Savremenici bi to doživeli

11. Šta je Isus rekao o ’ovom naraštaju‘?

¹¹ Mnogi Jevreji su smatrali da će njihov sistem obožavanja, sa središtem u hramu, trajati još dugo. Ali, Isus je rekao: „Poređenje sa smokvom nek vas pouči: Kad se njezine grane pomlade i ulistaju, znate da je blizu leto. Tako kad vidite sve ovo, znajte da je Sin čovečji blizu, kod vrata. U istinu vam kažem: Ovaj naraštaj neće proći dok se sve to ne zbude. Nebo i zemlja proći će, ali reči moje neće proći“ (Matej 24:32-35, kurziv naš).

12, 13. Kako bi Isusovi učenici razumeli njegovo ukazivanje na ’ovaj naraštaj‘?

¹² U godinama koje su prethodile 66. n. e., hrišćani su videli kako se ispunjavaju mnogi uvodni elementi tog složenog znaka — ratovi, gladi, čak i rasprostranjeno propovedanje dobre vesti o Kraljevstvu (Dela apostolska 11:28; Kološanima 1:23). Šta je Isus mislio kada je rekao: „Ovaj naraštaj [grčki, genea] neće proći?“ Isus je često jevrejske mase buntovnih savremenika, uključujući i verske vođe, nazivao ’naraštajem zlim i preljubotvornim‘ (Matej 11:16; 12:39, 45; 16:4; 17:17; 23:36). Otuda, kada je na Maslinskoj gori ponovo govorio o ’ovom naraštaju‘, očigledno nije mislio na celi jevrejski rod kroz istoriju; niti je mislio na svoje sledbenike, iako su bili „izabran rod“ (1. Petrova 2:9). Nije govorio ni to da je ’ovaj naraštaj‘ jedno vremensko razdoblje.

¹³ Umesto toga, Isus je na umu imao buntovne Jevreje koji bi u ono vreme doživeli ispunjenje znaka koji je dao. U ukazivanju na ’ovaj naraštaj‘ iz Luke 21:32, profesor Džoel B. Grin beleži: „U trećem jevanđelju, ’ovaj naraštaj‘ (i povezani izrazi) redovno označava jednu kategoriju ljudi koji se opiru Božjoj nameri... [On ukazuje] na ljude koji tvrdoglavo okreću leđa Božjoj nameri.“b

14. Šta je ’naraštaj‘ doživeo, a kako su hrišćani prošli drugačije?

¹⁴ Zli naraštaj buntovnih Jevreja koji je mogao zapaziti da se znak ispunjava takođe bi doživeo i kraj (Matej 24:6, 13, 14). I još kako ga je doživeo! Godine 70. n. e., rimska vojska se vratila pod vođstvom Tita, sina cara Vespazijana. Patnja Jevreja koji su ponovo bili bezizlazno zatvoreni u gradu gotovo je nepojmljiva.c Očevidac toga, Josif Flavije, izveštava da je do vremena kada su Rimljani razrušili grad, nastradalo 1 100 000 Jevreja, a oko 100 000 ih je bilo zarobljeno, od kojih je većina na jeziv način ubrzo umrla od gladi ili u rimskim pozorištima. Ova nevolja u periodu 66-70. n. e. zaista je bila najveća koju je Jerusalim i jevrejski sistem ikada doživeo ili koju će ikad doživeti. Koliko je drugačiji bio ishod za hrišćane koji su pazili na Isusovo proročansko upozorenje i napustili Jerusalim nakon odlaska rimske vojske 66. n. e.! Pomazani hrišćanski ’izabrani‘ bili su ’spaseni‘, to jest očuvani na životu, 70.godine n. e. (Matej 24:16, 22).