„Koji odgovara na ispravan način“

U PROPOVEDI na gori Isus se osvrnuo na „Zakon i Proroke“. Treći deo hebrejskih spisa — takozvani Spisi — uključuje poetske knjige kao što su Psalmi i Priče (Matej 7:12; Luka 24:44). I one sadrže Božju mudrost.

Za sudije drevnog Izraela važile su, npr. sledeće upozoravajuće reči iz Priča Solomonovih: „Ko govori bezbožniku: pravedan si, njega će proklinjati ljudi i mrziće na nj narodi. A koji ga karaju, oni će biti mili, i doći će na njih blagoslov dobrih. Ko govori riječi istinite, u usta ljubi“ (Priče Solomunove 24:24-26).

Ukoliko je neki sudija bio podmitljiv ili korumpiran uticajem rodbinskih veza, proglašavajući zloga pravednim, bilo je očigledno da nije podesan za taj položaj. Čak pripadnici paganskih „naroda“ koji bi čuli za takvu zloupotrebu sudske službe, reagovali su s prezirom. Ako je, suprotno tome, neki sudija hrabro ukorio zloga i u dotičnom slučaju odgovorio na ispravan način, zadobijao je poštovanje i ljubav ljudi. Javnost se osećala podstaknuta da mu poželi „blagoslov dobra“. Zato se i u nastavku kaže: „Ko govori reči istinite, u usta ljubi.“

Takav poljubac svedočio je o uzajamnom poštovanju — između savetodavca i onih koji su posmatrali njegovo ispravno ukoravanje. Možda je čak i ukoreni reagovao povoljno, pokazujući naklonost prema sudiji. Tako se u Pričama Solomonovim 28:23 kaže: „Ko ukorava čovjeka, naći će poslije veću milost nego koji laska jezikom.“ Skupštinske starešine moraju danas da se čuvaju da u pravnim stvarima ne potpadnu pod uticaj prijateljskih ili porodičnih uticaja. Pravednim davanjem potrebnog saveta, starešine će zadobiti poštovanje skupštine.