Nastavite izgrađivati jedan drugoga

„Nikakva ružna riječ [„trula izreka“, „NW“] neka ne izlazi iz vaših usta, nego samo korisna za izgradnju“ (EFEŽANIMA 4:29, St).

1, 2. (a) Zašto se s pravom može reći da je govor čudo? (b) Koje je upozorenje odgovarajuće u vezi našeg korišćenja jezika?

„GOVOR je čarobna nit koja povezuje prijatelje, porodice i društva... Iz ljudskog uma i koordiniranih kontrakcija muskulature [jezika], mi stvaramo zvukove koji nadahnjuju ljubav, zavist, poštovanje — zaista, svaku ljudsku emociju“ (Hearing, Taste and Smell).

² Naš jezik je daleko više od organa za gutanje ili ukus; on je deo naše sposobnosti da prenosimo ono o čemu razmišljamo i šta osećamo. „Jezik [je] mali ud“, pisao je Jakov. „Njim blagosiljamo Boga i Oca, i njim kunemo ljude, koji su stvoreni po obličju Božjemu“ (Jakov 3:5, 9). Da, svoj jezik možemo koristiti na divne načine, kao što je hvaljenje Jehove. Ali, budući da smo nesavršeni, lako možemo koristiti svoj jezik da govorimo štetne ili negativne stvari. Jakov je pisao: „Ne valja, ljubljena braćo moja, da to tako bude“ (Jakov 3:10).

3. Koja dva aspekta našeg govora zaslužuju našu pažnju?

³ Iako nijedan čovek ne može savršeno da kontroliše svoj jezik, sigurno bi trebalo da nastojimo da se poboljšamo. Apostol Pavle nas savetuje: „Nikakva ružna riječ [„trula izreka“, NW] neka ne izlazi iz vaših usta, nego samo korisna za izgradnju gdje je potrebno, da iskaže dobročinstvo slušateljima“ (Efescima 4:29, St). Zapazi da ova ozbiljna opomena ima dva aspekta: šta treba nastojati da izbegavamo i šta treba pokušavati da činimo. Razmotrimo oba aspekta.

Izbegavati truli govor

4, 5. (a) Koju borbu hrišćani vode s obzirom na ružan jezik? (b) Koja predslika može odgovarati izrazu „trula izreka“?

⁴ Efescima 4:29 nas najpre podstiče: „Nikakva ružna riječ [„trula izreka“, NW] neka ne izlazi iz vaših usta“ (St). To možda nije lako. Jedan razlog je što je psovanje tako uobičajeno u svetu oko nas. Mnogi hrišćanski mladi svakodnevno slušaju psovanje, jer školski drugovi mogu misliti da se time nečemu pridaje posebna važnost ili da ih to čini snažnijima. Možda ne možemo u potpunosti izbeći slušanje ružnih reči, ali možemo i treba da preduzmemo savesne napore da ih ne usvajamo. One nemaju mesta u našim mislima ili ustima.

⁵ U osnovi Pavlovog upozorenja je grčka reč koja se odnosi na pokvarenu ribu ili gnjilo voće. Predstavi sebi sledeće: Posmatraš čoveka koji postaje nestrpljiv i zatim potpuno besan. On konačno eksplodira i ti vidiš kako iz njegovih usta izlazi usmrdela riba. Zatim vidiš kako se iskotrlja gnjilo voće koje zaudara, prskajući sve koji su u blizini. Ko je on? Kako bi bilo užasno da je to neko od nas! Ipak, takva slika može odgovarati ako dozvolimo da ’trula izreka izađe iz naših usta‘.

6. Kako se Efescima 4:29 odnosi na kritičan, negativan govor?

⁶ Još jedna primena Efescima 4:29 odnosi se na naše izbegavanje da stalno budemo kritični. Istina, svi imamo mišljenja i sklonosti o stvarima koje ne volimo ili prihvatamo, ali jesi li bio uz nekoga ko izgleda ima negativnu primedbu (ili mnoge primedbe) o svakoj osobi, mestu ili stvari koja je spomenuta? (Uporedi Rimljanima 12:9; Jevrejima 1:9.) Njegov govor razara, deprimira ili uništava (Psalam 10:7; 64:2-4; Poslovice 16:27; Jakov 4:11, 12). On možda ne uviđa koliko je sličan kritičnim osobama koje je opisao Malahija (Malahija 3:13-15). Kako bi samo bio zapanjen kad bi mu posmatrač sa strane rekao da iz njegovih usta klizi usmrdela riba ili gnjilo voće!

7. Koje samoispitivanje treba svi da preduzmu?

⁷ Iako je lako prepoznati kad neko drugi stalno čini negativne ili kritične primedbe, zapitaj se: ’Da li sam ja sklon da budem takav? Zaista, da li sam?‘ Bilo bi mudro povremeno razmisliti o duhu naših reči. Jesu li one uglavnom negativne, kritične? Zvučimo li kao Jovova tri lažna tešitelja? (Job 2:11; 13:4, 5; 16:2; 19:2). Zašto ne pronađemo neku pozitivnu stranu koju možemo spomenuti? Ako je razgovor uglavnom kritičan, zašto ga ne upravimo na izgrađujuće stvari?

8. Koju pouku o govoru pruža Malahija 3:16, i kako možemo pokazati da primenjujemo tu pouku?

⁸ Malahija je prikazao sledeći kontrast: „Tada govoriše jedan drugome oni koji se Boga boje: Gospod ih posmatra i sluša, i pred njim se knjiga za spomen napisa, za one koji se Gospoda boje i koji časte ime njegovo“ (Malahija 3:16). Da li si zapazio kako je Bog reagovao na izgrađujuć govor? Kakav je bio verovatni efekat takvog razgovora na prisutne? Možemo izvući ličnu pouku s obzirom na svoj svakodnevni govor. Kako je samo bolje za nas i druge ako govor koji je karakterističan za nas odražava našu ’žrtvu hvale Bogu‘ (Jevrejima 13:15).

Radi na izgrađivanju drugih

9. Zašto su hrišćanski sastanci divne prilike da izgrađujemo druge?

⁹ Skupštinski sastanci su izvanredne prilike da govorimo sve ’što je dobro za izgrađivanje s obzirom na potrebu, da možemo dati ono što je povoljno za slušaoce‘ (Efescima 4:29, NW). To možemo činiti dok iznosimo govor o biblijskim informacijama, učestvujemo u prikazu ili komentarišemo tokom programskih tačaka sa pitanjima i odgovorima. Time potvrđujemo Poslovice 20:15: „Mudre usne najskuplji su nakit.“ I ko zna koliko srcâ diramo ili izgrađujemo?

10. Nakon razmišljanja o tome s kime obično razgovaramo, koja bi podešavanja bila na mestu? (2. Korinćanima 6:12, 13).

¹⁰ Vreme pre i posle sastanka prikladno je za izgrađivanje drugih kroz razgovor koji je povoljan za slušaoce. Bilo bi lako provesti to vreme u prijatnom razgovoru s rođacima i malim brojem prijatelja s kojima nam je prijatno (Jovan 13:23; 19:26). Međutim, u skladu sa Efescima 4:29, zašto ne potražimo druge za razgovor? (Uporedi Luka 14:12-14.) Možemo unapred odlučiti da nekim novima, starijima ili mladima ne kažemo samo formalno ili usputno dobar dan, već da čak sednemo s mlađima kako bismo bili više na njihovom nivou. Naš istinski interes i periodi izgrađujućeg govora omogućiće drugima da još bolje oponašaju Davidova osećanja iz Psalma 122:1.

11. (a) Koju su naviku mnogi razvili u vezi sa sedenjem? (b) Zašto neki namerno menjaju mesto gde sede?

¹¹ Još jedna pomoć za izgrađujući razgovor je promena mesta na kojima sedimo na sastancima. Majka koja neguje dete možda treba da sedi blizu toaleta, ili nekome ko je bolestan možda treba sedište uz prolaz, ali šta je s nama drugima? Puka navika može nas voditi do određenog sedišta ili prostora; čak se i ptica instinktivno vraća na svoju granu (Isaija 1:3; Matej 8:20). Ipak, iskreno rečeno, budući da možemo sesti bilo gde, zašto ne menjamo svoje mesto — desnu stranu, levu stranu, više napred i tako dalje — i tako se bolje upoznamo sa različitim pojedincima? Iako ne postoji pravilo da to činimo, starešine i drugi zreli pojedinci koji menjaju mesto na kome sede ustanovili su da je tako lakše pružiti ono što je korisno mnogima umesto samo relativno malom broju bliskih prijatelja.

Izgrađivati na božanski način

12. Koja se nepoželjna sklonost očituje kroz celu istoriju?

¹² Želja hrišćanina da izgrađuje druge treba ga podstaći da u tom pogledu oponaša Boga umesto da sledi ljudsku sklonost donošenja velikog broja pravila.a Nesavršeni ljudi su već dugo skloni da vladaju nad onima oko sebe, a čak i neke Božje sluge podlegle su tom naginjanju (Postanje 3:16; Propovednik 8:9). U Isusovo vreme jevrejske vođe su ’bremena teška vezali ljudima na pleća, a ni jednim prstom nisu ih pomaknuli‘ (Matej 23:4). Oni su bezazlene običaje pretvorili u obavezne tradicije. U svojoj prekomernoj brizi za ljudska pravila, prevideli su stvari koje je Bog označio daleko važnijim. Niko nije bio izgrađen njihovim donošenjem mnogih nebiblijskih pravila; njihov put nije bio Božji put (Matej 23:23, 24; Marko 7:1-13).

13. Zašto je neprikladno izmišljati brojna pravila za suhrišćane?

¹³ Hrišćani se istinski žele držati božanskih zakona. Ipak, čak i mi možemo postati žrtve sklonosti da donosimo mnoga tegobna pravila. Zašto? U prvom redu, ukusi i sklonosti se razlikuju, pa nekima može biti prihvatljivo ono što se drugima ne sviđa i što smatraju da treba odbaciti. Hrišćani se razlikuju i po svom napretku prema duhovnoj zrelosti. Ali, da li je donošenje mnogih pravila božanski način pomaganja drugome da napreduje prema zrelosti? (Filipljanima 3:15; 1. Timoteju 1:19; Jevrejima 5:14). Čak i kad osoba teži za načinom života koji izgleda ekstreman ili poguban, da li je pravilo kojim se nešto zabranjuje najbolje rešenje? Božji način je da osposobljeni pojedinci pokušaju da isprave osobu koja greši blago raspravljajući s njom (Galatima 6:1).

14. Kojim su svrhama služili zakoni koje je Bog dao Izraelu?

¹⁴ Istina, dok je koristio Izrael kao svoj narod, Bog je postavio stotine zakona u vezi hramskog obožavanja, žrtava, čak i zdravstvenih mera. To je bilo odgovarajuće za jednu posebnu naciju, a mnogi zakoni imali su proročansku važnost i pomogli su u vođenju Jevreja ka Mesiji. Pavle je pisao: „Tako nam zakon bi kao neki vaspitač da nas vodi Hristu, da bismo se verom opravdali. Ali čim dođe vera, nismo više pod tim vaspitačem“ (Galatima 3:19, 23-25). Nakon što je Zakon bio poništen na mučeničkom stubu, Bog nije dao hrišćanima obiman popis pravila u vezi s većinom područjâ života, kao da bi to bio način da nastavi da ih izgrađuje u veri.

15. Koje je vođstvo Bog pružio hrišćanskim obožavaocima?

¹⁵ Naravno, mi nismo bez zakona. Bog nam zapoveda da se uzdržavamo od idolopoklonstva, bluda i preljube i zloupotrebe krvi. On izričito zabranjuje ubistvo, laganje, spiritizam i razne druge grehe (Dela apostola 15:28, 29; 1. Korinćanima 6:9, 10; Otkrivenje 21:8). A u svojoj Reči pruža jasan savet u vezi s mnogim stvarima. Ipak, mi smo u daleko većoj meri nego Izraelci odgovorni da slušamo i primenjujemo biblijska načela. Starešine mogu izgrađivati druge pomažući im da pronađu i razmotre ta načela umesto da samo traže ili stvaraju pravila.

Starešine koji izgrađuju

16, 17. Koji su divan obrazac pružili apostoli u vezi donošenja pravila za suobožavaoce?

¹⁶ Pavle je pisao: „Do koje smo mere napredovali, hodimo i dalje uredno po toj istoj uhodanosti“ (Filipljanima 3:16, NW). U skladu s tim božanskim stanovištem, taj apostol je s drugima postupao na način koji izgrađuje. Na primer, pojavilo se pitanje o tome treba li jesti meso koje je možda doneseno iz nekog idolskog hrama. Da li je taj starešina, možda u ime doslednosti ili jednostavnosti, postavio neko pravilo za sve u ranim skupštinama? Ne. On je priznao da razlika u spoznanju i napretku prema zrelosti može te hrišćane dovesti do različitog izbora. Što se njega tiče, on je bio odlučan da pruži uzoran primer (Rimljanima 14:1-4; 1. Korinćanima 8:4-13).

¹⁷ Hrišćanska grčka pisma pokazuju da su apostoli pružili koristan savet u vezi nekih ličnih stvari, kao što je odevanje i doterivanje, ali nisu pribegavali donošenju pravila koja su primenjiva u svim slučajevima. To je odličan primer za današnje hrišćanske nadglednike koji su zainteresovani za izgrađivanje stada. A time se u stvari proširuje temeljan način ophođenja koga se Bog držao još sa drevnim Izraelom.

18. Koja je pravila Jehova pružio Izraelu u vezi odevanja?

¹⁸ Bog nije dao Izraelcima razrađene zakone u vezi odevanja. Očigledno su muškarci i žene koristili slične ogrtače, ili spoljašnju odeću, iako su ženski ogrtači mogli biti ukrašeni ili biti u više boja. Oba pola su nosila i sadhín, ili donju haljinu (Sudije 14:12; Poslovice 31:24; Isaija 3:23). Koje je zakone u vezi odevanja postavio Bog? Ni muškarci ni žene nisu smeli nositi odeću koja se dovodi u vezu sa suprotnim polom, očito sa homoseksualnom namerom (Deuteronom 22:5). Da bi pokazali da su odvojeni od okolnih nacija, Izraelci su trebali na rubove svoje odeće staviti rese, sa plavom trakom iznad resa i možda resama na uglovima ogrtačâ (Brojevi 15:38-41). To su u osnovi bila sva uputstva koja je Zakon dao o vrsti odeće.

19, 20. (a) Koja uputstva pruža Biblija hrišćanima o odevanju i doterivanju? (b) Koji stav treba da imaju starešine u vezi donošenja pravila s obzirom na lični izgled?

¹⁹ Iako hrišćani nisu pod Zakonom, imamo li druga detaljna pravila u vezi odevanja ili doterivanja koja su nam postavljena u Bibliji? U stvari nemamo. Bog je pružio uravnotežena načela koja možemo primenjivati. Pavle je pisao: „Tako i žene u pristojnom odelu, sa stidom i skromnošću da ne ukrašavaju sebe ni pletenicama, ni zlatom ni biserom, ni haljinama skupocenim“ (1. Timoteju 2:9). Petar je podsticao da hrišćanke, umesto da se usredsrede na telesno doterivanje, treba da se usredsrede na „skrovitosti srca, u nepropadljivoj čistoti pitomoga i tihoga duha“ (1. Petrova 3:3, 4). To što su ovi saveti bili zapisani ukazuje na to da je možda trebalo da neki hrišćani iz prvog veka budu skromniji i suzdržaniji u svom odevanju i doterivanju. Ipak, umesto da zahtevaju — ili zabranjuju — određene načine odevanja, apostoli su jednostavno pružili izgrađujuć savet.

²⁰ Jehovini svedoci bi trebali da budu i uopšte jesu poštovani zbog svog skromnog izgleda. Međutim, način odevanja se razlikuje od zemlje do zemlje i čak unutar područja ili skupštine. Naravno, starešina koji ima čvrste poglede ili određeni ukus u odevanju i doterivanju može u skladu s time odlučivati za sebe i svoju porodicu. Ali, što se tiče stada, treba da imamo na umu Pavlov zaključak: „Ne da mi vladamo nad verom vašom, nego mi doprinosimo vašoj radosti, jer ste vi čvrsti u veri“ (2. Korinćanima 1:24). Da, odupirući se svakom nagonu da postavljaju pravila za skupštinu, starešine rade na izgrađivanju vere drugih.

21. Kako starešine mogu pružiti izgrađujuću pomoć ako neko ide u krajnost u odevanju?

²¹ Kao što je bilo u prvom veku, novi ili duhovno slabi pojedinac može povremeno slediti sumnjiv ili nemudar način odevanja ili upotrebe šminke ili nakita. Šta tada? Galatima 6:1 ponovo pružaju vođstvo za hrišćanske starešine koji iskreno žele pomoći. Pre nego što neki starešina odluči da pruži savet, on se može mudro posavetovati sa drugim starešinom, s tim da po mogućnosti ne ide starešini za koga zna da deli njegov ukus ili mišljenje. Ako se čini da svetovni trend u odevanju i doterivanju utiče na mnoge u skupštini, starešinstvo može razmotriti kako najbolje da pruži pomoć, na primer ljubazno, izgrađujućom tačkom na sastanku ili pružanjem lične pomoći (Poslovice 24:6; 27:17). Njihov cilj treba da bude da podstaknu na stanovište izneseno u 2. Korinćanima 6:3: „Ni na koji način ne dajemo nikakvog povoda za spoticanje, da se našoj službi ne bi moglo prigovoriti“ (NW).

22. (a) Zašto se ne treba uzrujavati ako postoje manje razlike gledišta? (b) Koji je divan primer pružio Pavle?

²² Hrišćanske starešine koji ’pasu stado Božje koje im je na brizi‘ žele to činiti onako kako je izložio Petar, to jest, da ne ’gospodare nad onima koji su Božje nasledstvo‘ (1. Petrova 5:2, 3, NW). U toku njihovog rada punog ljubavi, mogu se pojaviti pitanja u vezi stvari kod kojih su moguće različite sklonosti. Možda je mesni običaj da se stoji dok se čitaju odlomci tokom Studija Kule stražare. Grupne pripreme za službu propovedanja i mnogi drugi detalji u vezi same službe mogu se ravnati prema običajima tog područja. Ipak, da li bi bilo strašno ako bi neko imao neznatno drugačiji način? Nadglednici puni ljubavi žele da „sve bude pristojno i po redu“, izraz koji je Pavle upotrebio s obzirom na čudesne darove. Ali, kontekst pokazuje da je Pavlova glavna briga bila „izgrađivanje skupštine“ (1. Korinćanima 14:12, 40, NW). On nije pokazao nikakvu sklonost da donosi bezbrojna pravila, kao da je njegov glavni cilj bio apsolutna jednolikost ili savršena efikasnost. On je pisao: „Gospodin [nam je dao vlast] na vašu izgradnju, a ne na vašu propast“ (2. Korinćanima 10:8, St).

23. Koji su neki načini na koje možemo oponašati Pavlov primer izgrađivanja drugih?

²³ Pavle je nesumnjivo radio na izgrađivanju drugih pozitivnim i ohrabrujućim govorom. Umesto da se družio samo sa malim krugom prijatelja, on je preduzeo dodatne napore da poseti mnogu braću i sestre, i duhovno jake i one koje je posebno trebalo izgraditi. I on je naglasio ljubav — pre nego pravila — jer „ljubav izgrađuje“ (1. Korinćanima 8:1, St).

[Fusnota]

Tačke za ponavljanje

◻ Zašto je promena na mestu ako smo skloni negativnom ili kritičnom govoru?

◻ Šta možemo učiniti da budemo efikasniji u izgrađivanju u skupštini?

◻ Šta je božanski obrazac u vezi donošenja mnogih pravila za druge?

◻ Šta će pomoći starešinama da izbegavaju donošenje ljudskih pravila za stado?