Da li si spreman za Jehovin dan?

„Blizu je veliki dan Gospodnji, blizu je, naglo se primiče!“ (SOFONIJA 1:14).

1. Kako Pismo opisuje dan Jehovin?

JEHOVIN „dan veliki i strahoviti“ uskoro će doći na ovaj zli sistem stvari. Pismo opisuje dan Jehovin kao dan bitke, mraka, gneva, teskobe, strepnje, uzbune i opustošenja. Ipak, biće preživelih, jer „će se spasti svaki koji ime Gospodnje prizove“ (Joil 2:30-32; Amos 5:18-20). Da, Bog će tada uništiti svoje neprijatelje i spasti svoj narod.

2. Zašto treba da imamo osećaj hitnosti u pogledu Jehovinog dana?

² Božji proroci su s Jehovinim danom povezali osećaj hitnosti. Sofonija je, na primer, zapisao: „Blizu je veliki dan Gospodnji, blizu je, naglo se primiče!“ (Sofonija 1:14). Situacija je još hitnija danas jer Božji Vrhovni Izvršilac, Kralj Isus Hrist, samo što nije ’pripasao mač svoj, i uskočio u kola bojna, za istinu, za blagost i za pravdu‘ (Psalam 45:4, 5). Jesi li spreman za taj dan?

Oni su imali velika očekivanja

3. Koja su očekivanja imali neki hrišćani iz Soluna, i iz koja dva razloga su pogrešili?

³ Mnogi su imali neispunjena očekivanja u pogledu dana Jehovinog. Neki rani hrišćani u Solunu govorili su ’Dan Gospodnji je već nastao!‘ (2. Solunjanima 2:2). Ali postojala su dva osnovna razloga zbog kojih on nije bio na domaku. Navodeći jedan, apostol Pavle je rekao: „Kad reku ljudi: ’Mir i bezbednost!‘, onda će iznenada napasti na njih pogibao“ (1. Solunjanima 5:1-6). U ovom ’vremenu kraja‘ i mi sami iščekujemo ispunjenje ovih reči (Danilo 12:4, NW). Solunjanima je takođe nedostajala druga linija dokaza da je Jehovin veliki dan prispeo, jer im je Pavle rekao: „Neće doći dok ne dođe najprije otpad“ (2. Solunjanima 2:3, DK). Kad je Pavle zapisao ove reči (otprilike 51. n. e.), „otpad“ od pravog hrišćanstva nije se u potpunosti razvio. Danas ga u punom cvatu vidimo u hrišćanskom svetu. Međutim, uprkos njihovim neispunjenim očekivanjima ti verni pomazanici u Solunu, koji su nastavili da Bogu verno služe do smrti, na kraju su dobili nebesku nagradu (Otkrivenje 2:10). I mi ćemo takođe biti nagrađeni ako ostanemo verni dok iščekujemo Jehovin dan.

4. (a) S čim je Jehovin dan povezan u 2. Solunjanima 2:1, 2? (b) Kakva su gledišta imali takozvani crkveni oci u pogledu Hristovog povratka i s tim povezanih stvari?

⁴ Biblija povezuje „veliki dan Jehovin“ s ’prisutnošću našeg Gospoda Isusa Hrista‘ (2. Solunjanima 2:1, 2, NW). Takozvani crkveni oci imali su različite ideje o Hristovom povratku, njegovoj prisutnosti i njegovoj Hiljadugodišnjoj vladavini (Otkrivenje 20:4). U drugom veku n. e. Papija iz Hijerapolja je zagovarao očekivanja izuzetne plodnosti zemlje tokom Milenijumske vladavine Hrista. Justin Mučenik je više puta govorio o Isusovoj prisutnosti i očekivao da obnovljeni Jerusalim bude sedište Njegovog Kraljevstva. Irenej iz Liona je naučavao da će se Isus pojaviti vidljiv, nakon što bude uništeno Rimsko carstvo, da će vezati Sotonu i vladati u zemaljskom Jerusalimu.

5. Šta su izvesni izučavaoci rekli o Hristovom „Drugom dolasku“ i njegovoj Milenijumskoj vladavini?

⁵ Istoričar Filip Šaf primetio je da „je najistaknutija stvar“ u periodu koji je prethodio saboru u Nikeji 325. n. e. bila „verovanje o vidljivoj vladavini Hrista u slavi na zemlji zajedno s podignutim svecima za hiljadu godina, pre opšteg uskrsenja i suda.“ Delo A Dictionary of the Bible, koje je uredio Džejms Hejstings, navodi: „Tertulijan, Irenej i Hipolit još uvek iščekuju brzi dolazak [Isusa Hrista]; ali sa aleksandrijskim Ocima ulazimo u novi krug razmišljanja... Kada je Augustin poistovetio Milenijum s razdobljem borbene Crkve, Drugi dolazak je odložen u daleku budućnost.“

Jehovin dan i Isusova prisutnost

6. Zašto ne treba da zaključimo da je Jehovin dan još daleko?

⁶ Pogrešne zamisli vodile su do razočaranja, ali nemojmo misliti da je Jehovin dan još daleko. Isusova nevidljiva prisutnost, s kojom je Jehovin dan biblijski povezan, već je počela. Kula stražara i s njom povezane publikacije Jehovinih svedoka često su pružale biblijski dokaz da je Hristova prisutnost počela 1914. godine.a Šta je, dakle, Isus rekao o svojoj prisutnosti?

7. (a) Koje su neke karakteristike znaka Isusove prisutnosti i svršetka sistema stvari? (b) Kako se možemo spasti?

⁷ Isusova prisutnost postala je tema razgovora kratko pre njegove smrti. Nakon što su ga čuli da predviđa uništenje Jerusalimskog hrama, njegovi apostoli Petar, Jakov, Jovan i Andrija upitali su: „Kada će to biti, i šta će biti znak tvoje prisutnosti i svršetka sistema stvari?“ (Matej 24:1-3, NW; Marko 13:3, 4). U odgovoru, Isus je prorekao ratove, gladi, zemljotrese i druge karakteristike ’znaka‘ njegove prisutnosti i svršetka sistema stvari. Takođe je rekao: „Ali koji izdrži do kraja, taj će biti spasen“ (Marko 13:13). Mi ćemo biti spaseni ako verno izdržimo do kraja našeg sadašnjeg života ili do kraja ovog zlog sistema stvari.

8. Pre kraja jevrejskog sistema, šta je trebalo ostvariti, i šta se u tom pogledu danas čini?

⁸ Pre tog kraja, ispuniće se jedna naročito značajna karakteristika Isusove prisutnosti. U vezi s njom on je rekao: „Ovo jevanđelje o kraljevstvu propovedaće se po svemu svetu za svedočanstvo svima narodima. I onda će doći kraj“ (Matej 24:14, kurziv naš). Pre nego što su Rimljani uništili Jerusalim i pre nego što je jevrejski sistem stvari došao svom kraju 70. n. e., Pavle je mogao reći da je jevanđelje „propovedano svakom stvorenju pod nebom“ (Kološanima 1:23). Danas, međutim, Jehovini svedoci izvršavaju daleko obimnije propovedničko delo „po svemu svetu“. Tokom zadnjih nekoliko godina, Bog je otvorio put za davanje velikog svedočanstva u istočnoj Evropi. Sa štamparijama i drugim objektima širom sveta, Jehovina organizacija je spremna za povećanu aktivnost, čak i na ’[’netaknutom‘, NW] polju rada‘ (Rimljanima 15:22, 23, Ča). Da li te srce nagoni da činiš sve što možeš u davanju svedočanstva pre nego što dođe kraj? Ako je tako, Bog te može ojačati da imaš nagradonosan udeo u delu koje je pred nama (Filipljanima 4:13; 2. Timoteju 4:17).

9. Koju je misao Isus istakao, zapisanu u Mateju 24:36?

⁹ Prorečeno delo propovedanja Kraljevstva i druge karakteristike znaka Isusove prisutnosti ispunjavaju se upravo sada. Stoga, kraj ovom zlom sistemu stvari je blizu. Istina, Isus je rekao: „O danu tome i o času niko ne zna, ni anđeli nebeski, ni Sin, nego Otac sam“ (Matej 24:4-14, 36). Ali Isusovo proročanstvo nam može pomoći da budemo spremni za ’taj dan i čas‘.

Oni su bili spremni

10. Kako znamo da je moguće duhovno bdeti?

¹⁰ Da bismo preživeli veliki dan Jehovin, moramo duhovno bdeti i biti čvrsti za pravo obožavanje (1. Korinćanima 16:13). Znamo da je takva ustrajnost moguća, jer je jedna pobožna porodica učinila to i preživela Potop koji je 2370. pre n. e. uništio zle ljude. Upoređujući tu eru sa svojom prisutnošću, Isus je rekao: „Kao što je bilo u vreme Nojevo, tako će biti i o dolasku Sina čovečjega. Jer u dane pred potopom jeđahu i pijahu ljudi, ženjahu se i udavahu do dana kad Noje uđe u korablju; i ni o čemu ne posumnjahu [„i nisu shvatili“, Aleksandar Birviš] dok ne dođe potop i sve njih ne odnese. Tako će biti i o dolasku [„takva će biti i prisutnost“, NW] Sina čovečjega“ (Matej 24:37-39).

11. Kako je Noje nastojao da postupa uprkos nasilju koje je postojalo u njegovim danima?

¹¹ Poput nas, Noje i njegova porodica živeli su u jednom nasilnom svetu. Neposlušni anđeoski „sinovi Božji“ materijalizovali su se i uzimali žene koje su im rađale zloglasne Nefilime — siledžije koji su nesumnjivo stanje činili još nasilnijim (Postanje 6:1, 2, 4; 1. Petrova 3:19, 20). Međutim, „[Noje] svagda hodaše... po volji Božjoj“ u veri. On se „pokazao besprekornim među svojim savremenicima“ (NW) — zlim naraštajem svog vremena (Postanje 6:9-11). Uz oslanjanje na Boga u molitvi, mi možemo učiniti to isto u ovom nasilnom i zlom svetu dok iščekujemo dan Jehovin.

12. (a) Osim što je gradio korablju, koje je delo Noje obavljao? (b) Kako su ljudi reagovali na Nojevo propovedanje, i kakve su bile posledice po njih?

¹² Noje je poznat kao graditelj jedne korablje za očuvanje života u Potopu. On je takođe bio ’propovednik pravde‘, ali njegovi savremenici „nisu shvatili“ njegovu poruku od Boga. Oni su jeli i pili, ženili se, podizali porodice i nastavljali s normalnim stvarima života sve dokle ih Potop nije sve zbrisao (2. Petrova 2:5; Postanje 6:14). Oni nisu želeli da čuju o ispravnom govoru i ponašanju, baš kao što današnji zli naraštaj zatvara uši pred onim što Jehovini svedoci govore o ’pokajanju k Bogu‘, veri u Hrista, pravednosti i „o suđenju koje će biti“ (Dela apostolska 20:20, 21; 24:24, 25). Nema dostupnog podatka o tome koliko je ljudi živelo na zemlji kad je Noje objavljivao Božju poruku. Ali jedno je sigurno, 2370. pre n. e. broj stanovnika na zemlji se drastično smanjio! Potop je zbrisao zle, poštedevši jedino one koji su bili spremni za to Božje delo — Noja i još sedmoro iz njegove porodice (Postanje 7:19-23; 2. Petrova 3:5, 6).

13. U koju sudsku presudu je Noje imao potpuno poverenje, i kako je u skladu s tim postupao?

¹³ Bog nije Noju godinama unapred pružio obaveštenje o tačnom danu i času Potopa. Međutim, kad je Noje imao 480 godina, Jehova je objavio: „Neće se duh moj do veka s ljudima prepirati, jer su oni samo put, i zato će dani njihovi biti sto i dvadeset godina“ (Postanje 6:3). Noje je imao potpuno poverenje u ovu božansku sudsku presudu. Kad je napunio 500 godina, „rodi Noje Sima, Hama i Jafeta“, a običaj u tim danima je nalagao da prođe 50 do 60 godina pre nego što bi se njegovi sinovi oženili. Kad je Noju bilo rečeno da gradi korablju za očuvanje u Potopu, ovi sinovi i njihove žene očito su mu pomagali u tom poduhvatu. Građenje korablje se verovatno podudaralo s Nojevom službom kao „propovednika pravde“, što ga je držalo zaposlenim zadnjih 40 do 50 godina pre Potopa (Postanje 5:32; 6:13-22). Svih tih godina, on i njegova porodica postupali su u veri. Pokažimo i mi veru dok propovedamo dobru vest i iščekujemo Jehovin dan (Jevrejima 11:7).

14. Šta je Jehova na kraju rekao Noju, i zašto?

¹⁴ Kako je korablja dovršavana, Noje je mogao misliti da Potop neposredno predstoji, iako nije tačno znao kada će se desiti. Jehova mu je na kraju rekao: „Za još samo sedam dana učiniću da kiša pada na zemlju četrdeset dana i četrdeset noći“ (Postanje 7:4, NW). To je Noju i njegovoj porodici dalo dovoljno vremena da sve životinjske vrste smeste u korablju i da sami uđu u nju pre nego što počne Potop. Nama nije potrebno da znamo dan i čas početka uništenja ovog sistema; preživljavanje životinja nije povereno nama, a potencijalni preživeli među ljudima već ulaze u simboličnu korablju, duhovni raj Božjeg naroda.

„Bdite“

15. (a) Kako bi svojim rečima objasnio Isusove reči iz Mateja 24:40-44? (b) Kakav efekat ima to što ne znamo tačno vreme Isusovog dolaska da izvrši Božju osvetu?

¹⁵ U pogledu svoje prisutnosti, Isus je objasnio: „Tada će se od dva čoveka koji budu [radila] na jednoj njivi, jedan uzeti, a drugi ostaviti; i od dve žene koje će mleti [žito u brašno] na žrvnju, jedna će se uzeti a druga ostaviti. Bdite dakle, jer ne znate u koji će čas doći Gospod vaš. Ali ovo znajte. Kad bi znao domaćin u koje će vreme doći lupež, čuvao bi, i ne bi pustio da se dira u kuću njegovu. Zato i vi, držite se spremni, jer u koji čas ne mislite doći će Sin čovečji“ (Matej 24:40-44; Luka 17:34, 35). To što ne znamo tačno vreme Isusovog dolaska da izvrši Božju osvetu služi tome da nas drži na oprezu i svakog dana nam pruža priliku da dokažemo da Jehovi služimo iz nesebičnih poticaja.

16. Šta će se desiti sa ’ostavljenim‘ osobama, a šta sa ’uzetima‘?

¹⁶ Osobe „ostavljene“ da budu uništene zajedno sa zlima uključivaće one koji su jednom bili prosvetljeni, ali koje je obuzeo sebičan način života. Budimo među onima koji su „uzeti“, onima koji su potpuno predani Jehovi i koji su istinski zahvalni za njegove duhovne pripreme preko ’vernog i razboritog roba‘ (Matej 24:45-47, NW). Do samoga kraja, služimo Bogu imajući „ljubav iz čista srca, dobre savesti i iskrene vere“ (1. Timoteju 1:5).

Sveti postupci su od suštinske važnosti

17. (a) Šta je prorečeno u 2. Petrovoj 3:10? (b) Koji su neki postupci i neka dela na koja ohrabruje 2. Petrova 3:11?

¹⁷ Apostol Petar je pisao: „Doći [će] dan Gospodnji kao lupež, i u taj dan će nebesa s hukom proći i zažareni će stihije da se raspadnu, i zemlja i sva dela na njoj sagoreće [’biće otkrivena‘, NW]“ (2. Petrova 3:10). Simbolična nebesa i zemlja neće preživeti toplinu Božjeg gorućeg gneva. Zato Petar dodaje: „Pošto će se sve ove stvari tako rastopiti, kakve vrste osoba vi treba da budete u svetim postupcima ponašanja i delima božanske odanosti!“ (2. Petrova 3:11, NW). U ove postupke i dela spada redovno prisustvovanje hrišćanskim sastancima, činjenje dobra drugima i imanje značajnog udela u propovedanju dobre vesti (Matej 24:14; Jevrejima 10:24, 25; 13:16).

18. Ako razvijamo izvesnu privrženost svetu, šta treba da radimo?

¹⁸ ’Sveti postupci i dela božanske odanosti‘ zahtevaju da se ’čuvamo od poganstva sveta‘ (Jakov 1:27). Ali šta ako razvijamo izvesnu privrženost ovome svetu? Možda smo namamljeni u opasan položaj pred Bogom time što tražimo nečistu zabavu ili time što slušamo muziku i pesme koje unapređuju bezbožni duh ovoga sveta (2. Korinćanima 6:14-18). Ako je to slučaj, zatražimo Božju pomoć u molitvi kako ne bismo prošli zajedno sa ovim svetom, već da bismo stajali opravdani pred Sinom čovečjim (Luka 21:34-36; 1. Jovanova 2:15-17). Ako smo se predali Bogu, zasigurno želimo da uradimo sve što možemo kako bismo izgradili i sačuvali jedan srdačan odnos s njim i tako bili spremni za veliki dan Jehovin koji uliva strahopoštovanje.

19. Zašto mnoštva objavitelja Kraljevstva mogu očekivati da će preživeti svršetak ovog zlog sistema stvari?

¹⁹ Pobožni Noje i njegova porodica preživeli su Potop koji je uništio taj drevni svet. Pravedne osobe preživele su kraj jevrejskog sistema stvari 70. n. e. Na primer, apostol Jovan je još uvek bio aktivan u Božjoj službi otprilike 96-98. n. e., kada je zapisao knjigu Otkrivenja, svoje Jevanđelje i tri nadahnuta pisma. Verovatno su mnogi od hiljada onih što su na Pedesetnicu 33. n. e. prigrlili pravu veru, preživeli kraj jevrejskog sistema (Dela apostolska 1:15; 2:41, 47; 4:4). Danas mnoštva objavitelja Kraljevstva mogu se nadati da će preživeti svršetak sadašnjeg zlog sistema stvari.

20. Zašto treba da budemo revni ’propovednici pravde‘?

²⁰ Kad je sačuvanje za novi svet pred nama, budimo revni ’propovednici pravde‘. Kakva je prednost služiti Bogu u ovim poslednjim danima! I kakva je radost upućivati ljude u sadašnju „korablju“, duhovni raj koji Božji narod poseduje! Neka milioni koji se sada nalaze u njemu ostanu verni, neka duhovno bdiju i budu spremni za veliki dan Jehovin. Ali, šta će svima nama pomoći da bdimo?

[Fusnote]

Kako bi odgovorio?

◻ Kakva su očekivanja neki imali u pogledu Jehovinog dana i Hristove prisutnosti?

◻ Zašto možemo reći da su Noje i njegova porodica bili spremni za Potop?

◻ Šta će se desiti s onima koji ’bdiju‘, a šta s onima koji to ne čine?

◻ Zašto su sveti postupci od suštinske važnosti, pogotovo sada kako se približavamo Jehovinom velikom danu?