Šta znači voleti neprijatelje?
Odgovor iz Svetog pisma
Isus je u čuvenoj Propovedi na gori rekao: „Volite svoje neprijatelje“ (Matej 5:44; Luka 6:27, 35). To znači da treba da se s ljubavlju ophodimo prema onima koji nas mrze ili su nepravedni prema nama.
Isus je pokazao da voli svoje neprijatelje tako što je oprostio onima koji su mu naneli zlo (Luka 23:33, 34). To što nas je poučio da volimo svoje neprijatelje u skladu je sa onim što piše u hebrejskom delu Svetog pisma, koji je poznat i kao Stari zavet (Izlazak 23:4, 5; Poslovice 24:17; 25:21).
„Volite svoje neprijatelje i molite se za one koji vas progone“ (Matej 5:43, 44).
U ovom članku
Zašto treba voleti neprijatelje?
Tako postupamo poput Boga. Bog je „dobar i prema nezahvalnima i zlima“ (Luka 6:35). On „daje da njegovo sunce izlazi i zlima“ (Matej 5:45).
Možda će ih to pokrenuti da se promene. Sveto pismo nas savetuje da budemo dobri prema neprijatelju, jer na taj način zgrćemo „užareno ugljevlje na njegovu glavu“ (Poslovice 25:22). To poređenje aludira na proces topljenja rude da bi se dobio neki plemeniti metal. Slično tome, ako smo dobri prema onima koji nas mrze, to može otopiti njihovo srce, stišati bes i izvući iz njih ono što je dobro.
Kako možemo pokazati da volimo neprijatelje?
„Činite dobro onima koji vas mrze“ (Luka 6:27). „Ako je tvoj neprijatelj gladan, nahrani ga, ako je žedan, daj mu da pije“ (Rimljanima 12:20). Ako se vodimo načelom: „Kako želite da ljudi čine vama, tako činite i vi njima“, prepoznaćemo još mnogo načina na koje možemo pokazati da volimo svoje neprijatelje (Luka 6:31).
„Blagosiljajte one koji vas proklinju“ (Luka 6:28). Mi blagosiljamo svoje neprijatelje tako što im se uvek obraćamo ljubazno i blago, čak i kad su oni grubi prema nama. U Svetom pismu piše: „Nemojte vraćati [...] uvredu za uvredu. Naprotiv, uzvratite blagoslovom“ (1. Petrova 3:9). Ako primenjujemo ovaj savet, prekinućemo začarani krug mržnje.
„Molite se za one koji vas vređaju“ (Luka 6:28). Kad nas neko vređa, mi ne vraćamo „zlo za zlo“ (Rimljanima 12:17). Naprotiv, molimo Boga da mu oprosti (Luka 23:34; Dela apostolska 7:59, 60). Takođe se ne osvećujemo, već prepuštamo sve u Božje ruke, uvereni da će on pravedno suditi (Levitska 19:18; Rimljanima 12:19).
„Volite svoje neprijatelje, činite dobro onima koji vas mrze, blagosiljajte one koji vas proklinju, molite se za one koji vas vređaju“ (Luka 6:27, 28).
Budite strpljivi i dobri (1. Korinćanima 13:4). Kada je apostol Pavle govorio o različitim karakteristikama ljubavi, koristio je istu grčku reč (agape) koju nalazimo i u Mateju 5:44 i Luki 6:27, 35. Kao hrišćani, mi pokazujemo takvu ljubav čak i prema svojim neprijateljima tako što smo strpljivi i dobri, a ne ljubomorni, arogantni ili drski.
„Ljubav je strpljiva i dobra. Ljubav ne zavidi, ne hvali se, ne uzvisuje se, ne ponaša se nepristojno, ne gleda svoju korist, nije razdražljiva, ne pamti zlo. Ne raduje se nepravdi, a raduje se istini. Sve podnosi, sve veruje, svemu se nada, sve trpi. Ljubav nikada neće izneveriti“ (1. Korinćanima 13:4-8).
Da li treba ići u rat protiv neprijatelja?
Ne, zato što je Isus svoje učenike poučio da ne treba da se bore sa neprijateljima. Na primer, kada im je rekao da će Jerusalim biti napadnut, on im nije zapovedio da ostanu u gradu i da se bore, već da beže (Luka 21:20, 21). On je takođe apostolu Petru rekao: „Vrati mač na njegovo mesto, jer svi koji se mača hvataju od mača će i poginuti“ (Matej 26:52). I ono što piše u Svetom pismu i svetovna istorija potvrđuju da Isusovi učenici u prvom veku nisu ratovali sa svojim neprijateljimaa (2. Timoteju 2:24).
Neka pogrešna shvatanja
Šta neki misle: Božji zakon je nalagao Izraelcima da mrze svoje neprijatelje.
Šta kaže Sveto pismo: U Zakonu nije postojala takva zapovest. Sasvim suprotno, Izraelcima je rečeno da vole svoje bližnje (Levitska 19:18). Izraz „bližnji“ se odnosi na sve ljude, ali neki Jevreji su počeli da misle da su samo njihovi sunarodnici bližnji, a da su ljudi iz drugih naroda neprijatelji koje treba mrzeti (Matej 5:43, 44). Isus je ispravio takvo pogrešno gledište kada im je ispričao priču o milosrdnom Samarićaninu (Luka 10:29-37).
Šta neki misle: Voleti neprijatelje znači opravdavati njihove postupke.
Šta kaže Sveto pismo: Ono pokazuje da je moguće voleti neku osobu, a da pritom ne opravdavamo njeno loše ponašanje. Na primer, Isus je osuđivao nasilje, ali se molio za one koji su učestvovali u njegovom pogubljenju (Luka 23:34). On je mrzeo bezakonje, to jest greh, ali je ipak dao svoj život za grešnike (Jovan 3:16; Rimljanima 6:23).
a „Pažljivo razmatranje svih dostupnih informacija [pokazuje] da, za vreme Marka Aurelija [rimski imperator koji je vladao 161–180. n. e.], nijedan hrišćanin nije postao vojnik; i nijedan vojnik koji je postao hrišćanin nije ostao u vojnoj službi“ (The Rise of Christianity od E. V. Barnsa).