Jehova treba da nam bude uzdanica
’Gospod će ti biti uzdanica‘ (PRIČE SOLOMUNOVE 3:26, DK).
1. Iako mnogi tvrde da se uzdaju u Boga, šta ukazuje da to i nije uvek tako?
SLOGAN „U Boga se uzdamo“ nalazi se na novcu Sjedinjenih Američkih Država. Ali, da li se svi oni koji koriste ovu valutu, u toj zemlji ili bilo gde drugde, zaista uzdaju u Boga? Ili se više uzdaju u sam novac? Ovakvo pouzdanje u novac ove zemlje ili bilo koje druge, ne može se uskladiti s pouzdanjem u svemoćnog Boga ljubavi, koji nikada ne zloupotrebljava svoju moć i koji ni u kom slučaju nije pohlepan. U stvari, on na očigledan način osuđuje pohlepu (Efescima 5:5).
2. Koji stav imaju pravi hrišćani prema moći bogatstva?
2 Pravi hrišćani polažu poverenje u Boga, a ne u bogatstvo i njegovo ’mamljenje‘ (Matej 13:22). Oni uviđaju da je moć novca da doprinosi sreći i očuva život veoma ograničena. Ali ne i moć Svemoćnog Boga (Sofonija 1:18). Otuda, koliko je samo važna opomena: „Ne budite lakomni; — budite zadovoljni sa onim što imate. Jer on reče: ’Neću te ostaviti i neću te napustiti‘“ (Jevrejima 13:5).
3. Kako kontekst Ponovljenih zakona 31:6 baca svetlo na Pavlovo citiranje ovog stiha?
3 Kada je jevrejskim hrišćanima pisao gornje reči, apostol Pavle je citirao uputstva koja je Mojsije dao Izraelcima kratko pre svoje smrti: „Budite srčani i hrabri, ne bojte se i ne plašite se od njih; jer Gospod, Bog tvoj, ide s tobom, i on te neće napustiti“ (Ponovljeni zakoni 31:6). Kontekst pokazuje da je Mojsije podsticao na poverenje u Jehovu, poverenje koje je bilo više nego samo pouzdanje da će im podmiriti materijalne potrebe. Kako to?
4. Kako je Bog Izraelcima pokazao da se mogu pouzdati u njega?
4 Dok je Izrael morao 40 godina da luta po pustoši, Bog je bio veran u podmirivanju njegovih životnih potreba (Ponovljeni zakoni 2:7; 29:5). Takođe im je obezbedio i vođstvo. Jedan vid toga bio je oblak po danu i oganj po noći, koji je vodio Izraelce u „zemlju u kojoj teče mleko i med“ (Izlazak 3:8; 40:36-38). Kada je došlo vreme da stvarno uđu u Obećanu zemlju, Jehova je izabrao Isusa Navina za Mojsijevog naslednika. Moglo se očekivati da će stanovnici te zemlje pružati otpor. Ali, Jehova je decenijama koračao sa svojim narodom, tako da nije bilo potrebe da se plaše. Izraelci su imali svaki razlog da znaju Jehovu kao Boga u kog se mogu pouzdati!
5. Kako je situacija današnjih hrišćana slična situaciji Izraelaca pre ulaska u Obećanu zemlju?
5 Kroz pustoš sadašnjeg zlog sveta hrišćani koračaju putem u Božji novi svet. Neki od njih slede taj put duže od 40 godina. Sada stoje na granici Božjeg novog sveta. Pa ipak, pred njima su još uvek neprijatelji, uprti da spreče bilo koga da uđe u ono što će postati poput Obećane zemlje, a što je mnogo slavnije od zemlje u kojoj je teklo mleko i med. Kako su zato za današnje hrišćane prikladne Mojsijeve reči koje je Pavle ponovio: „Neću te ostaviti i neću te napustiti“! Svi oni koji ostaju jaki i hrabri, puni vere, polažući poverenje u Jehovu, sigurni su u nagradu.
Poverenje zasnovano na poznavanju i prijateljstvu
6, 7. (a) Šta je stavilo na ispit Avramovo poverenje u Jehovu? (b) Kako se Avram možda osećao dok je putovao prema mestu gde je trebalo da žrtvuje Isaka?
6 Jednog dana, Avram, praotac Izraelaca, dobio je zapovest da žrtvuje svog sina Isaka kao žrtvu paljenicu (Postanje 22:2). Šta je omogućilo ovom ocu punom ljubavi da ima tako nesalomivo poverenje u Jehovu te je odmah bio spreman da posluša? Jevrejima 11:17-19 daju odgovor: „Verom privede Avram Isaka, kad bi okušan, i jedinorođenoga svoga prinošaše, (on koji beše primio obećanje u kome beše kazano: ’U Isaku nazvaće ti se potomstvo‘), pomislivši da je Bog moćan i iz mrtvih uskrsnuti; i zato ga i dobi natrag po nekoj prilici uskrsenja.“
7 Priseti se da je Avramu i Isaku trebalo tri dana da stignu na mesto gde je trebalo da se prinese žrtva (Postanje 22:4). Avram je imao na pretek vremena da ponovo razmisli o onome što se od njega tražilo. Možemo li zamisliti njegova osećanja, njegove emocije? Rođenje Isaka je bio tako neočekivani povod za radost. Taj dokaz božanskog posredovanja produbio je privrženost koju su Avram i Sara, njegova žena nerotkinja, imali prema Bogu. Nakon toga su sigurno živeli u iščekivanju onoga šta budućnost nosi Isaku i njegovim potomcima. Da li su njihovi snovi iznenada došli kraju, kao što je moglo izgledati zbog onog što je Bog sada zatražio?
8. Kako je Avramovo poverenje u Boga išlo i dalje od verovanja da On može Isaka uskrsnuti?
8 Međutim, Avram je imao poverenje zasnovano na ličnom poznavanju koje međusobno imaju bliski prijatelji. Kao „prijatelj Božji“, Avram „verova Bogu, i to mu se primi u pravdu“ (Jakov 2:23). Avramovo poverenje u Jehovu išlo je dalje od samog verovanja da Bog može Isaka uskrsnuti. Avram je isto tako bio ubeđen da je ono što Jehova od njega traži ispravno, čak i ako nije imao sve činjenice. Nije imao nikakvog razloga da sumnja da je Jehova bio pravedan kada je ovo zatražio. Zatim, Avram je ojačao svoje poverenje kad je Jehovin anđeo stupio da spreči da Isak stvarno bude ubijen kao žrtva (Postanje 22:9-14).
9, 10. (a) Kada je Avram ranije pokazao poverenje u Jehovu? (b) Koju važnu pouku možemo naučiti od Avrama?
9 Isto ovakvo poverenje u Jehovinu pravednost Avram je pokazao oko 25 godina ranije. Upozoren da će Sodom i Gomor biti uništeni, on je, što je sasvim prirodno, bio zabrinut za dobrobit bilo kog pravednog čoveka koji tu živi, uključujući i svog nećaka Lota. Avram je pristupio Bogu rečima: „Učiniti [„Nezamislivo je za tebe“, NW] da pogine pravedni s nepravednikom, da bude pravedniku kao i nepravedniku! - Nemoj tako, nemoj! Neće li sudija cele zemlje pravo suditi?“ (Postanje 18:25).
10 Patrijarh Avram je bio ubeđen da Jehova nikada ne čini ništa nepravedno. Psalmista je kasnije pevao: „Pravedan je Gospod u svim putevima svojim i milosrdan u svim delima svojim“ (Psalam 145:17). Dobro je da se pitamo: ’Da li ono što Jehova dozvoljava da me snađe prihvatam ne sumnjajući u njegovu pravednost? Jesam li ubeđen da će sve što dopušta ispasti dobro za mene, a takođe i za druge?‘ Ako možemo odgovoriti potvrdno, onda smo od Avrama izvukli jednu važnu pouku.
Pokazivati poverenje u Jehovin izbor
11, 12. (a) Koji vid poverenja je neophodan za Božje sluge? (b) Šta nam povremeno može biti problem?
11 Oni koji Jehovu smatraju svojom uzdanicom takođe pokazuju poverenje u ljude koje Jehova izabira da koristi u izvršavanju svojih namera. Za Izraelce, to je značilo pokazivati poverenje u Mojsija i kasnije u njegovog naslednika, Isusa Navina. Za rane hrišćane to je značilo pokazivati poverenje u apostole i starešine jerusalimske skupštine. Za nas danas, to znači imati poverenja u ’vernog i razboritog roba‘ koji je naimenovan da nam daje duhovnu ’hranu u pravo vreme‘, kao i u članove tog roba koji sačinjavaju Vodeće telo (Matej 24:45, NW).
12 U stvari, imati poverenja u one koji predvode u hrišćanskoj skupštini jeste za naše dobro. Rečeno nam je: „Slušajte vođe svoje i poštujte ih, jer se oni staraju za duše vaše, kao oni koji će odgovarati za njih, i to neka bude tako da bi oni to s radošću učinili, a ne uzdišući, jer vam tad to ne bi pomoglo“ (Jevrejima 13:17).
Izbegavaj da naknadno pametuješ o Jehovinom izboru
13. Koji razlog imamo za poverenje u one koji su naimenovani da predvode?
13 Biblija nam pomaže da budemo uravnoteženi u pokazivanju poverenja prema onima koji predvode u Jehovinom narodu. Možemo se upitati: ’Da li je Mojsije ikada pravio greške? Da li su apostoli uvek pokazivali stav sličan Hristovom, stav koji je želeo da imaju?‘ Odgovori su jasni. Jehova izabira da koristi lojalne i predane muškarce da vode njegov narod, čak i pored toga što su nesavršeni. Prema tome, iako su starešine i danas nesavršene, još uvek treba da ih priznamo kao one koje je ’duh sveti postavio za episkope [„nadglednike“, NW] da pasu crkvu Gospodnju‘. Oni zaslužuju našu podršku i naše poštovanje (Dela apostolska 20:28).
14. Šta je vredno spomenuti u pogledu toga što je Jehova za vođu izabrao Mojsija, a ne Arona ni Mariju?
14 Aron je bio tri godine stariji od Mojsija, ali su obojica bili mlađi od njihove sestre Marije (Izlazak 2:3, 4; 7:7). Pošto je Aron bio mnogo rečitiji od svog brata Mojsija, naimenovan je da služi kao njegov govornik (Izlazak 6:29–7:2). Pa ipak, Jehova nije izabrao najstariju osobu, Mariju, niti najrečitiju, Arona, da vodi Izraelce. On je izabrao Mojsija s potpunim uvidom u sve činjenice i potrebe u tom trenutku. Kada su za neko vreme izgubili ovaj jasan uvid, Aron i Marija su se žalili: „Zar samo preko Mojsija govori Gospod? Ne govori li on i preko nas?“ Marija, verovatno kolovođa, bila je kažnjena za stav nepoštovanja prema Jehovinom izboru, za koga je trebalo da ona i Aron priznaju da je „čovek vrlo ustrpljiv [„krotak“, DK] više nego ma koji drugi čovek na licu zemlje“ (Brojevi 12:1-3, 9-15).
15, 16. Kako je Halev pokazao da je imao poverenje u Jehovu?
15 Kada je 12 uhoda bilo poslato da izvide Obećanu zemlju, 10 ih je donelo negativan izveštaj. Oni su Izraelcima uterali strah u kosti jer su govorili o Hananejima kao o ’vrlo velikim ljudima‘. Ovo je za uzvrat dovelo do toga da „sinovi Izrailjevi mrmljahu na Mojsija i na Arona“. Ali nisu sve uhode pokazale nedostatak poverenja u Mojsija i Jehovu. Čitamo: „Halev umiri narod koji mrmljaše na Mojsija i reče: Hajde da idemo da uzmemo tu zemlju, pobedićemo je“ (Brojevi 13:2, 25–33; 14:2). Halevov čvrst stav delio je Isus Navin, koji je isto bio uhoda. Obojica su pokazali da je njihova uzdanica Jehova, rekavši: „Ako nam je naklonjen Gospod, on će nas odvesti u tu zemlju i daće nam je; to je zemlja u kojoj teče mleko i med. Samo... ne bojte se naroda one zemlje... S nama je Gospod, ne bojte ih se!“ (Brojevi 14:6-9). Ovakvo poverenje u Jehovu bilo je nagrađeno. Od odraslih koji su živeli u to vreme, samo su Halev, Isus Navin i neki Leviti imali prednost da uđu u Obećanu zemlju.
16 Nekoliko godina kasnije, Halev je rekao: „Ali se ja držah sasvim Gospoda, Boga svoga... A sad, eto, sačuva me Gospod u životu, kao što je rekao. Ima četrdeset i pet godina kako reče to Gospod Mojsiju, kad Izrailj iđaše po pustinji; a sad, eto, ima mi danas osamdeset i pet godina. Još sam snažan kao što sam bio kad me je Mojsije slao snaga mi je i sad onakva kakva je bila onda“ (Isus Navin 14:6-11). Zapazi Halevov pozitivan stav, njegovu vernost i fizičke sposobnosti. Pa ipak, Jehova nije izabrao Haleva da bude Mojsijev naslednik. Ta prednost je prenesena na Isusa. Možemo biti uvereni da je Jehova imao razloge za svoj izbor, i da je to bio najbolji izbor.
17. Šta je moglo stvoriti utisak da je Petar nepodoban za odgovornosti?
17 Apostol Petar se tri puta odrekao svog Gospodara. Takođe je brzopleto uzeo stvari u svoje ruke, odsekavši uvo robu prvosveštenika (Matej 26:47-55, 69-75; Jovan 18:10, 11). Neko bi mogao reći da je Petar bio strašljiva, neuravnotežena osoba koja ne zaslužuje posebne prednosti. Pa ipak, kome su bili dati ključevi Kraljevstva, prednost da trima grupama otvori put za nebesko pozvanje? Bio je to Petar (Dela apostolska 2:1-41; 8:14-17; 10:1-48).
18. Koju grešku, koju je Juda pomenuo, želimo da izbegavamo?
18 Ovi primeri pokazuju da moramo biti pažljivi što se tiče prosuđivanja po spoljašnjim činiocima. Ako imamo poverenja u Jehovu, onda nećemo sumnjati u njegove izbore. Iako se njegova zemaljska skupština sastoji od nesavršenih ljudi, koji ne tvrde da su nepogrešivi, on ih koristi na moćan način. Juda, Isusov polubrat, upozorio je hrišćane prvog veka na osobe koje ’ne poštuju vlasti i hule na veličanstva‘ (Juda 8-10). Nemojmo nikada biti kao oni.
19. Zašto nemamo nikakvog razloga da naknadno pametujemo o Jehovinim izborima?
19 Jehova za neke odgovornosti očigledno izabira osobe koje imaju posebna svojstva koja su potrebna da bi njegov narod vodile u pravcu kojim on želi da idu tog trenutka. Treba da se trudimo da uvidimo ovu činjenicu, ne da naknadno pametujemo o Božjim izborima, već da budemo zadovoljni da ponizno služimo gde nas Jehova pojedinačno postavi. Tako pokazujemo da nam je Jehova uzdanica (Efescima 4:11-16; Filipljanima 2:3).
Pokazivati poverenje u Jehovinu pravednost
20, 21. Šta možemo naučiti iz toga kako je Bog postupao s Mojsijem?
20 Ako ponekad naginjemo da se previše pouzdamo u sebe, a premalo u Jehovu, naučimo se od Mojsija. Kada je imao 40 godina, latio se da sâm oslobodi Izraelce iz egipatskog zarobljeništva. Njegovi napori su nesumnjivo bili dobronamerni, ali nisu doveli do toga da Izrael bude odmah oslobođen, niti su poboljšali njegovu situaciju. U stvari, bio je prinuđen da pobegne. Tek nakon četrdesetogodišnjeg napornog poučavanja u stranoj zemlji, bio je osposobljen da bude izabran da sprovede ono što je ranije želeo da uradi. Ovog puta mogao je imati puno poverenje u Jehovinu podršku zato što su se sada stvari obavljale na Jehovin način i u vreme koje je odgovaralo Njegovom vremenskom planu (Izlazak 2:11–3:10).
21 Svako od nas mogao bi se upitati: ’Da li ponekad trčim ispred Jehove i naimenovanih starešina u skupštini, pokušavajući da ubrzam stvari ili da ih obavim na svoj način? Umesto da osećam da su me prevideli za neke prednosti, da li spremno prihvatam da se i dalje poučavam?‘ U suštini, da li smo izvukli važnu pouku od Mojsija?
22. Uprkos gubitku velike prednosti, šta je Mojsije mislio o Jehovi?
22 Pored toga, iz Mojsijevog primera možemo izvući još jednu pouku. U Brojevima 20:7-13 govori se o greški koju je napravio, i koja ga je skupo koštala. Izgubio je prednost da uvede Izraelce u Obećanu zemlju. Da li je tada rekao kako je Jehovina odluka u toj stvari bila nepravedna? Da li se povukao u ćošak, da tako kažemo, dureći se zato što se Bog prema njemu poneo tako loše? Da li je Mojsije izgubio poverenje u Jehovinu pravednost? Odgovore možemo pronaći u rečima koje je kratko pre svoje smrti lično Mojsije izgovorio Izraelcima. Mojsije je o Jehovi rekao: „Savršeno je njegovo delo, i pravi su putevi njegovi; veran je on Bog, nema u njemu nepravde, pravedan je i istinit“ (Ponovljeni zakoni 32:4). Mojsije je nesumnjivo zadržao svoje poverenje u Jehovu do samog kraja. A mi? Da li kao pojedinci preduzimamo korake da ojačamo svoje poverenje u Jehovu i njegovu pravednost? Kako to možemo činiti? Hajde da vidimo.
Kako bi odgovorio?
◻ Koje su razloge Izraelci imali za pouzdanje u Jehovu?
◻ Šta u pogledu poverenja možemo naučiti od Avrama?
◻ Zašto treba da izbegavamo da naknadno pametujemo o Jehovinim izborima?
[Slika na 13. strani]
Poverenje u Jehovu obuhvata poštovanje onih koji predvode u skupštini