pozorišni pisac Filip Masindžer).

U TREĆEM veku n. e., crkveni pisac Tit Klemens napravio je dugi spisak pravila o oblačenju i doterivanju. Nakiti i raskošna ili šarena odeća bili su zabranjeni. Žene nisu smele da farbaju kosu, niti da „mažu lice primamljivim sredstvima za zavođenje“, to jest „da se šminkaju“. Muškarcima su bile date smernice da se šišaju jer „potšišana glava... daje čoveku ozbiljnost“, međutim, bradu nisu smeli dirati, pošto ona „pruža licu dostojanstvo i očinski autoritet“.a

Vekovima kasnije, protestantski vođa Žan Kalvin doneo je zakon koji je određivao boju i vrstu odeće koju su njegovi sledbenici smeli da nose. Na nakit i čipke gledao je s neodobravanjem, a žena bi mogla biti stavljena u zatvor ako bi namestila svoju kosu van „okvira moralnog“.

Takva radikalna gledišta, za koja su se religiozne vođe godinama zalagale, dovela su do toga da se mnogi iskreni pojedinci pitaju: da li je Bogu zaista važno šta ja oblačim? da li on ne odobrava određenu modu ili upotrebu šminke? Šta Biblija naučava o tome?

Lična stvar

Interesantne su Isusove reči upućene njegovim učenicima, a zapisane u Jovanu 8:31, 32: „Ako vi ostanete na mojoj besedi... poznaćete istinu, i istina će vas osloboditi.“ Da, istine koje je Isus naučavao bile su namenjene oslobađanju ljudi od ugnjetavačkog tereta koji su stvarale tradicije i lažna učenja. Te istine su bile tako oblikovane da okrepe one ’koji se trude i koji su opterećeni‘ (Matej 11:28). Ni Isus, a ni njegov Otac, Jehova Bog, nemaju nikakvu želju da kontrolišu život ljudi do te mere da pojedinci više ne mogu ništa preduzimati na svoju ruku i postupati u skladu sa svojim zamislima kada se radi o ličnim stvarima. Jehova želi da oni postanu zreli ljudi „kod kojih je razumevanje izvežbano dugim iskustvom u razlikovanju dobra i zla“ (Jevrejima 5:14).

Prema tome, Biblija ne pruža neke detaljne zakone koji bi regulisali oblačenje i doterivanje, ili upotrebu kozmetike, osim nekih specifičnih zahteva vezanih za oblačenje, datih Jevrejima posredstvom Mojsijevog zakona. Ti zahtevi bili su namenjeni da im pomognu da ostanu odeljeni od okolnih nacija i njihovog nemoralnog uticaja (Brojevi 15:38-41; Ponovljeni zakoni 22:5). Unutar hrišćanskog uređenja, odeća i doterivanje u osnovi jesu stvar ličnog ukusa.

Međutim, to ne znači da je Bogu svejedno kako se mi oblačimo, ili da je po njegovom mišljenju ’sve u trendu‘. Suprotno tome, Biblija sadrži razumne smernice koje odražavaju Božje gledište o oblačenju i doterivanju.

„Sa skromnošću i zdravim mislima“

Apostol Pavle je napisao da hrišćanke treba da su u „pristojnom odelu, sa stidom i skromnošću [„sa skromnošću i zdravim mislima“, NW] da ne ukrašuju sebe ni pletenicama, ni zlatom, ni biserom, ni haljinama skupocenim“. Slične savete daje i Petar što se tiče ’pletenja kose i zlatnih nakita‘ (1. Timoteju 2:9; 1. Petrova 3:3).

Da li su Petar i Pavle ukazivali na to da hrišćani i hrišćanke treba da izbegavaju doterivanje? Ne, nikako! U stvari, Biblija spominje verne muškarce i žene koji su koristili nakit ili kozmetička ulja i parfeme. Pre nego što je bila primljena kod kralja Ahasvera, Jestira je bila na jednom temeljnom tretmanu za ulepšavanje koji je uključivao i mirisna ulja i masažu. Josif je takođe bio obučen u odeću od finog lanenog platna i nosio je zlatnu ogrlicu (Postanje 41:42; Izlazak 32:2, 3; Jestira 2:7, 12, 15).

Izraz ’zdrave misli‘, kojim se Pavle poslužio, pomaže nam da razumemo ovo upozorenje. Izvorna grčka reč označava umerenost i samokontrolu. Uključuje takođe i trezveno razmišljanje o samome sebi, bez privlačenja neprikladne pažnje. Drugi biblijski prevodi prenose ovu reč sa „diskretno“, „osećajno“, „prefinjeno“ ili „sa samouzdržavanjem“. Ova osobina je važan zahtev za hrišćanske starešine (1. Timoteju 3:2).

Prema tome, kada nam Pismo govori da naša odeća i doterivanje treba da budu umereni i uredni, ono nas ohrabruje da izbegavamo bilo koje ekstremne stilove koji bi druge vređali i blatili naš ugled, i ugled hrišćanske skupštine. Umesto da ukrašavanjem tela skreću pažnju na svoj izgled, oni koji tvrde da poštuju Boga treba da imaju zdrave misli i da stave naglasak na ’skrivenog srdačnog čoveka s nepropadljivim ukrasom krotkog i mirnog duha‘. To je, zaključuje Petar „skupoceno pred Bogom“ (1. Petrova 3:4, Ča, kurziv naš).

Hrišćani su „pozorišna predstava svetu“. Oni treba da budu svesni utiska koji ostavljaju na druge, naročito u svetlu naloga koji imaju da propovedaju dobru vest (1. Korinćanima 4:9, NW; Matej 24:14). Stoga, oni ne žele ničemu da dozvole, pa ni svom izgledu, da odvrati druge od slušanja te važne poruke (2. Korinćanima 4:2).

Dok se stilovi veoma razlikuju od jednog mesta do drugog, Biblija pruža pojedincima jasne, razumne smernice koje im omogućavaju da učine mudar izbor. Sve dok ljudi prianjaju uz ta načela, Bog im slobodno i s ljubavlju dozvoljava da imaju lični ukus u oblačenju i doterivanju.

[Fusnota]