Promena svetske vlasti

AKO bi mogao da biraš, pod kakvom vladavinom bi voleo da živiš? Sigurno bi većina nas želela stabilnu vladavinu koja bi nam pružala lične slobode u razumnoj meri. Morala bi to biti vladavina koja zauzdava kriminal, zalaže se za mir i socijalnu pravdu, unapređuje materijalno blagostanje. Svakako bismo veliku vrednost pridavali tome da ne bude ni ugnjetavačka ni korumpirana.

Na žalost, većina vladavina do sada je bila daleko od tog ideala. Šta nam otkriva pažljivo istraživanje svetskih prilika u drugoj polovini 20. veka? Siromaštvo, korupciju, promašaje, ugnjetavanje, socijalne nepravde, kriminal i međunarodnu zategnutost – to su rezultati hiljadugodišnjih ljudskih vladavina.

Mora se naravno priznati da je uvek bilo pojedinih iskrenih i sposobnih državnika. Neki oblici vladavine su se pokazali da su relativno stabilni i uspešni neko vreme. Ali promašaj ljudske vladavine u celini da učini za čovečanstvo ono što se s pravom od nje očekuje, dokazuje istinitost biblijske izjave da „put čovečji nije u njegovoj vlasti niti je čoveku koji hodi u vlasti da upravlja koracima svojim“ (Jeremija 10:23). Drugim rečima, čovek nije stvoren da vlada sobom bez tuđe pomoći.

Radi toga je dobro da znamo da predstoji promena svetske vlasti. Šta mislimo time? To znači da će vlast nad celim čovečanstvom uskoro preuzeti jedan sasvim novi oblik vladavine koja će biti potpuno uspešna. Ova od Boga prorečena radikalna promena vladavine je u stvari glavna tema Biblije.

Božja zainteresovanost za vladavinu

Bog je oduvek bio zainteresovan za vladavinu nad čovečanstvom. On tačno posmatra u kojoj meri ljudske vladavine udovoljavaju svojim obavezama i ponekad ih takođe poziva na odgovornost. Biblija je prorekla razvitak najvažnijih državnih tvorevina zadnjih 2 500 godina. U biblijskoj knjizi proroka Danila koja je pisana 500 godina pre Hristovog rođenja nalaze se proročanstva o padu drevnog Vavilona, usponu i propasti Medo-Persije, Grčke i Rima. Proročanstva opisuju čak i postanak anglo-američke svetske sile našeg vremena. Ako se ukratko pozabavimo sa nekoliko tih proročanstava moći ćemo bolje razumeti šta je mišljeno sa promenom svetske vlasti.

Kod prvog od tih čudnovatih proročanstava se radi o inspirisanom snu u kom su političke svetske sile koje su vladale od Danilovog vremena uzastopce sve do u naše dane prikazane ogromnim kipom. Jedan kamen isečen iz jednog brda, a da ga ruka nije takla, udara u taj kip i zdrobi ga. Zdrobio je svetske sile u prašinu, da postale su „kao pleva koju raznosi vetar s gumna; vetar ih odnese i ne nađe im se više nigde traga“ (Danilo 2:31-43).

U istoj glavi Danilove knjige se takođe objašnjava šta sve ovo treba da znači. Sve to treba pokazati da će bez uspešne ljudske vladavine biti nadomeštene nečim neuporedivo boljim jer je rečeno: „U vreme tih careva Bog će nebeski podignuti carstvo koje se neće nikad uništiti i koje neće doći pod vlast drugog naroda; ono će razbiti i uništiti sva ta carstva (ljudska), a samo će večno postojati. ... San je istinit i tumačenje mu je verno“ (Danilo 2:44, 45).

Ovim doduše stvar još nije završena. U jednoj drugoj viziji su jedna za drugom svetske sile prikazane kao ogromne životinje sa karakterističnim oznakama dotične svetske sile. Danilu je dozvoljeno da vidi nebeski presto „starca“ koji uliva strahopoštovanje i pokazano mu je bilo nešto što se neće dogoditi za vreme njegovog života nego tek u naše dane, za vreme vlasti anglo-američke svetske sile. Video je zasedanje Jehovinog vrhovnog nebeskog suda da sudi svetskim silama (Danilo 7:2-12). Kako to proizlazi iz daljnih stavaka trebala je uslediti promena svetske vlasti. Kome je trebalo da se preda vlast?

Neko kao sin čovečji

Danilov odgovor oduševljava:

„Ja pogledah u mojim noćnim viđenjima i gle, na oblacima nebeskim dođe neko kao sin čovečji. On pristupi k starcu i približi se k njemu. Njemu se dade vlast, slava i carstvo, i njemu služahu svi narodi i sva plemena, i ljudi svih jezika. Njegova je vlast večna koja neće proći i njegovo carstvo neće nikada prestati“ (Danilo 7:13, 14).

Danilo je upotrebljen da prorekne da će „starac“, sam Jehova Bog, načiniti kraj neuspelim vlastima ugnjetavačkih ljudskih vladavina. Nadomestiće ih vladavinom, boljom od svega što bi ljudi ikada mogli zamisliti – nevidljivim Carstvom koje će sa neba vršiti moć i vlast. Ali ko je taj „kao sin čovečji“ koji prima Carstvo?

Što se toga tiče nismo u neizvesnosti. Isus je sebe označio „sinom čovečjim“. Svoju prisutnost je opisao kao vreme „kada dođe sin čovečji u svojoj slavi i svi anđeli s njime“ (Matej 25:31, NS). Kada je jevrejski prvosveštenik pozvao Isusa da kaže sudu da li je on „Hrist, sin Božji“, odgovorio je: „Ti kaza. Ali vam kažem: Odsad ćete videti sina čovečjeg gde sedi s desne strane sile i ide na oblacima nebeskim“a (Matej 26:63, 64, NS).

Poslednja ljudska svetska sila

Nekako 600 godina posle Danila apostol Jovan je pod Božjim nadahnućem napisao biblijsku knjigu Otkrivenje. U njoj su svetske sile označene kao moćni „carevi“, a o njima je rečeno: „I jesu i sedam careva. Pet je njih palo, jedan postoji, a drugi još nije došao, a kad dođe za malo će ostati“ (Otkrivenje 17:10).

Pet careva koji su već pali kada je Jovan ovo napisao su bili Egipat, Asirija, Vavilon, Medo-Persija i Grčka. Rimska svetska sila je baš „postojala“. Sedma, anglo-američka svetska sila naših dana, još nije došla. Prema Otkrivenju neće ni jedna svetska sila preživeti sada vladajuću sedmu svetsku silu. Ona je poslednja. Druge neće više biti.

Ne treba da se radi toga uplašimo. Naprotiv, to treba da nas oduševi. Jer to znači da se ratoborna, nepravedna ljudska vlast bliži svom kraju. Proročanstva se slažu u tome govoreći o promeni načina upravljanja Zemlje bez premca – o promeni od sebične ljudske na pravednu nebesku vlast, Božje Carstvo.

Vladavina Carstva

Ali šta je to Carstvo? To nikako nije samo nešto što dobro utiče na srce i čovečji život. Takođe je mnogo više nego samo postojanje „hrišćanske“ crkve. Božje Carstvo je prava vladavina sa carem, suvladarima, područjem nad kojim vlada i podanicima. Doneće spomenute divne blagoslove.

Isus je car tog Carstva. Jednom se uporedio sa čovekom uglednog roda koji „ode u daleku zemlju da primi za sebe carsku vlast i da se vrati“. O tom vremenu što je tada ležalo u budućnosti rekao je: „A kada dođe sin čovečji u svojoj slavi i svi anđeli s njime, onda će sesti na presto slave svoje“ (Luka 19:12; Matej 25:31, NS).

Kada treba da dođe „sin čovečji“? Što se toga tiče takođe nismo u neizvesnosti. Gore spomenute Isusove reči su deo odgovora na pitanje: „Šta je znak tvoje prisutnosti i svršetka sistema stvari?“ (Matej 24:3, 30). Kao što su to naši časopisi već mnogo puta ukazali, kod toga se radi o nevidljivoj „prisutnosti“ na nebu, a ona je počela godine 1914. na kraju „određenih vremena naroda“ (Luka 21:24).b

Kako to proizlazi iz 12. glave Otkrivenja, Isus je tada preuzeo vlast i zbacio sotonu s neba u okolinu Zemlje. Jedan glas s neba je objavio: „Sad nasta spasenje i sila i carstvo našega Boga i vlast njegovog Hrista jer je zbačen tužitelj naše braće.“ To nam takođe objašnjava zašto su se od onog vremena toliko pogoršale prilike u svetu. Glas s neba je osim toga rekao i ovo: „Teško zemlji i moru, jer đavo siđe k vama s velikim gnevom znajući da ima malo vremena“ (Otkrivenje 12:9-12).

Ovaj kratki rok će uskoro isteći. U jednoj od narednih glava Otkrivenja Isus Hrist je prikazan na belom konju. U svojstvu „reči Božje“ on će ’biti narode’ i „pašće ih gvozdenom palicom“ što odgovara satiranju naroda preko Božjeg Carstva koje je slično jednom kamenu koji postaje sve veći i ispunjava svu zemlju, kako je to bilo pokazano Danilu (Otkrivenje 19:11-16; Danilo 2:34, 35, 44, 45).

Ljudske političke sile slične zverima neće nikad više ugnjetavati čovečanstvo.

Suvladari

Ali to još nije sve. Danilo je osim toga pod inspiracijom objavio da Carstvo ne treba biti predano samo onome „kao sinu čovečjem“ nego i „narodu svetaca Svevišnjega“ (Danilo 7:27).

O kome se radi kod tog naroda? U Otkrivenju je o jagnjetu Isusu Hristu rečeno: „Iskupio si Bogu ljude od svakog plemena i jezika i naroda i narodnosti i učinio ih Bogu našemu carstvom i sveštenicima i oni će carevati nad zemljom.“ Dalje je rečeno da će „biti Božji i Hristovi sveštenici, i carovaće s njim hiljadu godina“. I njihov se broj navodi – 144 000 (Otkrivenje 5:9, 10; 14:1; 20:6). Ovi od Najvišeg odabrani učestvovaće u svetskoj vladavini njegovog sina Isusa Hrista. Da li je moguće da se naša budućnost stavi u bolje ruke nego što su ruke Božjih izabranika? Nikako. Ovo Carstvo biće najbolja moguća vladavina – nadmašiće sve što je čovek do sada upoznao. Pod njegovom vlašću biće sva Zemlja pretvorena u raj odgovarajuće prvobitnoj Božjoj nameri.

Pročitaj i sledeći članak kako bi utvrdio da li je to onaj oblik vladavine pod kojim bi hteo živeti.

[Fusnote]

[Okvir na 4. strani]

„Glavna tema Isusovog poučavanja“

„Božje Carstvo je u Isusovom poučavanju zauzimalo centralno mesto“ (Nova katolička enciklopedija).

„(Božje Carstvo) se smatra glavnom temom Isusovog poučavanja“ (Enciklopedija Britanika).

Kada si poslednji put čuo da se u tvojoj crkvi govorilo o „glavnoj temi Isusovog poučavanja“?

[Okvir na 5. strani]

Zbrka u vezi Božjeg Carstva

Neki zastupaju mišljenje da je „crkva na zemlji“ Božje Carstvo dok drugi opet veruju da će se sadašnji svet „pod hrišćanskim uticajem preobraziti dok od njega ne postane Carstvo“. Drugi opet kažu da je Božje Carstvo „Božja vlast u srcima i životu pojedinca“.

Da li Božje Carstvo nije od nikakve veće važnosti? Da li se kod toga radi zaista samo o jednom religioznom uređenju, o postepenim političkim promenama ili duhovnom stanju u ljudskim srcima?