Gledište Biblije
Okrutnost prema životinjama — da li je pogrešna?
U JEDNOJ sportskoj areni u Srednjoj Americi, svi pogledi su uprti u dva petla, jednog crvenog i drugog belog. Gomila urla dok crveni petao, sečivom oštrim kao britva koje mu je privezano uz nogu, udara belog petla. Sudija uzima dve ptice. Bela je mlitava, mrtva, i s nje kaplje krv. Borba petlova je završena.
Na jugu Filipina, dva pastuva su nahuškana jedan na drugoga. Gledaoci posmatraju stravičan prizor dok konji trpe ugrize za uši, vrat, gubicu i druge delove tela. Iako je moguće da oba izađu iz borilišta živa, barem jedan od njih može ostati sakat ili slep, ili zadobiti povrede koje bi na kraju mogle dovesti do smrti.
Dva psa u Rusiji napadaju jedan drugog. Za kratko vreme, iskopanih očiju i pokidanih ušiju, kreću se uokolo osakaćenih nogu, dok im krv lipti iz razderanog tela.
Vekovima ljudi huškaju životinju protiv životinje u ime zabave, dok im je motiv često bio klađenje. Ovoj listi se pridodaju borbe s bikovima, lov na lisice, pa čak i borbe paukova. Osim toga, mnoge životinje trpe patnje u ime nauke. Nadalje, bezbroj životinja pati jer ih njihovi vlasnici zanemaruju, bilo da to čine namerno ili ne.
U nekim zemljama postoje zakoni koji regulišu odnos prema životinjama i zabranjuju okrutne postupke. Još davne 1641, Kolonija masačusetskog zaliva je formulisala „Skup slobodâ“, u kojem je navedeno: „Niko ne sme činiti nikoje zlostavljanije niti tlačenije prema nekom skotu koji se običajno drži čoveku na korist.“ Od tada, donošeni su propisi i osnivana su udruženja čiji je zadatak sprečavanje okrutnosti prema životinjama.
Ipak, mnogi koji unapređuju gore spomenuta nasilna takmičenja ne smatraju sebe krivima za okrutnost prema životinjama. Neki tvrde da vole životinje kojima brutalno uzrokuju patnje ili smrt. Ljubitelji borbi petlova tvrde da njihove ptice žive duže od prosečnog pileta koje je namenjeno za lonac — što je zaista slaba uteha!
Zašto je okrutnost pogrešna?
Bog nam dozvoljava da izvlačimo korist od životinja. Biblijska načela nam dopuštaju da ubijamo životinje da bismo sebi obezbedili hranu i odeću ili da bismo se zaštitili (Postanje 3:21; 9:3; Izlazak 21:28). Međutim, život je za Boga svet. Naše vladanje nad životinjama mora se vršiti na uravnotežen način, kojim se pokazuje poštovanje prema životu. Biblija negativno govori o čoveku po imenu Nevrod, koji je očigledno ubijao životinje, a možda i ljude, čisto radi uzbuđenja (Postanje 10:9).
Isus je sledećim rečima govorio o Božjoj brizi za životinje: „Ne prodaje li se pet vrabaca za dva asa? I ni jedan od njih nije zaboravljen pred Bogom“ (Luka 12:6). Isto tako, kada je ipak odlučio da ne uništi grad koji je bio pun ljudi koji su činili zlo ali koji su se pokajali, sam Bog je rekao: „A meni da ne bude žao Ninevije, velikoga grada, u kome ima više od sto i dvadeset hiljada ljudi... i životinja u velikom broju!“ (Jona 4:11). Očigledno, on ne smatra da su životinje samo za jednokratnu upotrebu, da se mogu odbaciti po želji.
Kada je Izraelcima dao zakone, Bog ih je poučio kako da se prikladno brinu o životinjama. Tražio je od njih da vrate zalutalu životinju njenom vlasniku i da pomognu životinjama u nevolji (Izlazak 23:4, 5). Trebalo je da i životinje izvlače korist iz Sabatnog odmora, baš kao i ljudi (Izlazak 23:12). Bilo je zakona koji su određivali ispravno ophođenje prema stoci (Ponovljeni zakoni 22:10; 25:4). Očigledno, trebalo je brinuti za životinje i paziti ih, a ne iskorištavati ih.
Priče Solomunove 12:10 (DK) jasno izražavaju Božje gledište: „Pravednik se brine za život svojega živinčeta, a u bezbožnikâ je srce nemilostivo.“ Jedan komentar Biblije ovako se osvrće na taj stih: „Pravednikova dobrota se prostire i na neme životinje, ali zao čovek je okrutan, čak i kada misli da je krajnje blag.“ (Believer’s Bible Commentary, od Vilijama Makdonalda.)
Pravedan čovek postupa prema životinjama s dobrotom i nastoji da upozna njihove potrebe. Zla osoba može na rečima voleti životinje, ali i u najboljem slučaju, njeno „srce“ je u stvari okrutno. Njeni postupci otkrivaju sebičan motiv koji ima na umu. Kako li je to samo istinito u slučaju onih koji huškaju jednu životinju protiv druge u nadi da će zaraditi!
Olakšanje za životinje
Istina, Božja prvobitna namera bila je da čovek ima „vlast nad ribama morskim i nad pticama nebeskim, i nad svim životinjama koje se po zemlji miču“ (Postanje 1:28). U toj nameri nema mesta za okrutnost prema životinjama. Nehumano postupanje sa životinjama neće se nastaviti do u nedogled. Imamo razlog da verujemo da će Bog prekinuti sve nepotrebne patnje. Ali kako?
On obećava da će ukloniti sve zle i okrutne ljude (Poslovice 2:22). Što se tiče životinja, Osija 2:18 kaže: „I tog ću dana napraviti... savez sa zverima poljskim i s pticama nebeskim i s gmizavcima zemaljskim... i učiniću da se bez straha odmaraju.“ Kako će samo biti divno živeti u to vreme, kada će mirni uslovi koristiti ne samo pravednim ljudima već i životinjama!
[Slika na 26. strani]
„Borba s bikovima u selu“, od Fransiska Goje