1, 2. Šta su radili književnici i fariseji od postupaka koji su sami po sebi bili dobri, i na šta je Isus upozorio svoje sledbenike?

KNJIŽEVNICI i fariseji su tražili pravednost na svoj vlastiti, a ne na Božji način. I ne samo to. Od postupaka koji su sami po sebi bili dobri, oni su izveli licemerne prikaze, kako bi ih videli ljudi. Oni nisu služili Bogu, nego svojoj ličnoj taštini. Isus je zabranio svojim slugama takve drame rečima: „Dobro pazite da svoju pravdu ne vršite pred ljudima, zato da bi vas oni videli; jer inače nećete imati nagrade od svog Oca koji je na nebesima“ (Matej 6:1, NW).

3. (a) U kom je smislu farisejima i književnicima bila u potpunosti isplaćena plata za njihovo davanje? (b) Kako je Isus zastupao suprotno stanovište s obzirom na davanje?

³ Grčka reč za „već su primili punu...“ (apeho) bila je termin koji se često pojavljivao u trgovačkom životu kao priznanica. U Propovedi na gori znači: „Primili su svoju platu“, što znači „potpisali su priznanicu o svojoj plati: odgovoreno je njihovom pravu da prime platu, kao da su već dali priznanicu za to“ (An Expository Dictionary of New Testament Words, W. E. Vine). Javno davanje milostinje siromasima na ulici smatralo se obavezom. U sinagogama su se čitala imena davalaca. Osobe koje su davale velike priloge bile su posebno poštovane i to tako što su u vreme obožavanja smele da sede do rabinâ. Oni su davali da bi ih videli ljudi; i zaista ljudi su ih videli i veličali ih; zato su u neku ruku mogli priznanicu o plati za svoje darove da obeleže primedbom „potpuno isplaćeno“. Ali, kako je suprotno stanovište zastupao Isus! On je rekao: „... da se tvoja milostinja čini tajno; i Otac tvoj, koji vidi u tajnosti, vratiće ti“ (Matej 6:3, 4; Poslovice 19:17).