Smrtonosna glad u vreme obilja
„Sluge će moje jesti, a vi ćete gladovati“ (ISAIJA 65:13)
1, 2. a) Sa kojim problemom se narodi uzalud bore? b) Na koju realističnu nadu ukazuje Biblija?
SABLAST lebdi nad celim svetom. U uvodnom članku Boston Gloub daje se komentar o krizi: „Svet u kome skoro milijarda ljudi stoji pred smrću od gladi, mora pronaći put, da pomogne najsiromašnijem narodu, tako da takođe bar približno crpe iz punog kao bogati narodi.“ Ipak, čak takozvani tehnički napredni narodi nisu sasvim slobodni od oskudice životnih namirnica.Osim toga još uvek nemaju program koji garantuje da će svi njihovi građani biti nahranjeni. Zabrinuti humanisti raspravljaju o rastućem problemu. Postoji li rešenje?
2 U gore navedenom uvodnom članku priznato je: „Ono što najviše razočarava kod problema nedovoljne ishrane. . . jest očigledna činjenica da svet ima dovoljan potencijal da može svakog ishraniti.“ Ipak nevolja od gladi i smrti od gladi se proširuje. Zašto je to tako? Naš ljubazni stvoritelj bogato se pobrinuo za milijarde stanovnika na Zemlji. Tako je stvorio domovinu čoveku, Zemlju da može proizvesti za svakoga više nego dosta prehrambenih artikala (Psalam 72:16—19; 104:15, 16, 24). Čak u našem teškom vremenu možemo biti uvereni u to da će naš veliki Prehranitelj sa dovoljno hrane snabdeti one koji gledaju gore ka pravom Uzročniku. On nam govori preko onoga koga je postavio za upravnika životnih namirnica: „Nastavite najpre da tražite Carstvo i njegovu (Božju) Pravednost, a sve drugo (za život potrebno) dodaće vam se“ (Matej 6:33, NS; i 1. Jovanova 4:14).
Smrtonosna glad
3. Koja je glad od najvećeg značaja i kako je predskazana?
3 Od najvećeg značaja je žalosna duhovna glad koja danas vlada na Zemlji. Ona stoji u direktnom odnosu sa nemirom u svetu. Čovečanstvo se koleba tamo—amo, očajno u potrazi za izlazom. Svemogući Bog je dopustio svom proroku pre stotine godina da o ovoj situaciji napiše sledeće: „Gle, idu dani, govori Gospod Jehova, kad ću pustiti glad na zemlju, ne glad hleba ni žeć vode, nego slušanja reči Gospodnjih. I potucaće se od mora do mora, i od severa do istoka trčaće tražeći riječ Gospodnju, i neće je naći“ (Amos 8:11, 12).
4, 5. a) Zašto mnogi ne nalaze Boga iako ga traže? b) Kako je Isus imao suprotno mišljenje od religioznih vođa njegovih dana? (Matej 15:1—14).
4 Postoji li ipak nekakav izlaz iz ćorsokaka? Apostol Pavle potvrdno odgovara na ovo pitanje time što nas hrabri rečima: „Bog koji je stvorio svet. . . postavio je određena vremena i granice njihovog nastojanja, da traže Boga ne bi li ga kako napipali i našli, pošto on nije tako daleko ni od jednog od nas“ (Dela apostolska 17:24—27, dr Čarnić).
5 Ako Bog „nije daleko ni od jednog od nas“ zašto ga tada mnogi traže i ne nalaze? Jer ga traže na progrešnom mestu. Koliko njih koji se sami označavaju kao hrišćani, uzima za savet osnovni udžbenik hrišćanstva, naime Sveto pismo? Koliko takozvanih „pastira“ upotrebljava Božju Reč da bi „ovce“ učili? (Uporedi Jezekilj 34:10). Isus je rekao ponosnim religioznim vođama njegovih dana da nisu znali „ni pisma ni sile Božje“ (Matej 22:29; Jovan 5:44). Isus je naprotiv znao pisma i njima je učio ljude sa kojima je osećao sažaljenje, „jer bijahu smeteni i rasijani kao ovce bez pastira“ (Matej 9:36).
Kako je vreme obilja?
6. Šta obećava Jehova svojim slugama u odnosu na duhovno obilje?
6 Jehova pruža obezbeđenje svima onima koji ozbiljno nastoje da ga upoznaju. Preko svog proroka Isaije on dopušta da se krivim religioznim pastirima uputi sledeće: „Gle, sluge će moje jesti, a vi ćete gladovati; gle, sluge će moje piti, a vi ćete biti žedni; gle, sluge će se moje veseliti, a vi ćete se stideti“ (Isaija 65:13, 14). Ali kako Bog brine za svoje sopstvene sluge u izobilju? Šta moramo činiti uprkos današnje duhovne gladi da bi sudelovali u pripremi za očuvanje života?
7. Koja je drama na ljubazan način za nas zapisana?
7 Pošto preživljenje zavisi potpuno od toga da upoznamo Jehovine zahteve i uverljivo po tome postupamo, obratimo se radosno Božjoj Reči u nastojanju da upoznamo njegovu volju i da razumemo kako sa nama postupa (Jovan 17:3). Iz tog razloga želimo osmotriti biblijsku dramu koja je paralela današnjim događajima. U glavnoj ulozi ove drame je patrijarh Josif. Kao što je Jehova u mudrom predviđanju napravio pripreme preko Josifa za svoj narod, tako on ljubazno vodi i one koji ga danas traže (Uporedi Rimljanima 15:4; 1. Korinćanima 10:11, NS, fusnota (*); Galatima 4:24).
Josif, čuvar života
8, 9. a) Koje paralele nalazimo u kasnije vreme sa Josifom kao i sa Jakovom i Faraonom? b) Kako možemo i sami sudelovati u ispunjenju?
8 Josif, Jakovljev sin je igrao izvanrednu ulogu čuvara života. Da li je to predstavljalo nešto za kasnije vreme? Pa pomislimo kako je Josif pod nepravednim ponašanjem od strane njegove braće izdržao, kako je u tuđoj državi savladao iskušenja i probe proveravanja, kako je pokazao neuzdrmanu veru, svoju besprekornost sačuvao i uzvišen na mesto mudrog upravnika u vreme katastrofalne gladi odakle je vršio svoje službene dužnosti (1. Mojsijeva 39:1—3, 7—9; 41:38—41). Ne spoznajemo li paralelu sa Isusovim životom?
9 Isus je morao prvo kroz mnoge neprilike da postane hleb života usred sveta koji gori od žeđi da „sluša reči Jehovine“ (Amos 8:11; Jevrejima 5:8, 9; Jovan 6:35). Kako Jakov tako i Faraon podsećaju nas što se tiče njihovog odnosa prema Josifu na Jehovu i na to što je Jehova preko svog sina učinio (Jovan 3:17, 34; 20:17; Rimljanima 8:15, 16; Luka 4:18). U ovoj drami koja se u stvarnosti odigrala, učestvovali su i drugi i mi ćemo sa interesovanjem ispitati njihove uloge. To će nas nesumnjivo podsetiti na našu sopstvenu zavisnost o većem Josifu, Isusu Hristu. Kako smo zahvalni za to da će nas spasti od smrtonosne gladi u toku pogoršanja „zadnjih dana“ (2. Timoteju 3:1, 13).
Drama počinje
10. a) Kako je Josif pripremljen na veliku ulogu koju je trebao igrati? b) Koje je osobine pokazao još u mladim godinama?
10 IU Josifovim danima nije niko mogao unapred da zna kako se je Jehova pobrinuo za svoj narod. Ali kada je Josif pozvan, da izvrši svoju važnu ulogu, Jehova ga je već poučio i usavršio, što se tiče njegovog osposobljavanja. O prošlim godinama njegovog života stoji u izveštaju: „Josif kad bješe momak od sedamnaest godina, pasijaše stoku s braćom svojom, koju rodiše Vala i Zelfa žene oca njegova; i donošaše Josif zle glasove o njima ocu svojemu“ (1. Mojsijeva 37:2). On je dokazao lojalnost prema interesima svog oca isto kao što se Isus u neuzdrmanoj lojalnosti brinuo za stado njegovog Oca usred jedne „neverne i naopake generacije“ (Matej 17:17, 22, 23).
11. a) Zašto su Josifova polubraća počela da ga mrze? b) U kojoj sličnoj situaciji se nalazio Isus?
11 Josifov otac, Izrailj je tada Josifa više voleo nego svu njegovu braću i povlastio ga je time što mu je napravio dugačku šarenu haljinu. Iz tog razloga njegova braća su počela „mrziti na nj tako da mu ne mogahu lijepe riječi progovoriti“. Našli su još više razloga da ga mrze kada je snio dva sna, koje su protumačili u tome da će on vladati nad njima. Isto tako su judejske vođe počele da mrze Isusa i to radi njegove lojalnosti, njegove ubedljive umetnosti poučavanja i opšte poznatog blagoslova sa Jehovine strane (1. Mojsijeva 37:3—11; Jovan 7:46; 8:40).
12. a) Zašto je Jakov bio zabrinut za dobro svojih sinova? b) Kakvu paralelu nalazimo između Josifovog i Isusovog načina postupanja?
12 Jednom su Josifova braća čuvala ovce u blizini Sihema. Josifov otac je s pravom bio zabrinut, jer je to bio predeo gde je Sihem osramotio Dinu, na šta su Simeun i Levije zajedno sa svojom braćom poubijali ljude onog grada. Jakov je zamolio Josifa da ode do tamo i vidi da li su dobro, da bi mu mogao podneti izveštaj. Uprkos neprijateljstva njegove braće prema njemu, Josif je odmah krenuo na put k njima. Isus je takođe radosno prihvatio Jehovinu dodelu ovde na Zemlji, iako je to za njega značilo mnogo patnje, za vreme usavršavanja kao glavnog posrednika spasenja. Kako je samo izvrsna predslika za sve nas postao Isus kroz svoju ustrajnost! (1. Mojsijeva 34:25—27; 37:12—17; Jevrejima 2:10; 12:1, 2).
13. a) Kako su Josifova polubraća dala oduška svom besu? b) Sa čime se može uporediti Jakovljeva bol?
13 Josif je od njegove deset polubraće još izdaleka bio ugledan. Odmah su se razbesneli na njega i planirali kako da ga se reše. Prvo su hteli da ga ubiju. Ali Ruvim, pokrenut svojom odgovornošću prvorođenca, uspeo je da Josif bude bačen u jednu isušenu jamu za vodu, jer je imao u mislima da se kasnije vrati i da ga oslobodi. U međuvremenu je Juda ipak nagovorio svoju braću da ga prodaju kao roba karavanu Ismailjaca koji se približavao. Posle toga braća su uzela Josifovu dugačku haljinu, umočili je u krv jednog jarca i poslali je svom ocu. Kad ju je Jakov pregledao povikao je: „To je dugačka haljina moga sina! Mora da ga je prožderala zloćudna divlja zver! Josif je sigurno rastrgnut!“ Ovakvu žalost mora da je i Jehova osećao kada je Isus kod ispunjenja njegovog naloga na Zemlji morao trpeti (1. Mojsijeva 37:18—35; 1. Jovanova 4:9, 10).
Josif u Egiptu
14. Kako nam danas može koristiti ova drama iz starog doba?
14 Ne smemo zaključiti da se dramatični događaji u vezi sa Josifom ispunjavaju u tačnom hronološkom redosledu. Naprotiv, vidimo niz primera koji nam danas služe za pouku i pobudu. Apostol Pavle je odgovarajuće rekao: „Sve što je unapred napisano, napisano je nama za pouku, da istrajnošću i utehom iz Pisma imamo nadu. A sada neka vam Bog, koji daje izdržljivost i utehu, dâ da imate međusobno isti duševni stav koji je Isus Hrist imao, da jednodušno jednim ustima slavite Boga i Oca našeg Gospoda Isusa Hrista“ (Rimljanima 15:4—6, NS).
15. Zašto je Josifu u Petefrijevom domu bilo dobro?
15 Josif je odveden u Egipat i tamo prodat jednom Egipćaninu po imenu Petefrije, zapovedniku Faraonove straže. Pokazalo se da je Jehova bio sa Josifom, koji se kao i pre držao visokih temeljnih načela, koje mu je ulio njegov otac, iako je bio jako udaljen od kuće svoga oca. Josif nije napustio obožavanje Jehove. Petefrije, njegov gospodar je cenio Josifove izvanredne osobine, stoga ga je postavio nad celim svojim domaćinstvom. Radi Josifa Jehova je blagoslovio Petefrijev dom (1. Mojsijeva 37:36; 39:1—6).
16, 17. a) Kako se Josif susreo sa daljnjim ispitom besprekornosti? b) Šta se može spoznati iz Josifovog iskustva u zatvoru u odnosu na upravljanje događaja?
16 Kasnije je Petefrijeva žena pokušala da zavede Josifa. Ali on je postojano odbio. Jednog dana je uhvatila njegovu haljinu a on je pobegao i ostavio ju je u njenoj ruci. Okrivila ga je kod Petefrija da joj se približio sa nemoralnom namerom i Petefrije je Josifa bacio u zatvor. Tamo su ga neko vreme stavili u gvozdene okove. Ipak, i pored odvratnosti njegovog hapšenja, Josif je i dalje dokazivao da je bio čovek besprekornosti. Zato ga je tamničar postavio nad svim zatvorenicima (1. Mojsijeva 39:7—23; Psalam 105:17, 18).
17 Neko vreme posle toga Faraon se razljutio na starešinu nad peharnicima i na starešinu nad pekarima, pa ih je stavio u zatvor. Josifu je naređeno da im služi. Opet je Jehova upravljao tokom događaja. Oba dvoranina su snila snove koji su ih uznemirili. Nakon što je Josif naglasio da su tumačenja stvar Božja rekao im je šta su snovi značili. Tačno kao što je Josif rekao, peharnika su tri dana kasnije, na Faraonov rođendan, ponovo postavili u njegovu službu, a starešinu nad pekarima su obesili (1. Mojsijeva 40:1—22).
18. a) Kako je došlo do toga da su se setili Josifa? b) U čemu su se sastojali Faraonovi snovi?
18 Iako je Josif molio peharnika da se kod Faraona zauzme za njega, prošle su dve godine dok se on setio Josifa. I to samo zato što je Faraon u jednoj noći dvaput snio uznemiravajuće snove. Kada nijedan od Kraljevih čarobnjaka nije mogao da otkrije njihovo značenje, peharnik je ispričao Faraonu da Josif zna da tumači snove. Zato je Faraon doveo Josifa, koji je u poniznosti ukazao na uzročnika istinitih tumačenja rekavši: ,,Bog će javiti dobro Faraonu.„ Na to je vladar Egipta opisao snove kao što sledi:
„U svom snu stojim na obali Nila. I gle! Iz Nila iziđe sedam debelih i lijepih krava. Pasle su po šašu. Poslije njih izađe drugih sedam krava. Bile su mršave vrlo ružne i koštunjave. Još nikad ne vidjeh onako ružnih krava u svoj zemlji egipatskoj! I sedam mršavih i ružnih krava proždru prvih sedam debelih krava. Pa iako su ih progutale, nije se videlo da im je što u trbuhu: bile su ružne kao i prije. . . Zatim sam u snu video kako na jednoj stabljici uzraste sedam punih i lijepih klasova. Ali poslije njih uzraste sedam klasova zgrčenih, šturih, istočnjakom opaljenih. I šturi klasovi proždru sedam jedrih klasova. Kazao sam ovo i vračarima, ali nema nikoga da mi razjasni„ (1. Mojsijeva 40:23 do 41:24, ST).
19. a) Kako je Josif pokazao poniznost? b) Koja je vest bila prenešena kroz tumačenje snova?
19 Kako čudni snovi! Ko bi ih mogao dobro objasniti? Josif, ali on to nije učinio na svoju sopstvenu čast. Rekao je: „Faraonov san je samo jedan. . . Bog javlja faraonu što kani učiniti.„ Tada je Josifu otkrio snažnu proročansku vest tih snova:
„Dolazi, evo, sedam godina velikog obilja svoj zemlji egipatskoj. A poslije njih nastat će sedam gladnih godina, kada će se zaboraviti sve obilje u zemlji egipatskoj. Kako glad bude harala zemljom. .. .A što se faraonov san ponovio, znači da se Bog na to zaista odlučio i da će to uskoro provesti“ (1. Mojsijeva 41:25—32).
20, 21. a) Kako je Faraon reagovao na najavljivanje? b) Kako su Josif i Isus bili slični u ovom pogledu?
20 Šta je Faraon mogao da preduzme protiv ove preteće gladi? Josif je preporučio da bi Faraon trebao da napravi pripreme, time da postavi jednog razboritog i mudrog čoveka nad zemljom, koji će višak žetve rodnih godina smestiti u stovarišta. Za to vreme Faraon je spoznao Josifove izvanredne osobine. Uzeo je svoj pečatni prsten sa svoje ruke i stavio ga na Josifovu ruku, čime ga je postavio nad celom egipatskom zemljom (1. Mojsijeva 41:33—46).
21 Josif je imao 30 godina kada je izašao pred Faraona, isto toliko godina je imao i Isus Hrist kada je bio kršten i počeo sa svojom službom. Sledeći članak će pokazati kako je Josif od Jehove upotrebljen da predoči Jehovinog „glavnog Posrednika i Spasitelja“ u vreme duhovne gladi i to u pogledu na naše današnje vreme (Dela apostolska 3:15; 5:31).
Kako odgovaraš?
◻ Kako glad danas vlada u dvostrukom pogledu?
◻ Koje je izvanredne osobine pokazao Josif dok je bio kod svoje polubraće?
◻ Šta možemo naučiti iz Josifovog ranog iskustva u Egiptu?
◻ Kakvu sigurnost imamo radi Jehovinog staranja za Josifa i glađu ugrožene ljude;
[Istaknuti tekst na 9. strani]
Novinar Sandi Stara (Toronto, 30. mart 1986.) rekao je o velikim crkvama: „One bedno otkazuju kad se radi o tome da brinu za veliku duhovnu glad današnjih ljudi, žena i mladog sveta“