Znati kako treba odgovoriti

NEKA pitanja su poput ledenog brega. Najbitniji deo je nevidljiv i nalazi se ispod površine vode. Osnovni problem je često važniji od samog pitanja.

Čak i kad neko jedva čeka da dobije odgovor, da bi znao kako treba da odgovoriš moraš takođe razabrati koliko toga da kažeš i iz kog ugla da pristupiš toj temi (Jov. 16:12). Kao što je Isus ukazao svojim apostolima, ponekad neko može tražiti neku informaciju na koju nema pravo ili od koje u stvari ne bi imao neke koristi (Dela 1:6, 7).

Pismo nas savetuje: „Neka vaša reč uvek bude ljubazna, solju začinjena, da biste znali kako svakome treba da odgovorite“ (Kol. 4:6). Dakle, pre nego što odgovorimo treba da razmislimo ne samo šta ćemo reći već i kako ćemo to reći.

Razaberi gledište onoga ko postavlja pitanje

Sadukeji su pokušali da uhvate Isusa u zamku pomoću pitanja o uskrsenju žene koja se udavala nekoliko puta. Međutim, Isus je znao da oni u stvari ne veruju u uskrsenje. On je odgovorio na njihovo pitanje na takav način da se pozabavio pogrešnim gledištem koje je bilo u pozadini tog pitanja. Koristeći vešto rezonovanje i jedan poznati izveštaj iz Pisma, Isus je istakao nešto što oni nikada ranije nisu uzeli u obzir — jasan dokaz da će Bog zaista uskrsnuti mrtve. Njegov odgovor je toliko zapanjio protivnike da su se plašili da ga išta više pitaju (Luka 20:27-40).

Da bi znao kako treba da odgovoriš, i ti moraš na sličan način razabrati gledište onih koji te nešto pitaju i šta ih brine. Na primer, možda te školski drug ili kolega na poslu pita zašto ne slaviš Božić. Zašto to pita? Da li mu je stvarno stalo da zna razlog, ili se jednostavno pita da li ti je dozvoljeno da se provedeš? Da bi to ustanovio, možda treba da pitaš zbog čega te to pita. Zatim u skladu s tim pruži odgovor. Tu priliku bi takođe mogao iskoristiti da pokažeš kako nas sleđenje biblijskih smernica štiti od onih aspekata pomenutog praznika koji ljudima stvaraju frustracije i teret.

Pretpostavimo da si pozvan da pred grupom učenika ili studenata govoriš o Jehovinim svedocima. Možda će ti posle tvog izlaganja postavljati pitanja. Ako ti se čini da su ta pitanja iskrena i otvorena, najbolje bi bilo da odgovoriš jednostavno i direktno. Ako pitanja odražavaju predrasude koje vladaju u toj sredini, bilo bi bolje da pre nego što odgovoriš, kratko spomeneš šta može oblikovati popularna gledišta o takvim pitanjima i zašto Jehovini svedoci žele da im Biblija pruža merila za život. Često je korisno da na takva pitanja gledaš kao na nešto što zanima ljude, a ne kao na provokacije — iako su možda postavljena na takav način. Tada svojim odgovorom možeš proširiti gledište onih koji te slušaju, možeš im dati tačne informacije i objasniti koji je biblijski temelj za naša verovanja.

Kako ćeš reagovati ako poslodavac ne želi da ti da slobodne dane da bi prisustvovao kongresu? Najpre osmotri tu stvar iz njegovog ugla. Da li bi pomoglo kada bi predložio da nekom drugom prilikom radiš prekovremeno? Da li bi nešto značilo ako bi mu objasnio da nam pouka koju dobijamo na našim kongresima pomaže da budemo pošteni, pouzdani radnici? Ako pokažeš da uzimaš u obzir i njegove interese, možda će u pozitivnom smislu obratiti pažnju na ono što vidi da je bitno u tvom životu. Ali šta ako želi da uradiš nešto nepošteno? Jasno izraženim odbijanjem, zajedno s nekom misli iz Pisma, možeš pokazati koji je tvoj stav. Ili, da li bi možda bilo korisnije kada bi najpre rezonovao s njim da bi onaj ko je spreman da laže ili krade za njega, takođe mogao lagati i njega ili krasti od njega?

S druge strane, možda si učenik koji ne želi da učestvuje u izvesnim nebiblijskim aktivnostima u školi. Upamti da učitelj verovatno ne deli tvoja gledišta, i ima odgovornost da održava disciplinu u razredu. Ti se suočavaš s nekoliko izazova, naime (1) da pokažeš obzir prema onome za šta je on zainteresovan, (2) da s poštovanjem objasniš svoj stav, i (3) da čvrsto zastupaš ono za šta znaš da je ugodno Jehovi. Da bi imao najviše uspeha, nije dovoljno da samo konkretno, direktno kažeš u šta veruješ (Posl. 15:28). Ako si mlad nema sumnje da će ti otac ili majka pomoći da se pripremiš za takav razgovor.

Ponekad se od tebe traži da opovrgneš optužbe koje je protiv tebe izneo neko ko zastupa vlast. Možda neki policajac, državni službenik ili sudija zatraži da odgovoriš na pitanja u vezi s poslušnošću nekom zakonu, tvojim stavom hrišćanske neutralnosti, ili o tvom stavu prema učestvovanju u patriotskim ceremonijama. Kako treba da odgovoriš? „Blage naravi i s dubokim poštovanjem“, savetuje Biblija (1. Petr. 3:15). Isto tako, pitaj se zašto su te stvari bitne za njih i imaj to na umu. Šta zatim? Apostol Pavle se osvrnuo na prava koja je imao po rimskom zakonu, pa tako i ti možeš istaći zakonska prava koja važe u tvom slučaju (Dela 22:25-29). Možda bi činjenice o stavu koji su zauzeli prvi hrišćani, a i Jehovini svedoci širom sveta, pomogle da dotični službenik proširi svoje gledište. Ili bi mogao istaći kako priznavanje Božjeg autoriteta u stvari motiviše ljude da budu poslušniji ljudskim zakonima koji su na mestu (Rimlj. 13:1-14). Kad se iznesu ovakva dodatna objašnjenja, izjava o biblijskim razlozima za tvoj stav mogla bi naići na povoljnu reakciju.

Kako onaj ko ti postavlja pitanje gleda na Pismo

Kad odlučuješ kako ćeš odgovoriti, takođe treba da uzmeš u obzir kako onaj ko te nešto pita gleda na Sveto pismo. Isus je to uradio kad je odgovarao na pitanje sadukeja o uskrsenju. Znajući da priznaju samo Mojsijeve spise, Isus je rezonovao na temelju jednog izveštaja iz Pentateuha, a pre svoje primedbe je rekao: „A da mrtvi ustaju pokaza i Mojsije“ (Luka 20:37). I ti možeš ustanoviti da je korisno da citiraš one delove Biblije koje tvoj slušalac priznaje i poznaje.

Šta ako za tvog slušaoca Biblija nije autoritet? Zapazi šta je apostol Pavle uradio na Areopagu, kao što je zapisano u Delima apostolskim 17:22-31. On je preneo biblijske istine a da nije direktno citirao iz Biblije. Kad je potrebno i ti možeš to uraditi. Na nekim mestima možda moraš mnogo puta razgovarati s osobom pre nego što kažeš nešto direktno iz Biblije. Kada uvodiš Bibliju, bilo bi mudro da najpre pružiš neke razloge zbog čega se isplati osmotriti je, umesto da direktno kažeš da je ona Božja Reč. Međutim, tvoj cilj treba da bude da daš jasno svedočanstvo o Božjoj nameri, i da s vremenom dozvoliš svom slušaocu da sam vidi šta Biblija kaže. Ona je daleko uverljivija od bilo čega što mi možemo kazati (Jevr. 4:12).

’Uvek ljubazno‘

Kako je samo na mestu što je slugama Jehove, koji je i sam ljubazan, rečeno da njihov govor bude ’uvek ljubazan, solju začinjen‘! (Kol. 4:6; Izl. 34:6, NW). To znači da treba da govorimo ljubazno, čak i kad izgleda da oni kojima govorimo to ne zaslužuju. Naš govor treba da bude ukusan a ne grub ili netaktičan.

Mnogi ljudi su pod ogromnim pritiskom i svakog dana su izloženi verbalnom zlostavljanju. Kad posećujemo takve ljude možda su grubi u govoru. Kako treba da reagujemo? Biblija kaže: „Odgovor blag utišava gnjev.“ Takav odgovor takođe može smekšati nekoga ko ima suprotno gledište (Posl. 15:1; 25:15). U razgovoru s ljudima s kojima se svakodnevno grubo ophodi, maniri i glas koji odražavaju ljubaznost mogu biti toliko privlačni da možda čak saslušaju dobru vest koju im donosimo.

Nemamo nikakve koristi od prepiranja s onima koji ne pokazuju poštovanje prema istini. Umesto toga, naša je želja da na temelju Pisma rezonujemo s onim ljudima koji nam to dopuštaju. Bez obzira na kakvu situaciju naiđemo, mi uvek imamo u mislima da treba da odgovorimo ljubazno i sa uverenjem da su Božja dragocena obećanja pouzdana (1. Sol. 1:5).

Lične odluke i pitanja savesti

Kako treba da odgovoriš kad student Biblije ili suvernik pita šta da uradi u datoj situaciji? Ti možda znaš šta bi ti lično uradio. Ali svako mora nositi odgovornost za svoje odluke u životu (Gal. 6:5). Apostol Pavle je objasnio da je one kojima je propovedao podsticao na ’poslušnost posredstvom vere‘ (Rimlj. 16:26). To je lep primer koji možemo oponašati. Osoba koja donosi odluke samo zato da bi ugodila svom učitelju Biblije ili nekom drugom čoveku, služi ljudima i ne živi po veri (Gal. 1:10). Zato jednostavan, direktan odgovor možda nije u najboljem interesu onoga ko se na taj način raspituje.

Kako bi onda mogao da odgovoriš na način koji je u skladu s biblijskim smernicama? Možeš skrenuti pažnju na odgovarajuća biblijska načela i primere iz biblijskog izveštaja. U nekim slučajevima takvoj osobi možeš pokazati kako da istraži tu stvar kako bi i ona sama pronašla ta načela i te primere. Čak bi mogao razgovarati o tim načelima i o vrednosti tih primera, ali nemoj ih primenjivati na datu situaciju. Pitaj tu osobu da li ona u tome vidi nešto što bi joj moglo pomoći da donese mudru odluku. Ohrabri je da u svetlu tih načela i primera razmišlja o tome šta bi bilo ugodno Jehovi. Tako joj pomažeš da ’uvežbava svoje moći zapažanja da razlikuju ispravno i neispravno‘ (Jevr. 5:14).

Komentarisanje na skupštinskim sastancima

Sastanci hrišćanske skupštine često nam pružaju prilike da damo javnu izjavu o svojoj veri. Jedan način na koji to možemo uraditi jeste da komentarišemo. Kako treba da komentarišemo? Sa željom da blagosiljamo Jehovu, to jest da govorimo dobro o njemu. To je radio i psalmista David kad je bio „na skupštinama“ (Ps. 26:12). Takođe treba da komentarišemo na način koji deluje ohrabrujuće na suvernike i podstiče ih „na ljubav i dobra dela“, kao što je isticao apostol Pavle (Jevr. 10:23-25). U tome nam može pomoći ako unapred proučimo lekcije.

Kad si pozvan da komentarišeš, neka ono što kažeš bude jednostavno, jasno i kratko. Nemoj obuhvatiti celi odlomak; govori samo o jednoj tački. Ako daš samo deo odgovora, i drugi će imati priliku da daju dodatne komentare. Posebno je korisno da istakneš biblijske stihove koji su navedeni u materijalu. Kad to radiš, potrudi se da skreneš pažnju na deo stiha koji se odnosi na tačku koja se osmatra. Nauči da komentarišeš vlastitim rečima umesto da čitaš direktno iz odlomka. Nemoj se uznemiravati ako tvoj komentar nije baš sto posto tačan. To se povremeno događa svakome ko komentariše.

Sasvim je jasno, da bismo znali kako treba da odgovorimo nije dovoljno da znamo samo odgovor. Potrebna je razboritost. Ali stvarno možeš biti zadovoljan kada daješ odgovor koji dolazi od srca i koji dira srce drugih! (Posl. 15:23).