„S nebeskim kraljevstvom je kao s čovekom, domaćinom, koji je izašao rano ujutru da unajmi radnike za svoj vinograd. Kad se pogodio s radnicima za denar na dan, poslao ih je u svoj vinograd. Kad je opet izašao oko trećeg sata, video je druge kako besposleni stoje na trgu i rekao im je: ’Idite i vi u vinograd, pa ću vam dati koliko bude pravo.‘ I otišli su. Opet je izašao oko šestog i devetog sata i učinio isto tako. Na kraju je izašao oko jedanaestog sata i našao druge kako stoje, pa im je rekao: ’Zašto ceo dan stojite ovde besposleni?‘ Oni su mu odgovorili: ’Zato što nas niko nije unajmio.‘ A on im je rekao: ’Idite i vi u vinograd‘“ (Matej 20:1-7).

Sveštenici i druge verske vođe smatrali su da običan narod služi Bogu manje od njih, poput onih koji su kasnije počeli da rade u Božjem vinogradu. U Isusovom poređenju, to su radnici koji su unajmljeni „oko trećeg sata“ (9 sati pre podne) ili kasnije u toku dana — oko šestog, devetog, i na kraju oko jedanaestog sata (17 sati).

Na one koji su sledili Isusa gledalo se kao na ’proklet narod‘ (Jovan 7:49). Oni su bili ribari ili drugi obični radnici. A onda je u jesen 29. n. e. „gospodar vinograda“ poslao Isusa da poziva te ugnjetavane ljude. Trebalo je da kao njegovi učenici služe Bogu. Oni su bili „poslednji“ koje je Isus pomenuo, radnici koji su počeli da rade oko jedanaestog sata.