’Ko je mudrost u slojeve oblaka stavio?‘

„KAD vidite oblak da se diže od zapada, odmah kažete: biće kiša, i biva tako; a kad jug duva kažete: biće vrućina, i biva tako.“ Ove Isusove reči, koje je zapisao jevanđelista Luka, primeri su vremenske prognoze u drevnoj Palestini (Luka 12:54, 55). Pod izvesnim okolnostima, narodi starog veka mogli su čitati znakove i davati tačne kratkoročne prognoze.

Da bi izmerili vremenske obrasce na duže periode, meteorolozi danas koriste vrlo složene instrumente, kao što su sateliti koji kruže oko Zemlje, Doplerov radar i moćni kompjuteri. Ali, njihove prognoze su često pogrešne. Zašto?

Mnogi činioci otežavaju tačnu vremensku prognozu. Primera radi, nepredviđene promene temperature, vlažnosti, vazdušnog pritiska i brzine i pravca vetra mogu zakomplikovati stvari. Pored toga, tu su složene interakcije sunca, oblaka i okeana koje naučnici još uvek u potpunosti ne razumeju. Iz tog razloga, vremensko prognoziranje i dalje nije egzaktna nauka.

Čovekovo ograničeno spoznanje o vremenu, podseća nas na pitanja koja je postavio Jov: „Ko je kaplje rose rodio? Iz čijeg li krila led izlazi... Dižeš li ti glas svoj do oblaka da potoke vodene dozoveš... Ko je mudrost u srce metnuo, ko je razum duhu dao? [„Ko je mudrost u slojeve oblaka stavio, ili ko je razum nebeskim fenomenima dao?“, NW] Ko može pameću oblake prebrojiti i izliti mehove nebeske?“ (Jov 38:28-37).

Odgovor na sva ova pitanja jeste: Jehova Bog, a ne čovek. Da, ma kako ljudi izgledali mudri, mudrost našeg Stvoritelja je daleko, daleko nadmašnija. Zaista je ljubazno s njegove strane što nam je svoju mudrost učinio dostupnom na stranicama Biblije, tako da svoj put možemo učiniti uspešnim (Poslovice 5:1, 2).