Nemojmo se nikada povući, za uništenje!

„Mi nismo od onih koji se povlače, za uništenje“ (JEVREJIMA 10:39).

1. Koje su okolnosti dovele do toga da apostol Petar popusti strahu?

APOSTOLI su sigurno bili zaprepašteni kad im je njihov voljeni Učitelj, Isus, rekao da će se svi oni razbežati i ostaviti ga. Kako je to moguće — i to sada, u času kad su mu najpotrebniji? Petar je uporno tvrdio: „Ako se i svi drugi spotaknu, ja ipak neću.“ I stvarno, Petar je bio hrabar, odvažan čovek. Ali kad je Isus bio izdat i uhapšen, apostoli su se razbežali, a među njima i Petar. Kasnije, dok su Isusa ispitivali u kući prvosveštenika Kajafe, Petar se zabrinuto vrzmao po dvorištu. Dok je hladna noć odmicala, Petar se verovatno uplašio da bi Isus i svako ko je bio povezan s njim mogao biti pogubljen. Kad su neki prisutni prepoznali Petra kao Isusovog bliskog pratioca, uhvatila ga je panika. Tri puta je porekao da ima ikakve veze s Isusom. Petar je porekao da ga čak i poznaje! (Marko 14:27-31, 66-72).

2. (a) Zašto Petar i pored plašljivog ponašanja u noći Isusovog hapšenja nije bio „od onih koji se povlače“? (b) Na šta treba da budemo odlučni?

² Petar je tada stvarno pao na niske grane. Bio je to trenutak zbog koga je bez sumnje žalio celog života. Ali, da li ga je takvo postupanje te noći označilo kao kukavicu? Da li je zbog toga mogao da se svrsta u one koje je apostol Pavle kasnije opisao sledećim rečima: „A mi nismo od onih koji se povlače, za uništenje“? (Jevrejima 10:39). Većina nas bi se verovatno složila da se ove Pavlove reči ne odnose na Petra. Zašto? Zato što je Petrov strah bio privremen, kratak propust u životu obeleženom izvanrednom hrabrošću i verom. Slično tome, mnogi od nas se s izvesnom merom srama sećaju nekih trenutaka iz prošlosti, trenutaka kad nas je iznenada spopao strah koji nam nije dao da istinu zastupamo onako hrabro kako smo mi to želeli. (Uporedi s Rimljanima 7:21-23.) Možemo biti sigurni da i pored takvih trenutnih propusta mi nismo oni koji se povlače, za uništenje. Pa ipak, treba da budemo odlučni da nikada ne postanemo takvi. Zašto? I kako možemo izbeći da postanemo takve osobe?

Šta znači povući se, za uništenje

3. Kako su proroci Ilija i Jona popustili strahu?

³ Kad je Pavle pisao o ’onima koji se povlače‘, on nije mislio na one, koji što se tiče hrabrosti, možda dožive trenutnu slabost. Pavle je sigurno znao za Petrovo iskustvo i za druge slične slučajeve. Ilija, odvažan i otvoren prorok, jednom je popustio strahu i pobegao da bi spasao živu glavu zato što mu je zla kraljica Jezavelja pretila smrću (1. Kraljevima 19:1-4). Prorok Jona je imao još teži napad straha. Jehova ga je odredio da ode u Ninivu, grad koji je zbog nasilja i zla postao zloglasan. Jona se smesta ukrcao na brod koji je plovio za Tarsis — 3 500 kilometara u suprotnom pravcu! (Jona 1:1-3). Ipak, nijedan od ovih vernih proroka, ni apostol Petar, ne bi se mogli s pravom opisati kao oni koji se povlače. Zašto ne?

4, 5. (a) Kako nam kontekst pomaže da utvrdimo šta je Pavle podrazumevao pod ’uništenjem‘ u Jevrejima 10:39? (b) Šta je Pavle mislio kad je rekao: „Mi nismo od onih koji se povlače, za uništenje“?

⁴ Zapazi celu frazu koju je Pavle upotrebio: „Mi nismo od onih koji se povlače, za uništenje.“ Šta je on podrazumevao pod ’uništenjem‘? Grčka reč koju je upotrebio ponekad se odnosi na večno uništenje. Ta definicija se uklapa u kontekst. Pavle je pre toga upozorio: „Ako namerno činimo greh nakon što smo primili tačno spoznanje istine, više ne preostaje nikakva žrtva za grehe, već strašno očekivanje suda i vatrena ljubomora koja će proždreti one koji se protive“ (Jevrejima 10:26, 27).

⁵ Dakle, kad je Pavle rekao suvernicima: „Mi nismo od onih koji se povlače, za uništenje“, on je mislio da su on i njegovi verni hrišćanski čitaoci odlučni da se nikada ne okrenu od Jehove i da nikada ne prestanu da mu služe. Učiniti to moglo bi odvesti samo do večnog uništenja. Juda Iskariotski je bio čovek koji se povukao, za takvo uništenje, kao što su uradili i drugi neprijatelji istine koji su namerno radili protiv Jehovinog duha (Jovan 17:12; 2. Solunjanima 2:3). Takve osobe su među „kukavicama“ koje će doživeti večno uništenje u simboličnom ognjenom jezeru (Otkrivenje 21:8). Ne, mi nikada ne bismo želeli da budemo među njima!

6. Kojim putem Satana Đavo želi da krenemo?

⁶ Satana Đavo želi da se mi povučemo, za uništenje. Kao majstor za „prepredena dela“, on zna da takav poguban put često počinje malim stvarima (Efešanima 6:11, fusnota u NW). Ako svoje ciljeve ne uspe da postigne direktnim progonstvom, on nastoji da na suptilnije načine potkopa veru pravih hrišćana. On želi da vidi kako su odvažni, revni Jehovini svedoci ućutkani. Hajde da vidimo koje je taktike koristio protiv jevrejskih hrišćana kojima je apostol Pavle pisao.

Kako su hrišćani bili pod pritiskom da se povuku

7. (a) Kakvu je istoriju imala jerusalimska skupština? (b) Kakvo je bilo duhovno stanje nekih Pavlovih čitalaca?

⁷ Dokazi pokazuju da je Pavle svoju poslanicu Jevrejima napisao oko 61. n. e. Jerusalimska skupština je imala burnu istoriju. Posle Isusove smrti naišao je talas žestokog progonstva, zbog čega su se mnogi hrišćani iz tog grada rasejali. Međutim, usledilo je jedno razdoblje mira, što je omogućilo da se broj hrišćana poveća (Dela apostolska 8:4; 9:31). Kako su godine prolazile, došla su i prošla i druga progonstva i nevolje. Izgleda da je u vreme kad je Pavle pisao poslanicu Jevrejima, skupština još jednom bila u razdoblju relativnog mira. Pa ipak, bilo je pritisaka. Prošle su skoro tri decenije otkako je Isus prorekao uništenje Jerusalima. Verovatno je bilo nekih koji su smatrali da se kraj bespotrebno odlaže i da možda neće ni doći za njihovog života. Drugi, posebno noviji u veri, još nisu bili iskušani oštrim progonstvom i malo su znali o potrebi da istraju pod kušnjom (Jevrejima 12:4). Satana je svakako nastojao da iskoristi takve okolnosti. Koja je „prepredena dela“ koristio?

8. Kakav su stav imali mnogi Jevreji prema mladoj hrišćanskoj skupštini?

⁸ Jevrejska zajednica u Jerusalimu i Judeji s prezirom je gledala na mladu hrišćansku skupštinu. Sudeći po sadržaju Pavlove poslanice, možemo steći izvesnu predstavu o tome kako su se arogantne jevrejske verske vođe i njihove pristalice rugali hrišćanima. Oni su u suštini govorili: ’Mi imamo veliki hram u Jerusalimu koji postoji već vekovima! Imamo uzvišenog prvosveštenika koji tamo služi zajedno sa svojim podsveštenicima. Svakodnevno se prinose žrtve. Imamo Zakon, koji je preko anđela posredovan Mojsiju i potvrđen velikim znacima na gori Sinaj. Ova nova sekta, ovi hrišćani, koji su otpali od judaizma, oni nemaju ništa od toga!‘ Da li je ovo podrugivanje postiglo svoj cilj? Ovi napadi su očigledno uznemiravali neke jevrejske hrišćane. Pavlova poslanica im je pomogla baš u pravo vreme.

Zašto nikada nisu smeli da se povuku, za uništenje

9. (a) Koja se tema provlači kroz poslanicu Jevrejima? (b) U kom su smislu hrišćani služili u hramu boljem od hrama u Jerusalimu?

⁹ Osmotrimo dva razloga koja je Pavle dao svojoj braći i sestrama u Judeji da se nikada ne povuku, za uništenje. Prvi razlog — nadmoćnost hrišćanskog sistema obožavanja — provlači se kroz celu poslanicu Jevrejima. Pavle je kroz celu svoju poslanicu temeljno razradio tu temu. Hram u Jerusalimu je bio samo kopija daleko veće stvarnosti, Jehovinog duhovnog hrama, građevine ’koja nije načinjena rukama‘ (Jevrejima 9:11). Ti hrišćani su imali prednost da služe u tom duhovnom uređenju za čisto obožavanje. Oni su služili pod jednim boljim savezom, davno obećanim novim savezom, koji je imao uzvišenijeg Posrednika od Mojsija, Isusa Hrista (Jeremija 31:31-34).

10, 11. (a) Zašto Isusa njegova loza nije sprečavala da služi kao Prvosveštenik u duhovnom hramu? (b) Na koje je načine Isus uzvišeniji Prvosveštenik od onoga koji je služio u jerusalimskom hramu?

¹⁰ Ti hrišćani su imali i daleko boljeg Prvosveštenika, Isusa Hrista. Ne, on nije potekao od Arona. Umesto toga, on je bio Prvosveštenik „po redu Melhisedekovu“ (Psalam 110:4). Melhisedek, čija loza nije zapisana, bio je kralj i prvosveštenik drevnog Salema. Zato je on odgovarajuća proročanska predslika za Isusa, čija sveštenička služba nije bila uslovljena nesavršenim ljudskim precima, već nečim daleko većim — zakletvom samog Jehove Boga. Poput Melhisedeka, Isus služi ne samo kao Prvosveštenik već i kao Kralj, onaj koji nikada neće umreti (Jevrejima 7:11-21).

¹¹ Nadalje, za razliku od prvosveštenika u jerusalimskom hramu, Isus nije morao prinositi žrtve iz godine u godinu. Njegova žrtva je bio njegov vlastiti savršeni život koji je on prineo jednom zauvek (Jevrejima 7:27). Sve te žrtve koje su se prinosile u hramu bile su samo senke, predslike onoga što je Isus prineo. Njegovom savršenom žrtvom omogućeno je pravo oproštenje greha svima koji iskazuju veru. Takođe su ohrabrujući i Pavlovi komentari koji pokazuju da je taj Prvosveštenik onaj isti nepromenljivi Isus koga su hrišćani iz Jerusalima poznavali. On je bio ponizan, dobar i onaj ko može „saosećati s našim slabostima“ (Jevrejima 4:15; 13:8). Ti pomazani hrišćani su imali u izgledu da služe kao Hristovi podsveštenici! Kako bi mogli i da pomisle da se povuku na ’slabe i bedne‘ stvari iskvarenog judaizma? (Galatima 4:9).

12, 13. (a) Koji je drugi razlog Pavle dao hrišćanima da se nikada ne povuku? (b) Zašto bi jevrejske hrišćane istrajnost koju su ranije pokazivali ohrabrila da se nikada ne povuku, za uništenje?

¹² Kao da to nije bilo dovoljno, Pavle je Jevrejima dao i drugi razlog da se nikada ne povuku, za uništenje — njihovu istrajnost u prošlosti. On je napisao: „Sećajte se pak prošlih dana kada ste, nakon što ste bili prosvetljeni, u patnjama podneli veliku borbu.“ Pavle ih je podsetio da su „kao u pozorištu bili izloženi“ prebacivanjima i nevoljama. Neki su bili zatvarani; drugi su saosećali s onima koji su u zatvoru i pomagali im. Da, oni su pokazali primernu veru i istrajnost (Jevrejima 10:32-34). Pa ipak, zašto ih je Pavle pozvao da se ’sećaju‘ tih bolnih iskustava? Zar to ne bi bilo obeshrabrujuće?

¹³ Sasvim suprotno, ’sećanje na prošle dane‘ bi podsetilo te Jevreje na to kako ih je Jehova podržavao u kušnjama. Uz njegovu pomoć, oni su se već oduprli mnogim Sataninim napadima. Pavle je napisao: „Bog nije nepravedan da zaboravi vaše delo i ljubav koju ste pokazali prema njegovom imenu“ (Jevrejima 6:10). Da, Jehova pamti sva njihova verna dela i čuva ih u svom bezgraničnom sećanju. To nas podseća na Isusovu opomenu da sakupljamo blago na nebu. To blago ne može ukrasti nijedan lopov; ne može ga nagristi nikakav moljac niti rđa (Matej 6:19-21). U stvari, to blago može da se uništi samo ako se hrišćanin povuče, za uništenje. Time bi on rasuo svako blago koje je sakupio na nebu. Kakav je snažan razlog Pavle dao jevrejskim hrišćanima da nikada ne pođu tim putem! Zašto da protraće sve godine verne službe? Bilo bi ispravno i daleko bolje da i dalje budu istrajni.

Zašto mi nikada ne smemo da se povučemo, za uništenje

14. S kojim se sličnim teškoćama s kojima su se suočavali hrišćani iz prvog veka suočavamo i mi?

¹⁴ Današnji pravi hrišćani imaju jednako snažne razloge da se ne povuku. Kao prvo, setimo se koji blagoslov imamo — čisti oblik obožavanja koji nam je Jehova dao. Poput hrišćana iz prvog veka, i mi živimo u vreme kad nam se članovi velikih religija rugaju i ismejavaju nas, ponosno ukazujući na svoje impresivne religiozne građevine i na starost svojih tradicija. Međutim, Jehova nas uverava da on priznaje naš oblik obožavanja. U stvari, mi danas uživamo u blagoslovima koje hrišćani iz prvog veka nisu imali. Možda se pitaš: ’Kako sad to?‘ Uostalom, oni su živeli u vreme kad je duhovni hram počeo da funkcioniše. Hrist je postao Prvosveštenik u tom hramu kad se krstio 29. n. e. Neki od njih su videli Božjeg Sina kako izvodi čuda. Čak i nakon njegove smrti bilo je čuda. Ipak, kao što je prorečeno, takvi darovi su na kraju prestali (1. Korinćanima 13:8).

15. Koje se proročanstvo ispunjava za života današnjih pravih hrišćana, i šta to znači za nas?

¹⁵ Međutim, mi živimo tokom značajnog ispunjenja opširnog proročanstva o hramu zapisanog od 40. do 48. poglavlja knjige Jezekilja.a Tako smo videli obnovu Božjeg uređenja za čisto obožavanje. Taj duhovni hram je očišćen od svih oblika religiozne zagađenosti i idolopoklonstva (Jezekilj 43:9; Malahija 3:1-5). Razmisli o tome koje nam je koristi donelo to čišćenje.

16. S kojim su se obeshrabrujućim trendom suočavali hrišćani iz prvog veka?

¹⁶ Tokom prvog veka, organizovana hrišćanska skupština nije imala svetlu budućnost. Isus je prorekao da će biti kao kad se po polju na kome je tek posejana pšenica poseje kukolj, zbog čega pšenica praktično neće moći da se razlikuje od kukolja (Matej 13:24-30). Tako je i bilo. Na kraju prvog veka, kad je ostareli apostol Jovan delovao kao zadnja prepreka protiv kvarenja, otpad se već bio razmahao (2. Solunjanima 2:6; 1. Jovanova 2:18). Nedugo nakon smrti apostolâ, pojavila se zasebna sveštenička klasa koja je tlačila stado i nosila karakterističnu odeću. Otpad se širio poput gangrene. Kako obeshrabrujuće za verne hrišćane! Videli su kako je novoosnovano uređenje za čisto obožavanje nadvladano jednim iskvarenim oblikom. To se desilo za manje od jednog veka otkad je Hrist utemeljio skupštinu.

17. U kom smislu današnja hrišćanska skupština postoji duže od skupštine iz prvog veka?

¹⁷ Pogledajmo sada jednu suprotnost. Danas čisto obožavanje već traje duže od perioda apostola! Otkad je 1879. objavljeno prvo izdanje ovog časopisa, Jehova nas je blagosiljao sve pročišćenijim obožavanjem. Jehova i Hrist Isus došli su 1918. u duhovni hram da bi ga očistili (Malahija 3:1-5). Od 1919, uređenje za obožavanje Jehove Boga progresivno se poboljšava. Naše razumevanje biblijskih proročanstava i načela postajalo je sve jasnije (Poslovice 4:18). Kome pripada zasluga za sve to? Ne nesavršenim ljudima. Samo je Jehova, zajedno sa svojim Sinom kao Poglavarem skupštine, mogao zaštititi svoj narod da se ne iskvari u ovom iskvarenom vremenu. Zato nikada nemojmo zaboraviti da zahvalimo Jehovi što nam danas omogućuje da imamo udela u čistom obožavanju. I budimo odlučni da se nikada ne povučemo, za uništenje!

18. Koji razlog mi imamo da se nikada ne povučemo, za uništenje?

¹⁸ Poput tih jevrejskih hrišćana, i mi imamo drugi razlog da se klonimo kukavičkog puta, to jest da se ne povučemo — našu ustrajnost u prošlosti. Bilo da smo počeli da služimo Jehovi pre koju godinu ili to verno činimo već decenijama, imamo za sobom hrišćanska dela. Mnogi od nas su podneli progonstvo, bilo da se radi o zatvoru, zabrani, brutalnosti ili gubitku imetka. Mnogi drugi se suočavaju s protivljenjem u porodici, prezirom, ruganjem i ravnodušnošću. Svi smo mi istrajali, i nastavljamo da verno služimo Jehovi uprkos izazovima i ispitima u životu. Čineći to, mi gradimo dosije o istrajnosti koji Jehova neće zaboraviti, riznicu blaga na nebu. Zato ovo svakako nije vreme da se povučemo u pokvareni stari sistem koji smo ostavili iza sebe! Zašto da sav naš trud bude beskoristan? To je posebno slučaj danas, kad je do kraja ostalo još samo „vrlo malo“ (Jevrejima 10:37).

19. Čime će se pozabaviti naredni članak?

¹⁹ Da, čvrsto rešimo da ne budemo „od onih koji se povlače, za uništenje“! Umesto toga, budimo „od onih koji imaju veru“ (Jevrejima 10:39). Kako možemo biti sigurni da odgovaramo tom opisu, i kako možemo pomoći suhrišćanima da čine to isto? Time će se pozabaviti naš naredni članak.

Budimo od onih koji imaju veru

„Mi [smo]... od onih koji imaju veru, da dušu živom sačuvamo“ (JEVREJIMA 10:39).

1. Zašto se može reći da je vera svakog Jehovinog lojalnog sluge dragocena?

KADA sledeći put budeš u Dvorani Kraljevstva punoj obožavalaca Jehove, zastani i pogledaj ljude oko sebe. Razmisli o mnogim načinima na koje oni pokazuju veru. Možda vidiš starije koji već decenijama služe Bogu, mlade koji se svakog dana odupiru pritisku vršnjaka i roditelje koji se dosta trude da odgajaju bogobojaznu decu. Tu su skupštinske starešine i sluge pomoćnici, koji nose mnoge odgovornosti. Da, možeš videti duhovnu braću i sestre svih uzrasta koji savladavaju svakakve teškoće da bi služili Jehovi. Kako je samo dragocena vera svakog od njih! (1. Petrova 1:7).

2. Zašto su Pavlovi saveti iz 10. i 11. poglavlja Jevrejima korisni za nas danas?

² Od nesavršenih ljudi, apostol Pavle verovatno najbolje razume važnost vere. U stvari, on je zapazio da istinska vera vodi do toga da „dušu živom sačuvamo“ (Jevrejima 10:39). Ipak, Pavle je znao da je u ovom bezvernom svetu vera izložena napadima i da može biti potkopana. On je bio duboko zabrinut za jevrejske hrišćane u Jerusalimu i Judeji, koji su se borili da sačuvaju svoju veru. Dok osmatramo delove 10. i 11. poglavlja Jevrejima, zapazimo koje je metode Pavle upotrebio da bi izgradio njihovu veru. Dok to činimo, videćemo kako i mi možemo izgraditi jaču veru u nama samima i u onima oko nas.

Pokazujmo međusobno poverenje

3. Kako Pavlove reči iz Jevrejima 10:39 pokazuju da je on imao poverenja u svoju braću i sestre u veri?

³ Prva stvar koju možemo zapaziti jeste Pavlov pozitivan stav prema njegovim čitaocima. On je napisao: „A mi nismo od onih koji se povlače, za uništenje, nego od onih koji imaju veru, da dušu živom sačuvamo“ (Jevrejima 10:39). Pavle je o svojim vernim suhrišćanima mislio sve najbolje, a ne najgore. Zapazi takođe da je on upotrebio izraz „mi“. Pavle je bio pravedan čovek. Ipak, on nije omalovažavao svoje slušaoce, kao da je on na nekoj uzvišici pravednosti daleko iznad njih. (Uporedi s Propovednikom 7:16.) Ne, on je i sebe uvrstio s njima. Izrazio je srdačno uverenje da će se on i njegovi verni hrišćanski čitaoci suočiti sa zastrašujućim preprekama koje se naziru pred njima, da će biti hrabri da se ne povuku, za uništenje, i da će pokazati da su od onih koji imaju veru.

4. Iz kojih je razloga Pavle imao poverenja u suvernike?

⁴ Kako je Pavle mogao da ima takvo poverenje? Da li je on bio slep za mane jevrejskih hrišćana? Sasvim suprotno, on im je pružio specifične savete kako bi im pomogao da nadvladaju svoje duhovne propuste (Jevrejima 3:12; 5:12-14; 6:4-6; 10:26, 27; 12:5). Pa ipak, Pavle je imao najmanje dva dobra razloga da svojoj braći ukaže poverenje: (1) kao onaj koji je oponašao Jehovu, Pavle je nastojao da Božji narod vidi onako kako ga Jehova vidi. On ih nije gledao samo kroz njihove mane već kroz njihove dobre osobine i njihov potencijal da u budućnosti izaberu da čine dobro (Psalam 130:3; Efešanima 5:1). (2) Pavle je imao bezuslovnu veru u moć svetog duha. Znao je da nikakve prepreke, nikakve ljudske slabosti, ne mogu sprečiti Jehovu da bilo kom hrišćaninu koji se trudi da mu verno služi ulije ’snagu koja nadilazi uobičajenu‘ (2. Korinćanima 4:7; Filipljanima 4:13). Zato Pavlovo poverenje u njegovu braću i sestre nije bilo pogrešno usmereno, nerealno, niti slepo optimistično. Ono je bilo čvrsto utemeljeno i zasnovano na Pismu.

5. Kako možemo oponašati Pavlovo poverenje, i šta će verovatno biti rezultat toga?

⁵ Poverenje koje je Pavle pokazao nesumnjivo je bilo zarazno. Skupštinama u Jerusalimu i Judeji sigurno je jako puno značilo što im Pavle govori na tako ohrabrujuć način. Takve reči su jevrejskim hrišćanima pomogle da, uprkos ruganju koje oduzima snagu i oholoj ravnodušnosti njihovih jevrejskih protivnika, u srcu ostanu odlučni da budu od onih koji imaju veru. Možemo li i mi danas uraditi to isto jedni za druge? Tako je lako da kod drugih vidimo samo dugu listu mana i ličnih hirova (Matej 7:1-5). Pa ipak, jedni drugima možemo daleko više pomoći ako zapažamo i cenimo jedinstvenu veru koju svako od nas poseduje. Uz takvo ohrabrenje, verovatnije je da će vera rasti (Rimljanima 1:11, 12).

Podesna upotreba Božje Reči

6. Iz kog je izvora Pavle citirao kad je napisao reči u Jevrejima 10:38?

⁶ Pavle je veru kod suvernika takođe gradio svojim veštim korišćenjem Pisma. Na primer, on je napisao: „’A moj će pravednik živeti zbog vere‘, i ’ako se povuče, moja duša neće naći zadovoljstvo u njemu‘“ (Jevrejima 10:38). Pavle je ovde citirao iz proroka Avakuma.a Pavlovi čitaoci, jevrejski hrišćani koji su dobro poznavali proročke knjige, verovatno su znali za ove reči. Ako uzmemo u obzir njegov cilj — da ojača veru hrišćana u Jerusalimu i njegovoj okolini otprilike 61. n. e. — primer Avakuma bio je prikladan izbor. Zašto?

7. Kada je Avakum napisao svoje proročanstvo, i kakvo je stanje bilo u Judi u to vreme?

⁷ Avakum je svoju knjigu napisao očigledno samo nešto više od dve decenije pre uništenja Jerusalima 607. pre n. e. Prorok je u viziji video Haldejce (to jest Vavilonce), „ljut i nagao narod“, kako kidišu na Judu i uništavaju Jerusalim, gutajući pri tom narode i nacije (Avakum 1:5-11). Ali takva nevolja je bila prorečena još u Isaijino vreme, više od jednog veka ranije. U Avakumovo vreme, Joakim je nasledio dobrog kralja Josiju, te je u Judi zloća opet uzela maha. Joakim je progonio i čak ubijao one koji su govorili u Jehovino ime (2. Letopisa 36:5; Jeremija 22:17; 26:20-24). Nije nikakvo čudo što je uznemireni prorok Avakum uzviknuo: „Dokle Jehova?“ (Avakum 1:2).

8. Zašto je Avakumov primer bio koristan za hrišćane u prvom veku i zašto je koristan danas?

⁸ Avakum nije znao koliko je blizu uništenje Jerusalima. Slično tome, hrišćani iz prvog veka nisu znali kada će se okončati jevrejski sistem stvari. Ni mi danas ne znamo ’dan i čas‘ kad će Jehova izvršiti presudu nad ovim zlim sistemom (Matej 24.36). Zapazimo zato Jehovin dvostruki odgovor Avakumu. Kao prvo, on je proroka uverio da će kraj doći u pravo vreme. „Neće odocniti“, rekao je Bog, iako s ljudskog stanovišta može izgledati da kasni (Avakum 2:3, DK). Kao drugo, Jehova je podsetio Avakuma: „Ali će od vere svoje pravednik živeti“ (Avakum 2:4). Kakve predivne, jednostavne istine! Nije najbitnije kada će doći kraj, već da li ćemo mi i dalje biti verni u životu.

9. Kako su Jehovine poslušne sluge živele od svoje vere (a) 607. pre n. e.? (b) nakon 66. n. e.? (v) Zašto je preko potrebno da jačamo našu veru?

⁹ Kad je Jerusalim opustošen 607. pre n. e., Jeremija, njegov pisar Varuh, Avdemeleh i lojalni Rihavovci, videli su da je istinito Jehovino obećanje Avakumu. Oni su ’živeli‘ jer su izbegli to strašno uništenje Jerusalima. Zašto? Jehova je nagradio njihovu veru (Jeremija 35:1-19; 39:15-18; 43:4-7; 45:1-5). Na sličan način, jevrejski hrišćani prvog veka svakako su povoljno reagovali na Pavlov savet, jer kad su rimske vojske napale Jerusalim 66. n. e. i zatim se neobjašnjivo povukle, ti hrišćani su verno poslušali Isusovo upozorenje da beže (Luka 21:20, 21). Oni su ostali na životu zbog svoje vere. Isto tako, i mi ćemo ostati na životu ako budemo verni kad dođe kraj. Kakav bitan razlog da sada jačamo svoju veru!

Oživljavanje primera vere

10. Kako je Pavle opisao Mojsijevu veru, i kako možemo oponašati Mojsija u tom pogledu?

¹⁰ Pavle je veru gradio i snažnom upotrebom primera. Dok čitaš 11. poglavlje Jevrejima, zapazi kako on oživljuje primere biblijskih ličnosti. Na primer, on kaže da je Mojsije „ostao postojan kao da vidi Onoga koji je nevidljiv“ (Jevrejima 11:27). Drugim rečima, za Mojsija je Jehova bio tako stvaran kao da je mogao da vidi nevidljivog Boga. Može li se to isto reći i za nas? Lako je govoriti o odnosu s Jehovom, ali za izgradnju i jačanje tog odnosa zahteva se rad. Moramo na tome da radimo! Da li nam je Jehova tako stvaran da ga uzimamo u obzir kada donosimo odluke, uključujući i na izgled manje odluke? Takva vera će nam pomoći da izdržimo čak i najgore protivljenje.

11, 12. (a) Pod kojim je okolnostima Enohova vera možda bila ispitana? (b) Koju je ohrabrujuću nagradu Enoh primio?

¹¹ Pogledajmo i Enohovu veru. Teško nam je i da zamislimo s kakvim se on protivljenjem suočavao. Enoh je morao da saopšti oštru poruku osude protiv zlih ljudi koji su tada živeli (Juda 14, 15). Progonstvo koje je pretilo tom vernom čoveku očigledno je bilo tako žestoko, tako nasilno, da ga je Jehova ’uzeo‘, prenevši ga iz života u stanje smrtnog sna pre nego što bi ga neprijatelji ščepali. Tako Enoh nije mogao da vidi ispunjenje proročanstva koje je izrekao. Međutim, on je dobio dar koji je, u izvesnom pogledu, još bolji (Jevrejima 11:5; Postanje 5:22-24).

¹² Pavle objašnjava: „Pre nego što je [Enoh] bio prenesen imao je svedočanstvo da je ugodio Bogu“ (Jevrejima 11:5). Šta je to značilo? Pre nego što je usnio smrtnim snom, Enoh je možda imao neku vrstu vizije, možda viziju o zemaljskom Raju u kojem će se jednog dana uskoro probuditi. U svakom slučaju, Enoh je dobio potvrdu od Jehove da mu je ugodio svojim vernim životom. On je obradovao Jehovino srce. (Uporedi s Poslovicama 27:11.) Zar nije dirljivo razmišljati o Enohovom životu? Da li bi i ti voleo da imaš takvu veru u životu? Onda duboko razmišljaj o tim primerima; gledaj u njima stvarne ljude. Budi odlučan da živiš po veri, i to iz dana u dan. Seti se takođe da oni koji imaju veru ne služe Jehovi zbog nekog datuma ili roka kada će Bog ispuniti sva svoja obećanja. Umesto toga, mi smo rešeni da služimo Jehovi zauvek! To je najbolji životni put u ovom sistemu stvari i u onome koji dolazi.

Kako jačati u veri

13, 14. (a) Kako nam Pavlove reči zapisane u Jevrejima 10:24, 25 mogu pomoći da naše sastanke učinimo radosnim događajima? (b) Koji je prvenstveni razlog za hrišćanske sastanke?

¹³ Pavle je jevrejskim hrišćanima pokazao dosta praktičnih načina na koje mogu jačati svoju veru. Pogledajmo samo dva načina. Nama je verovatno poznata opomena iz Jevrejima 10:24, 25, gde nas Pavle podstiče da se redovno okupljamo na hrišćanskim sastancima. Ipak, upamti da ove Pavlove nadahnute reči ne znače da na takvim sastancima treba da budemo samo pasivni posmatrači. Ne, Pavle opisuje sastanke kao prilike da upoznamo jedni druge, da motivišemo jedni druge da potpunije služimo Bogu i da se međusobno hrabrimo. Tu smo da dajemo, a ne samo da primamo. Time doprinosimo da naši sastanci budu radosni događaji (Dela apostolska 20:35).

¹⁴ Međutim, mi dolazimo na hrišćanske sastanke prvenstveno zato da bismo obožavali Jehovu Boga. To činimo tako što učestvujemo u molitvi i pevanju pesama, tako što pažljivo slušamo i prinosimo „plod usana“ — izraze hvale Jehovi u našim komentarima i tačkama na sastanku (Jevrejima 13:15). Ako zadržimo na umu te ciljeve i ako na svakom sastanku radimo na njima, naša vera će svaki put sasvim sigurno biti izgrađena.

15. Zašto je Pavle podstakao jevrejske hrišćane da se čvrsto drže svoje službe, i zašto je taj isti savet podesan i danas?

¹⁵ Još jedan način da gradimo veru jeste putem dela propovedanja. Pavle je napisao: „Čvrsto se držimo javnog izjavljivanja naše nade, bez kolebanja, jer je veran onaj koji je obećao“ (Jevrejima 10:23). Ti možeš podsticati druge da se čvrsto drže nečega kad im preti opasnost da se predaju. Satana je sigurno vršio pritisak na te jevrejske hrišćane da se predaju u svojoj službi, i on vrši pritisak i na današnji Božji narod. Kada se suočimo s takvim pritiskom, šta treba da radimo? Pogledajmo šta je Pavle uradio.

16, 17. (a) Kako je Pavle skupio hrabrost za službu? (b) Koje mere treba da preduzmemo ako ustanovimo da nas neki aspekt naše hrišćanske službe plaši?

¹⁶ Hrišćanima u Solunu, Pavle je pisao: „Uz pomoć našeg Boga skupili [smo] hrabrosti da vam govorimo Božju dobru vest s velikom borbom, nakon što smo (kao što znate) u Filipima najpre stradali i bili zlostavljani“ (1. Solunjanima 2:2). Kako su Pavle i njegovi drugovi bili „zlostavljani“ u Filipima? Prema nekim izučavaocima, grčka reč koju je Pavle upotrebio izražava uvredljivo, sramotno ili okrutno postupanje. Vlasti u Filipima su dale da se oni išibaju, te su ih bacili u zatvor i stavili im noge u klade (Dela apostolska 16:16-24). Kako je to bolno iskustvo delovalo na Pavla? Da li se u Solunu, sledećem gradu na Pavlovom misionarskom putovanju, moglo videti kako se on povlači u strahu? Ne, on je ’skupio hrabrost‘. Savladao je strah i nastavio da hrabro propoveda.

¹⁷ Odakle Pavlu ta hrabrost? Od njega samog? Ne, on je rekao da je skupio hrabrost „uz pomoć našeg Boga“. Jedno referalno delo za prevodioce Biblije kaže da se ova izjava može prevesti „Bog je uklonio strah iz naših srca“. Prema tome, ako osećaš da nisi nešto posebno hrabar za svoju službu ili ako te neki aspekt službe posebno plaši, zašto se ne bi obratio Jehovi da učini to isto i za tebe? Moli ga da ukloni strah iz tvog srca. Moli ga da ti pomogne da skupiš hrabrost za to delo. Pored toga, preduzmi još neke praktične mere. Na primer, dogovori se da radiš s nekim ko je vešt u obliku svedočenja koji ti donosi brigu. Tu može spadati poslovno područje, ulično svedočenje, neformalno propovedanje ili svedočenje telefonom. Možda će tvoj partner biti voljan da u početku prednjači. Ako je tako, posmatraj i uči. Ali onda skupi hrabrost da i ti pokušaš.

18. Koje blagoslove možemo doživeti ako skupimo hrabrost za našu službu?

¹⁸ Razmišljaj o mogućim rezultatima koji će nastati ako skupiš hrabrost. Kad istraješ i ne dozvoliš da te savlada obeshrabrenje, verovatno ćeš imati lepa iskustva u prenošenju istine, iskustva koja inače ne bi doživeo. (Vidi 25. stranu.) Imaćeš zadovoljstvo, jer znaš da si ugodio Jehovi učinivši nešto što ti je teško. Doživećeš njegov blagoslov i njegovu pomoć u nadvladavanju svojih strahova. Tvoja vera biće jača. Stvarno, ti ne možeš raditi na izgrađivanju vere kod drugih, a da istovremeno ne gradiš svoju veru (Juda 20, 21).

19. Koja dragocena nagrada čeka ’one koji imaju veru‘?

¹⁹ Nastavi da jačaš svoju veru i veru onih oko tebe. To možeš činiti tako što ćeš izgrađivati sebe i druge veštim korišćenjem Božje Reči, proučavanjem i oživljavanjem biblijskih primera vere, pripremanjem za hrišćanske sastanke i učestvovanjem na njima, i čvrstim držanjem dragocene prednosti javne službe. Dok činiš te stvari, budi uveren da si ti zaista „od onih koji imaju veru“. Upamti takođe da takvi imaju dragocenu nagradu. Oni su ’od onih koji imaju veru, da dušu živom sačuvaju‘.b Neka tvoja vera i dalje raste, i neka te Jehova Bog sačuva na životu zauvek!

[Fusnote]