„Istina, nikakvo karanje dok traje ne pričinjava radost nego žalost; ipak kasnije donosi onima koji su poučeni njime plod pun mira, naime pravednost“ (Jevrejima 12:11, NS).

1, 2. a) 3a šta se Bog pobrinuo na ljubazan način, prema Jevrejima 12:9-11? b) Spomeni jedan oblik karanja i do čega može dovesti?

PRISETI se na trenutak svog detinjstva. Sećaš li se još da su te tvoji roditelji karali? Većina od nas sigurno se seća toga. Iz izveštaja poslanice Jevrejima 12:9-11 vidljivo je da je apostol Pavle tim karanjem predočio karanje koje dolazi od Boga.

² Božije očinsko karanje koje može da utiče na naš duhovni život, može da bude u raznim oblicima. Jedan način je da se iz hrišćanske skupštine isključi osoba koja više ne želi da živi prema Božjim merilima. Neka osoba se posle strogog ukora pokaje i obraća. To je u isto vreme i karanje skupštine lojalnih, tako što uče koliko je važno udovoljiti visokim Božjim merilima (1. Timoteju 1:20).

Zašto tako odlučan stav?

4. Šta se povremeno dešava u hrišćanskoj skupštini?

⁴ Većina pravih hrišćana nastupa lojalno za Boga i njegove pravedne zakone (1. Solunjanima 1:2-7; Jevrejima 6:10). Međutim, ponekad se dogodi da neko napusti put istine. Iako hrišćanske starešine pokušavaju da mu pomognu, on prestupa Božije zakone ne pokazujući kajanje. Možda odbacuje veru šireći krive nauke, ili se čak odriče skupštine. Šta tada učiniti? Takvih slučajeva je bilo i u vreme apostola. Da vidimo šta su oni pisali o tome.

5, 6. a) Koje mudre savete smo dobili u vezi postupanja s oosbama koje su učinle težak greh, ali se nisu pokajale? (Matej 18:17) b) Pred kojim pitanjem stojimo?

⁵ Kad se neki čovek u Korintu nije pokajao za svoje nemoralno ponašanje, Pavle je uputio skupštinu da „se ne druže s onim koji bi, iako se zove brat, bio bludnik, ili lakomac ili idolopoklonik, ili klevetnik, ili pijanica, ili razbojnik, s takvim da i ne jedete (1. Korinćanima 5:11-13). Isto tako treba postupati s otpadnicima, kakav je na primer bio Himenej: „A čoveka koji podupire neku sektu, odbaci nakon prve i druge opomene, znajući da se takav čovek odvratio od puta i da greši“ (Titu 3:10, 11, ST; 1. Timoteju 1:19, 20). Isto bi tako trebalo izbegavati onoga ko odbacuje skupštinu. „Od nas su izašli ali nisu bili naše vrste, jer da su bili naše vrste, ostali bi s nama. Ali, oni su otišli da bi postalo očito, da svi nisu od naše vrste“ (1. Jovanova 2:18, 19, NS).

⁶ Postoji nada da će se takva osoba pokajati, kako bi mogla biti primljena natrag (Dela apostolska 3:19).