Ljubaznim, očinskim rečima, mudri kralj Solomon iz drevnog Izraela kaže: „Ako primiš, sine, reči moje, poučenja moja ako čuvaš, i naučiš uho svoje da na mudrost pazi, i k razumu [„razboritosti“, NW] srce svoje prigneš, da, ako prizoveš mudrost i k razumu [„razumevanju“ NW] glas obratiš; ako ih kao srebro tražiš i kao blago sakriveno dobro istražuješ osetićeš tada strah od Jehove, i poznanje naći ćeš ti Boga“ (Poslovice 2:1-5).

Da li vidiš gde leži odgovornost za sticanje mudrosti? U ovim stihovima izraz „ako“ pojavljuje se tri puta. Jasno je da svako od nas mora tražiti mudrost i njene pomoćnice — razboritost i razumevanje. Međutim, najpre moramo ’primiti‘ i u svom sećanju ’čuvati‘ reči mudrosti zapisane u Pismu. Zato treba da proučavamo Bibliju.

Nakon reči „ako“, koja se više puta ponavlja u uvodnom odlomku drugog poglavlja Poslovica, slede izrazi kao što su ’primiti‘, ’čuvati‘, ’prizvati‘, ’tražiti‘, ’istraživati‘. Zašto pisac koristi ove izraze sve većeg intenziteta? Jedno referalno delo kaže: „Mudrac [ovde] naglašava da je u potrazi za mudrošću potrebna usrdnost.“ Da, mi moramo usrdno tragati za mudrošću i s njom povezanim osobinama — razboritošću i razumevanjem.