3. Po čemu se može zaključiti da je Malahijino proročanstvo napisano nakon 443. pre n. e.?

³ Kada je bilo napisano Malahijino proročanstvo? Bilo je to u vreme dok je zemljom vladao namesnik, što znači u vreme obnove Jerusalima, kada su se Judejci nakon 70 godina vratili u opustošenu zemlju (Mal. 1:8). Ali o kojem se namesniku radilo? Budući da se u proročanstvu spominje hramska služba, ali ne i izgradnja hrama, mora da se radilo o razdoblju nakon Zorovavelja, jer je hram bio završen za vreme njegove službe. Biblija spominje jedino još Nemiju kao namesnika iz tog doba. Da li proročanstvo odgovara Nemijinom vremenu? U Malahijinoj knjizi se ništa ne govori o obnovi Jerusalima i njegovih zidina, što znači da nije napisana u prvom razdoblju Nemijinog namesništva. Međutim, Malahija dosta govori o prestupima sveštenstva, što odgovara okolnostima u vreme kada je Nemija drugi put došao u Jerusalim. Naime, Nemija je 443. pre n. e., to jest 32. godine Artakserksovog vladanja, morao po kraljevom nalogu da se vrati u Vavilon nakon svog prvog boravka u Jerusalimu (Mal. 2:1; Nem. 13:6). Sličnosti između Malahijine i Nemijine knjige pokazuju da Malahijino proročanstvo pripada tom razdoblju. (Uporediti: Mal. 2:4-8, 11, 12 — Nem. 13:11, 15, 23-26; Mal. 3:8-10 — Nem. 13:10-12.)

8. Kako su sveštenici onečistili Jehovin sto i zašto je trebalo da ih stigne prokletstvo?

⁸ Potom se Jehova direktno obratio ’sveštenicima koji su prezirali njegovo ime‘. Budući da su oni pokušavali da se opravdaju, Jehova im je ukazao na njihove slepe, hrome i bolesne žrtve, pa ih je upitao da li bi njihov namesnik prihvatio takve žrtve. Jehovi nisu bile mile. Njegovo ime je trebalo veličati među narodima, a ti ljudi su ga obeščašćivali time što su govorili: „Jehovin sto je nečist.“ Trebalo je da ih stigne prokletstvo jer su lukavo izbegavali da izvrše svoje zavete i prinosili su bezvredne žrtve. Zato je Jehova rekao: „Ja [sam] veliki Kralj i moje ime ulivaće strah narodima“ (1:6, 12, 14).