Uči svoje dete na ispravan način — i čini to od samog rođenja

„Rano detinjstvo je nesumnjivo najbogatiji period. Treba ga iskoristiti za poučavanje na svaki moguć i zamisliv način. Ako se propusti taj period života, to se više nikad ne može nadoknaditi. Umesto da zanemarujemo rane godine, naša dužnost je da ih negujemo s najvećom brižljivošću“ (Dr Aleksis Karel).

POTREBNO je programirati i um i srce. Ljudi su možda zapanjeni sjajnim dostignućima uma, ali Bog gleda srce. Znanje u glavi podstiče sklonost ka nadimanju; ljubav u srcu izgrađuje. Bistrom umu potrebno je srce puno ljubavi, „jer usta govore ono čime srce obiluje“. Isto tako, iz tog simboličnog srca dolaze i dobra i loša dela (Matej 12:34, 35, NS; 15:19; 1. Samuelova 16:7; 1. Korinćanima 8:1). Dakle, premda je važno stimulisati dečji um, još je važnije usaditi ljubav u njegovo srce.

Po rođenju za to postoji ugrađeni mehanizam. Zove se prepovijanje. Majka nosi, miluje, mazi svoje dete i tepa mu. Dete, opet, napeto posmatra svoju majku. Za vreme prepovijanja podstiču se majčinski instinkti i dete se oseća sigurnim. Neki autoriteti na tom području smatraju da ,postoji osećajni period unutar prvih nekoliko minuta i sati nakon rođenja deteta koji je optimalan za stvaranje čvrstog odnosa izmeću roditelja i deteta“.

Dobar početak, ali samo početak. Dete je bespomoćno, zavisno u prvom redu od svoje majke, koja zadovoljava njegove neposredne potrebe — kako telesne tako i osećajne. Bez hrane dete pati; može isto tako i zbog nedostatka ljubavi da pati. Grljenje, privijanje uza se, ljuljanje, igranje, voljenje — sve to stimuliše razvoj mozga. Ta se stimulacija upoređuje sa hranom za mozak. Bez nje bi mozak čitav život ostao osiromašen i zakržljao. A kao posledica toga, on može da postane neprijateljski raspoložen, delikventan i nasilan. Majčinstvo je od najveće važnosti za dete i za društvo — važnije od bilo kakve svetske karijere!

Uloga oca

Ne treba isključiti ni oca. Ako je on prisutan prilikom rođenja, tada će započeti veza oca i deteta. Kako prolaze nedelje i meseci, uticaj njegove uloge brzo se proširuje, kao što to opisuje dr T. Beri Brejzelton, profesionalac na području razvoja dece.

„Svakom detetu su potrebni majka i otac“, kaže on, ,i svaki otac treba da pruži svoj deo. Imati aktivnog, uključenog oca nije za dete isto što i imati jednostavno nešto više majčinstva“. On citira jedan izveštaj koji pokazuje razliku u načinu na koji majke i očevi postupaju s decom. „Majke su sklone da sa svojim bebama budu nežne i tiha glasa. Očevi, s drugi strane, više vole da se igraju, škaklje i zadirkuju svoje bebe nego što to čine majke“.

No, očevi pružaju deci više nego samo zabavu. „Gde je aktivan otac, dete će, kad odraste, biti uspešnije u školi, imaće bolji osećaj za humor i bolje će se slagati s drugom decom. Takvo dete ima više poverenja u sebe i bolje je motivisano da uči. U šest ili sedam godina povećavaće se detetov kvocijent inteligencije“.

Jehova Bog nalaže prisan odnos poučavanja između oca i sina: „Neka ove reči koje ti ja danas zapovedam budu u tvom srcu; i usadi ih u svoga sina i govori o njima kad sediš u kući, kad ideš putem, kad ležeš i kad ustaješ“ (5. Mojsijeva 6:6, 7, NS). Ovde ne započinje jaz generacija!

Učenje od ranog detinjstva

Od rođenja pa do uzrasta od šest godina postoje razni stadijumi ili faze u razvoju deteta: mišićna koordinacija, veština govora, emocionalna svojstva, sposobnosti pamćenja, sposobnosti mišljenja, savest i drugo. Pošto dečji mozak brzo raste i ti se stadijumi smenjuju jedan za drugim, to je najbolje vreme za učenje tih raznih sposobnosti.

To je vreme kad dečji mozak usvaja ove sposobnosti ili svojstva kao sunđer koji upija vodu. Ako se voli, ono uči voleti. Ako mu se govori i čita, ono uči da govori i čita. Ako uči da skija, ono postaje dobar skijaš. Ako je okruženo čestitošću, ono usvaja ispravna načela. Ako te povoljne faze za učenje prođu bez odgovarajućih informacija, kasnije postaje teže sticanje ovih svojstava i sposobnosti.

Biblija to priznaje i zato savetuje roditelje: „Uči dijete prema putu kojim će ići, pa neće odstupati od njega ni kad ostari“ (Priče Solomunove 22:6). Keil—Deličev komentar prevodi to ovako: ,Daj detetu pouku odgovarajuće njegovom putu“. Hebrejska reč prevedena sa ’uči’ takođe znači i „započni, pokreni“, a ovde ukazuje na započinjanje s prvim poukama detetu. Daj mu ih prema putu deteta, odgovarajuće njegovom putu, prema stadijumima njegovog razvoja kroz koje prolazi. To je za njega prikladno vreme da lako usvoji pouku, i ono što nauči tokom tih godina formiranja verovatno će ostati u njemu.

Takvo je i mišljenje većine onih koji proučavaju ljudski razvoj: „Nigde u istraživanjima razvoja deteta nismo pokazali jaku sposobnost da izmenimo rano stvorene karakterne osobine ili rano stečene društvene stavove“. Oni priznaju da se to može dogoditi, „ali češće se neće postići ponovno posredovanje“. Međutim, mnoge se iznimke javljaju kroz snagu Božje istine koja donosi delotvorne promene (Efežanima 4:22, 24; Kološanima 3:9, 10).

Jezik je dobar primer učenja koje se sprovodi u pravo vreme. Bebe su genetski programirane za govor, no da bi takav ugrađeni moždani strujni krug funkcionisao s najvišom efikasnošću malo dete mora u odgovarajućem stadijumu svog razvoja da bude okruženo govorom. Rast u govornim centrima doživljava eksploziju u dobu između 6 i 12 meseci ako odrasli često govore detetu. Izmeću 12 i 18 meseci taj se rast ubrzava pošto dete shvati da reči imaju značenje.

Dete uči reči pre nego što može da ih izgovori. Tokom druge godine života taj receptivni, ili pasivni rečnik može da se sastoji od nekoliko reči do nekoliko stotina reči. Apostol Pavle je podsetio Timoteja da on ’od ranog detinjstva poznaje svete spise’ (2. Timoteju 3:15, NS). Doslovno značenje izraza „rano detinjstvo“ je „negovorenje“. Vrlo je verovatno da su Timoteju čitali Sveto pismo dok je još bio malo dete, pa je tako znao mnogo biblijskih reči pre nego što je mogao da ih izgovori.

Činjenica je da postoji specifično vreme u razvoju deteta u kojem se određene stvari mogu lako naučiti, gotovo apsorpcijom. Ako, međutim, to vreme protekne bez potrebne stimulacije, sposobnosti se neće u potpunosti razviti. Ako, na primer, deca ne slušaju nikakav govor sve do svojih kasnijih godina, tada će ga učiti vrlo sporo s mnogo napora, i obično nikad neće dobro naučiti da govore.

Čitaj svom detetu dok je još beba

Kad počinješ? Od samog početka. Čitaj svom novorođenčetu. ’Ali, ono neće razumeti!’ Kad si s njim započeo razgovarati? ’Pa, odmah, naravno’. Je li ono razumelo šta si mu rekao? ’Pa, ne,’ . . . Pa zašto mu ne bi čitao?

Ako držiš dete u krilu, obgrliš ga rukom i priviješ uz sebe, ono se oseća sigurno, voljeno. Tvoje čitanje za njega predstavlja prijatan doživljaj. Ostavlja utisak. Ono stapa osećaj radosti sa čitanjem. Bebe vole da oponašaju, a roditelji su uzori. Dete želi da te imitira. Ono želi da čita. Ono se igra čitanja. Kasnije doživljava radost čitanja.

Još je jedna velika korist od toga — ono obično ne postaje vezano za televiziju. Ono ne seda pred televizorom i staklenih očiju posmatra hiljade uboda, pucnjeva, ubistava, silovanja, preljuba i bludnih činova. Ono može da isključi televizor, otvori knjigu i čita. To je veliko dostignuće u ovo vreme nepismenosti i TV zavisnosti!

Ljubav prema detetu iziskuje vreme

Naravno, čitanje detetu iziskuje vreme. Isto tako, vreme iziskuje i igranje s bebom, igranje pljeskanje rukama i igranje skrivača, posmatranje kako istražuje, započinje delovati, traži novosti, zadovoljava radoznalost, stimuliše kreativnost. Roditeljstvo iziskuje vreme. A bolji početak imaš onda kad su ti deca bebe. Često upravo tu započinje jaz generacija; retko on čeka dok dete odraste. Robert J. Kišan, koji se u jednoj dečjoj emisiji pojavljuje kao kapetan Klokan, priča kako to može da se dogodi;

„Dete s palcem u ustima, bebom u rukama i s izvesnim nestrpljenjem očekuje dolazak roditelja kući. Ono želi da ispriča neki mali doživljaj iz svog sveta igre. Uzbuđeno očekuje da podeli svoje ushićenje koje je doživelo toga dana. Dolazi čas, roditelj pristiže. Skršen stresovima s radnog mesta, roditelj tako često kaže detetu: ’Ne sada, srce. Imam posla, hajde gledaj televiziju’. To su najčešće izgovorene reči u mnogim američkim porodicama: ’Imam posla, hajde gledaj televiziju’. Ako ne sada, kada? ’Kasnije’. Ali, kasnije retko dolazi . . .

Godine prolaze i dete raste. Poklanjamo mu igračke i odeću. Poklanjamo mu modernu odeću i stereo uređaj, ali ne poklanjamo mu ono što mu je najviše potrebno, naše vreme. Sa četrnaest godina oči su mu staklenaste, nešto se desilo. ’Srce, šta se dešava? Kaži mi nešto, kaži mi’. Prekasno. Prekasno. Ljubav nas je mimoišla . . .

Kad kažemo detetu: ’Ne sada, kasnije’. Kad kažemo: ’Hajde gledaj televiziju’. Kad kažemo: ’Ne ispituj toliko’. Kad ne poklonimo našim mladim ono što im je potrebno, naše vreme. Kad propustimo da volimo dete. Mi nismo nemarni. Mi smo jednostavno previše zaposleni da bismo voleli dete“.

Istina je, voleti dete iziskuje vreme. Ne samo vreme da bismo ga nahranili i obukli, nego vreme da bismo mu srce ispunili ljubavlju. To nije odvagana, odmerena i racionalna ljubav, nego sveobuhvatna i „iracionalna ljubav“, kako se izrazio Barton L. Vait, autor knjige Prve tri godine života. On je rekao: „Vrlo je nemudro da roditelji koji rade prenose primarnu funkciju odgajanja deteta na nekog drugog, naročito na za to specijalizovane ustanove. Mnoge pogrde su mi upućene zbog te izjave, no ja govorim ono što je najbolje za bebe“. On gleda na to kao na „ono što je najbolje za bebe“, premda shvata da taj ideal nije uvek moguć iz ekonomskih razloga onda kad oba roditelja moraju da rade.

Ukoravanje — osetljivo pitanje!

Mnogo je prekora upućeno i na Bibliju zbog njenog saveta u vezi ukoravanja. „Ko žali prut, mrzi na sina svojega; a ko ga ljubi, kara ga za vremena“ (Priče Solomunove 13:24). Fusnota u Novoj internacionalnoj verziji Biblije kaže o tom stavku sledeće: „prut, verovatno oblik govora za ukoravanje bilo koje vrste“. Vajnov rečnik koji objašnjava reči starog i novog zaveta definiše izraz „prut“ kao „skiptar, simbol vlasti“.

Roditeljska vlast može da uključi udaranje, no češće to nije potrebno. Prema 2. Timoteju 2:24, 25, NS, hrišćanin treba da bude „obazriv prema svima . . . s blagošću poučavati“. Reč „poučavati“ ovde je prevedena s grčke reči koja označava ukoravanje, stegu. Ukoravanje treba da ima obzira prema dečjim osećanjima: „A vi, očevi, ne razdražujte svoju decu, nego ih odgajajte u stezi i urazumljivanju Jehovinom“ (Efežanima 6:4, NS).

Psiholozi koji zastupaju popustljivost kažu da mrzite svoje dete ako ga izlupate. To nije tačno. Mrzite ga ako ste popustljivi. Popustljivost je izazvala poplavu maloletničke delikvencije i kriminalaca po celom svetu i zadala bol milionima roditelja. Onako je kako kažu Priče Solomunove 29:15, ST: „Razuzdan mladić sramoti majku svoju“. Pod naslovom „Strogi protiv popustljivih roditelja“, dr Džojs Braders kaže:

„Nedavno proučavanje skoro 2000 učenika petog i šestog razreda — od kojih su neke odgajali strogi roditelji, a druge popustljivi — dalo je iznenađujuće rezultate. Deca koja su strogo odgajana poseduju visoko samopoštovanje i postižu dobre rezultate, kako na socijalnom, tako i na akademskom planu“. Jesu li oni ozlojeđeni na svoje stroge roditelje? Ne, „oni smatraju da je roditeljski autoritet postavljen za dobro dece — i da je to izraz roditeljske ljubavi“.

Ako ste strogi prema svojoj deci, kaže Vajt, ne treba da se bojite „da će vas manje voleti nego ako ste popustljivi. Deca se u prve dve godine života ne odvajaju lako od onih koji prvobitno vode brigu o njima; čak i ako ih redovno bijete, ona će vam se uvek vraćati“.

Najbolja pouka

To ste vi. Vaš primer. Vi ste uzor svojoj deci. Ono više sluša ono što vi jeste nego ono što kažete. Ono sluša vaše reči, ali oponaša vaše postupke. Vaše dete je ropski oponašatelj. Dakle, šta želite da bude? Puno ljubavi, ljubazno, velikodušno, mudro, inteligentno, marljivo, Isusov učenik, obožavalac Jehove? Što god želite da ono bude, budite to sami.

Stoga, učite svoje dete od ranog detinjstva, kad mu mozak brzo raste, kad upija informacije i osećaje u misli i srce. No, ako su te ključne godine formiranja prošle, a u vaše dete nije usađena bogobojazna osobina, šta tada? Ne očajavajte. Do promene ipak može da dođe, a do nje i dolazi kod miliona ljudi, kako mladih tako i starih, i to Božjom silom. „Svucite staru ličnost s njenim postupcima“, kaže Božja reč, „i obucite novu ličnost koja je obnovljena tačnim spoznanjem, prema slici svoga Stvoritelja“ (Kološanima 3:9, 10, NS).

[Slika na 15. strani]

Sa ocem: vreme za čitanje, vreme za igru

[Slika na 16. strani]

Kupanje može biti zabavno