DAN koji je mladom zemljoradniku po imenu Jelisej, započeo kao i svaki drugi dan kad je orao zemlju, pokazao se kao najznačajniji u njegovom životu. Dok je radio na njivi, Jeliseja je neočekivano posetio Ilija, izraelski najistaknutiji prorok. ’Šta bi mogao da traži od mene?‘, možda se pitao Jelisej. Nije morao dugo da čeka na odgovor. Ilija je svojim službenim odelom ogrnuo Jeliseja, ukazavši time da će Jelisej jednog dana biti njegov naslednik. Jelisej se nije olako poneo prema tom pozivu. Smesta je ostavio svoju njivu da bi postao Ilijin služitelj (1. Kraljevima 19:19-21).

Kada se poziv proširio na izuzetnu službu sa Ilijom, Jelisej je smesta napustio svoju njivu da bi služio najpoznatijem izraelskom proroku. Očigledno, neka od njegovih zaduženja bila su poslovi sluge jer je postao poznat kao neko ko je „Iliji vodom ruke polivao“c (2. Kraljevima 3:11). Pa ipak, Jelisej je na svoj posao gledao kao na prednost, i lojalno podržao Ilijinu stranu.

Mnoge Božje današnje sluge pokazuju sličan duh samopožrtvovanosti. Neki su ostavili svoje „njive“, svoja sredstva za život, da bi propovedali dobru vest na udaljenim područjima ili da bi služili kao članovi betelske porodice. Drugi su otputovali u strane zemlje da bi radili na Zajedničinim projektima izgradnje. Mnogi su prihvatili ono što bi se moglo nazvati niskim poslovima. Ipak, niko ko robuje Jehovi ne vrši neku beznačajnu službu. Jehova ceni sve one koji mu voljno služe i on će blagosloviti njihov samopožrtvovani duh (Marko 10:29, 30).