Gledište Biblije
Da li se nauka i Biblija slažu?
OD AVIONA i atomskih bombi do genetski manipulisanih ćelija i kloniranja ovaca, naš 20. vek je bio doba kojim dominira nauka. Naučnici su spustili ljude na mesec, iskorenili velike boginje, revolucionisali poljoprivredu i milijardama ljudi širom sveta pružili brzu komunikaciju. Stoga, ne iznenađuje to što kad naučnici govore, ljudi slušaju. Ali šta je to što naučnici kažu o Bibliji, ako uopšte i kažu nešto o njoj? I šta, za uzvrat, Biblija kaže o nauci?
Da li su čuda nenaučna?
„Naučno nastrojeni ljudi veruju u odnos ’uzrok-posledica‘. Smatraju da postoji savršeno prirodno objašnjenje za sve“, navodi jedna savremena enciklopedija. Studenti Biblije takođe prihvataju utvrđene naučne principe. Međutim, oni shvataju da Biblija često razmatra čudesne događaje koji se naučno ne mogu objasniti u skladu s današnjim spoznanjem. Primeri toga su sunce koje se zaustavilo u vreme Isusa Navina i Isusovo hodanje po vodi (Isus Navin 10:12, 13; Matej 14:23-34). Međutim, ova čuda su predstavljena kao rezultat Božje sile koja je delovala na jedan natprirodan način.
Ova stvar je presudna. Ako bi Biblija tvrdila da ljudi mogu hodati po vodi bez božanske pomoći, ili da se sunčevo naizgledno kretanje na nebu može prekinuti bez ikakvog razloga, moglo bi izgledati da protivreči naučnim činjenicama. Međutim, kad takve događaje pripisuje Božjoj sili, ona time ne protivreči nauci već tu diskusiju vodi u oblast u kojoj se nauka još uvek ne može snaći.
Da li Biblija protivreči nauci?
S druge strane, šta je sa onim slučajevima u kojima Biblija razmatra normalne događaje iz života ljudi ili u kojima uzgred govori o biljkama, životinjama ili prirodnim fenomenima. Interesantno je da ne postoji dokazan primer da Biblija protivreči poznatim naučnim činjenicama u takvim slučajevima, kad se uzme u obzir kontekst svih opažanja.
Na primer, Biblija često koristi poetski jezik koji odražava zapažanja ljudi koji su živeli hiljadama godina ranije. Kada knjiga o Jovu govori o Jehovi kako razapinje nebesa „koja stoje tvrdo kao saliveno ogledalo“, ona prikladno opisuje nebesa kao metalno ogledalo koje zrači svetlim odsjajem (Jov 37:18, DK). Nema potrebe da se ta ilustracija shvati doslovno, ništa više nego što biste shvatili i ilustraciju o zemlji koja ima „osnove“ ili „kamen ugaoni“ (Jov 38:4-7).
Ovo je važno jer su brojni komentatori takve ilustracije shvatili doslovno. (Vidite 2. Samuilovu 22:8; Psalam 78:23, 24.) Zaključili su da Biblija naučava nešto poput sledećeg, što je citirano iz publikacije The Anchor Bible Dictionary.
„Zemlja na kojoj ljudi obitavaju smatra se za okrugao, čvrst predmet, možda neki disk, koji pluta po bezgraničnom vodenom prostranstvu. Paralelno sa ovom nižom količinom vode, iznad se nalazi druga količina vode, koja je slično bezgranična, iz koje voda pada u obliku kiše kroz rupe i kanale koji probijaju nebeski rezervoar. Mesec, sunce i druga svetleća tela namešteni su na jednoj zakrivljenoj strukturi koja obrazuje svod iznad zemlje. Ova struktura je poznata kao ’nebeski svod‘ (rakija) iz svešteničke priče.“
Jasno je da se ova slika ne slaže sa savremenom naukom. Ali da li je ovo poštena procena biblijskog učenja u vezi s nebesima? Nipošto. The International Standard Bible Encyclopaedia navodi da su takvi opisi hebrejskog svemira „u stvarnosti zasnovani više na idejama koje su preovladavale u Evropi tokom mračnog veka umesto na nekakvim stvarnim izjavama u [S]tarom [Z]avetu“. Odakle su potekle te srednjovekovne ideje? Kao što to Dejvid K. Lindberg objašnjava u publikaciji The Beginnings of Western Science, one su velikim delom bile zasnovane na kosmologiji drevnog grčkog filozofa Aristotela, čija su dela bila osnova velikog dela srednjovekovnog učenja.
Bilo bi besmisleno i suludo za Boga da je Bibliju formulisao na jezik koji bi bio privlačan za jednog naučnika 20. veka. Umesto naučnih formula, Biblija je puna živopisnih ilustracija koje su uzete iz svakidašnjeg života ljudi koji su ih prvi zapisali — likova koji čak i danas blistaju večnom moći (Jov 38:8-38; Isaija 40:12-23).
Spoznanje iz višeg izvora
Međutim, interesantno je da neke biblijske reference izgleda da zaista odražavaju naučno spoznanje koje nije bilo dostupno ljudima koji su živeli u to vreme. Jov opisuje Boga kako je „razastro sjever nad prazninom, i zemlju je objesio ni na čem“ (Jov 26:7, DK). Ideja da je zemlja obešena „ni na čem“, bila je daleko različita od mitova većine drevnih naroda, koji su je smestili na slonove ili morske kornjače. Mojsijev zakon sadrži higijenske zahteve daleko naprednije od medicinskog spoznanja tog vremena. Odredbe za stavljanje ljudi za koje se pretpostavljalo da imaju gubu u karantin, i zabrana diranja mrtvih ljudi, bez sumnje su spasli mnoge izraelske živote (Levitska 13; Brojevi 19:11-16). U oštroj suprotnosti, medicinska praksa Asiraca opisuje se kao „mešavina religije, vračanja i demonologije“ i obuhvatala je lečenja psećim izmetom i ljudskom mokraćom.
Kao što bi čovek i očekivao od knjige koju je nadahnuo Stvoritelj, Biblija sadrži naučno tačne informacije daleko ispred svog vremena, mada se nikada ne upušta u naučna objašnjavanja, koja bi za drevni narod bila beznačajna ili zbunjujuća. Biblija ne sadrži ništa što protivreči poznatim naučnim činjenicama. S druge strane, Biblija sadrži puno toga što se ne slaže s nedokazanim teorijama, kao što je teorija evolucije.
[Istaknuti tekst na 27. strani]
Jovov komentar da je zemlja ’obešena ni na čem‘ ukazuje na spoznanje koje nije bilo dostupno njegovim savremenicima
[Izvor slike na 26. strani]
NASA