Da li te duh sveta truje?

DVANAESTOG septembra 1990. dogodila se eksplozija u jednoj fabrici u Kazahstanu. Opasna radioaktivnost bila je ispuštena u atmosferu, ugrožavajući zdravlje 120 000 tamošnjih stanovnika, od kojih su mnogi izašli na ulice u znak protesta protiv smrtonosnog otrova.

Ali kako je sve više informacija dolazilo na svetlo dana, otkrili su da već decenijama žive u zatrovanoj okolini. Tokom godina, 100 000 tona radioaktivnog otpada bacano je na jedno neograđeno mesto pod vedrim nebom. Premda im je opasnost bila na pragu, niko to nije shvatao ozbiljno. Zašto nije?

Svakodnevno, na tamošnjem stadionu, službenici su izlagali nivo radijacije, koji je davao utisak da ne postoji nikakva opasnost. Brojke su bile tačne, ali one su ukazivale samo na gama zračenje. Alfa zračenje, koje nije mereno, može biti isto tako smrtonosno. Mnoge majke su počele da se pitaju zašto su im deca tako bolešljiva.

Govoreći u duhovnom smislu, mi takođe možemo biti zatrovani nevidljivom kontaminacijom. I poput tih nesrećnih ljudi u Kazahstanu, većina nije ni svesna te opasnosti po život. Biblija identifikuje to zagađenje kao ’duh ovog sveta‘, koji je izmanevrisao niko drugi do Sotona Đavo (1. Korinćanima 2:12). Božji Protivnik zlobno koristi ovaj duh — to jest preovladavajući stav — sveta da potkopa našu božansku odanost.

Kako duh sveta može crpsti našu duhovnu snagu? Tako što stimuliše želju očiju i tako što igra na našu urođenu sebičnost (Efescima 2:1-3; 1. Jovanova 2:16). Na primer, razmotrićemo tri različita područja na kojima bi svetsko razmišljanje moglo postepeno zatrovati našu duhovnost.

Tražiti najpre Kraljevstvo

Isus je podstakao hrišćane da se ’staraju najpre za Kraljevstvo Božje i pravdu njegovu‘ (Matej 6:33). S druge strane, duh sveta bi nas mogao navesti da pridajemo neprikladan značaj našim vlastitim interesima i udobnostima. Početna opasnost leži, ne u potpunom zanemarivanju duhovnih interesa, već u potiskivanju tih interesa na drugo mesto. Mogli bismo prevideti opasnost — kao ljudi u Kazahstanu — zbog lažnog osećaja sigurnosti. Naše godine verne službe i naše cenjenje za duhovnu braću i sestre moglo bi nas uljuljkati u razmišljanje da nikada ne bismo mogli zanemariti put istine. Možda su mnogi u efeskoj skupštini razmišljali na taj način.

Otprilike 96. godine n. e., Isus im je dao sledeći savet: „Što imam protiv tebe to je da si napustio prvu ljubav svoju“ (Otkrivenje 2:4). Ti hrišćani koji su služili već mnogo godina, podneli su mnoge teškoće (Otkrivenje 2:2, 3). Poučavale su ih verne starešine, uključujući i apostola Pavla (Dela apostolska 20:17-21, 27). Međutim, tokom godina njihova ljubav prema Jehovi je iščezavala, i izgubili su svoj duhovni polet (Otkrivenje 2:5).

Verovatno je na neke efežane uticao komercijalizam i blagostanje u gradu. Nažalost, materijalistička struja današnjeg društva isto tako je ponela sa sobom neke hrišćane. Odlučna težnja za lagodnim načinom života, neizbežno će nas odvratiti od duhovnih ciljeva. (Uporedi s Matejem 6:24.)

Upozoravajući na tu opasnost, Isus je rekao: „Svetiljka tela je oko. Ako je, dakle, oko tvoje jednostavno, celo tvoje telo biće svetlo; ali ako je oko tvoje zlo [„zavidljivo“, fusnota], celo tvoje telo biće mračno“ (Matej 6:22, 23, NW). „Jednostavno“ oko je oko koje je duhovno usredsređeno, oko koje je usmereno na Božje Kraljevstvo. S druge strane, „zlo“ oko ili „zavidljivo“ oko je kratkovido, sposobno da se usredsredi samo na trenutne telesne želje. Duhovni ciljevi i buduće nagrade leže van njegovog vidokruga.

U prethodnom stihu Isus je rekao: „Gde je blago tvoje, onde će biti i srce tvoje“ (Matej 6:21). Kako možemo znati da li je naše srce usmereno na duhovne ili materijalne stvari? Možda je najbolji pokazatelj naš govor, pošto „usta govore ono što u srcu izobiluje“ (Luka 6:45). Ako zatičemo sebe kako stalno pričamo o materijalnim stvarima ili o svetskim dostignućima, to je dokaz da nam je srce podeljeno i da je naša duhovna vizija nepotpuna.

Karmen,a jedna sestra Španjolka, borila se s tim problemom. „Odgajana sam u istini“, objašnjava Karmen, „ali kada sam imala 18 godina osnovala sam svoje obdanište. Tri godine kasnije imala sam četiri radnice, posao je cvetao, i zarađivala sam dosta novca. Međutim, ono što me je možda najviše zadovoljavalo bila je činjenica da sam finansijski nezavisna i ’uspešna‘. Da budem iskrena, moje srce je pripadalo mom poslu — on je bio moja najveća ljubav.

„Smatrala sam da još uvek mogu biti Svedok dok većinu svog vremena posvećujem poslovnim interesima. S druge strane, takođe sam imala stalan osećaj da bih mogla više služiti Jehovi. Ono što me je konačno navelo da interese Kraljevstva stavim na prvo mesto bio je primer dve prijateljice koje su bile pionirke. Jedna od njih, Hulijana, bila je u mojoj skupštini. Nije me prisiljavala da budem pionir, ali njeni razgovori i radost koju je očigledno izvlačila iz svoje službe, pomogli su mi da preispitam svoje duhovne vrednosti.

„Nešto kasnije, dok sam bila na odmoru u Sjedinjenim Državama, odsela sam kod Glorije, jedne sestre pionirke. Odnedavno je postala udovica, i brinula se o svojoj petogodišnjoj kćerki i majci koja je imala rak. Ipak je bila pionir. Njen primer i njeno iskreno cenjenje za službu dirnuli su moje srce. Četiri kratka dana koja sam provela u njenoj kući dala su mi odlučnost da Jehovi dam najbolje od sebe. Prvo sam postala opšti pionir, a nekoliko godina kasnije, moj suprug i ja smo bili pozvani da služimo u Betelu. Rekla sam zbogom poslu — prepreci mog duhovnog napretka — i sada osećam da je moj život uspešan u Jehovinim očima, a to je ono što zaista vredi“ (Luka 14:33).

Ako naučimo da se ’uverimo u važnije stvari‘, kao što je to Karmen uradila, to će nam pomoći da donosimo mudre odluke u vezi s našim zaposlenjem, obrazovanjem, stanovanjem i načinom života (Filipljanima 1:10, NW). Ali da li se uveravamo u važnije stvari i kada se radi o rekreaciji? To je još jedno područje na kome duh sveta vrši ogroman pritisak.

Slobodno vreme zadrži na ispravnom mestu

Duh sveta lukavo iskorišćava prirodnu ljudsku želju za odmorom i slobodnim vremenom. Pošto većina ljudi nema realnu nadu za budućnost, razumljivo je što se trude da sadašnjost ispune zabavom i relaksacijom. (Uporedi sa Isaijom 22:13; 1. Korinćanima 15:32.) Da li zatičemo sebe kako slobodnom vremenu pridajemo sve više i više važnosti? To bi mogao biti znak da svetski način razmišljanja oblikuje naše gledište.

Biblija upozorava: „Ko voli veselje [„zabavu“, Lamsa] ostaje siromah“ (Poslovice 21:17). Nije pogrešno zabavljati se, ali voleti to, to jest pridavati tome prvenstvenu važnost, vodiće do duhovnog siromaštva. Naš duhovni apetit neizbežno će se pokvariti, i imaćemo manje vremena na raspolaganju za propovedanje dobre vesti.

Zbog toga nas Božja Reč savetuje da budemo „mentalno rasterećeni za akciju, pod savršenom samokontrolom“ (1. Petrova 1:13, The New English Bible). Da bismo ograničili naše slobodno vreme na ono što je razumno, potrebna nam je samokontrola. Biti rasterećen za akciju znači biti spreman za duhovnu aktivnost, bilo da je to proučavanje, sastanci ili služba na terenu.

A šta je s potrebnim odmorom? Da li treba da se osećamo krivima kada izdvajamo vreme za relaksaciju? Nipošto. Odmor je preko potreban, naročito u današnjem stresnom svetu. Uprkos tome, kao predani hrišćani ne možemo dozvoliti da se naš život okreće oko slobodnog vremena. I suviše slobodnog vremena može nas uljuljkati u sve manje smisaonu aktivnost. Ono može oslabiti naš osećaj hitnosti, i čak nas može podstaći na samopovlađivanje. Kako onda možemo imati uravnoteženo gledište o odmoru?

Biblija preporučuje da se uzme malo odmora umesto da se preterano teško radi — naročito ako je svetovni posao nepotreban (Propovednik 4:6). Iako odmor pomaže našem telu da povrati snagu, izvor duhovne energije jeste Božja aktivna sila (Isaija 40:29-31). Mi dobijamo taj sveti duh u povezanosti s našim hrišćanskim aktivnostima. Lični studij hrani naša srca i stimuliše ispravne želje. Posećivanje sastanaka pothranjuje cenjenje prema našem Stvoritelju. Učestvovanjem u hrišćanskoj službi unapređujemo osećanja prema drugima (1. Korinćanima 9:22, 23). Kao što je Pavle realno objasnio, „spoljašnji čovek stvarno pati od trošenja, ali unutrašnji čovek svakog dana prima svežu snagu“ (2. Korinćanima 4:16, Philips).

Ileana, majka šestoro dece i žena muža koji nije u veri, vodi život prepun obaveza. Ona ima obaveze prema svojoj porodici i prema nekoliko drugih rođaka, što znači da uvek izgleda kao da juri na sve strane. Uprkos tome, ona takođe ostavlja primer vredan pažnje u propovedanju i pripremanju za sastanke. Kako može da ispuni tolike obaveze?

„Sastanci i služba na terenu zaista mi pomažu da izađem na kraj s drugim odgovornostima“, objašnjava Ileana. „Recimo, posle propovedanja imam mnogo toga o čemu razmišljam dok radim po kući. Često pevam dok to radim. S druge strane, ako sam propustila neki sastanak ili uradila malo u službi na terenu, kućni poslovi postaju pravi napor.“

Kakva suprotnost prekomernoj važnosti koja se pridaje slobodnom vremenu!

Duhovna lepota sviđa se Jehovi

Živimo u svetu koji je u sve većoj meri opsednut fizičkim izgledom. Ljudi troše ogromne sume novca za tretmane osmišljene da poboljšaju svoj izgled i da smanje posledice starenja. To obuhvata presađivanje i farbanje kose, silikonske grudi i kozmetičku hirurgiju. Milioni posećuju centre za smanjivanje težine, časove aerobika i gimnastike, ili kupuju video-kasete s vežbama i knjige o ishrani. Svet hoće da nas natera da verujemo da je pasoš za sreću naš fizički izgled, da je sve u našem „imidžu“.

U Sjedinjenim Državama, jedna anketa koju je naveo časopis Newsweek otkrila je da 90 posto američkih tinejdžera belaca „nije zadovoljno svojim telom“. Očajnička težnja za idealnom linijom može uticati i na našu duhovnost. Dora je bila mlada Svedokinja za Jehovu koja se stidela svog telesnog izgleda jer je bila malo deblja. „Kad sam odlazila u kupovinu, bilo mi je teško da nađem prikladnu odeću moje veličine“, objašnjava ona. „Izgledalo je kao da je elegantna odeća bila pravljena samo za vitke tinejdžere. Što je još gore, ljudi su imali zajedljive komentare o mojoj težini, koji su me dosta uznemiravali, naročito kada su dolazili od moje duhovne braće i sestara.

„Kao posledica toga, postala sam sve opsednutija svojim izgledom, do te mere da su duhovne vrednosti počele da zauzimaju drugo mesto u mom životu. Bilo je kao da moja sreća zavisi od mog struka. Nekoliko godina je prohujalo, i sada kada sam sazrela kao žena i kao hrišćanka, stvari vidim drugačije. Iako vodim računa o svom izgledu, shvatam da je duhovna lepota ono što je najvažnije, i da je to ono što mi pruža najveće zadovoljstvo. Kada sam jednom to shvatila, mogla sam interese Kraljevstva staviti na pravo mesto.“

Sara je bila verna žena starog doba koja je imala to uravnoteženo gledište. Premda Biblija govori o njenoj telesnoj lepoti kada je imala preko 60 godina, ona prvenstveno obraća pažnju na njene fine osobine — na skrivenu osobu srca (Postanje 12:11; 1. Petrova 3:4-6). Ona je pokazala blag i pitom duh, i podložno je slušala svog muža. Sara nije prekomerno brinula o tome kako drugi gledaju na nju. Iako je poticala iz bogate sredine, drage volje je živela u šatorima više od 60 godina. Krotko i nesebično je podržavala svog muža; bila je žena od vere. To je ono što ju je učinilo zaista lepom ženom (Poslovice 31:30; Jevrejima 11:11).

Kao hrišćani, mi smo zainteresovani za poboljšavanje naše duhovne lepote, a ta lepota, ako se redovno neguje, biće sve veća i trajnija (Kološanima 1:9, 10). O našem duhovnom izgledu možemo voditi računa na dva glavna načina.

U Jehovinim očima postajemo lepši dok učestvujemo u životospasavajućoj službi (Isaija 52:7; 2. Korinćanima 3:18–4:2). Sem toga, dok učimo da odražavamo hrišćanske osobine, naša lepota se produbljuje. Ima obilje prilika za poboljšavanje naše duhovne lepote: „Bratskom ljubavlju budite jedan prema drugome ljubazni. Čašću jedan drugoga pretecite... Budite duha plamenoga... Budite gostoljubivi... Radujte se s onima koji su radosni i plačite s onima koji plaču... Nikome ne vraćajte zla za zlo... Imajte mir sa svim ljudima“ (Rimljanima 12:10-18). Razvijanje takvih stavova učiniće nas dragima i Bogu i ljudima, i to će svesti na najmanju moguću meru ružan izgled naših nasleđenih grešnih sklonosti (Galatima 5:22, 23; 2. Petrova 1:5-8).

Mi se možemo boriti sa svetskim duhom!

Na toliko mnogo suptilnih načina, otrovan duh sveta može oslabiti naš integritet. Može nas naterati da budemo nezadovoljni s onim što imamo i toliko zabrinuti da naše potrebe i interese stavljamo ispred Božjih. Ili nas može navesti da razmišljamo ljudskim mislima umesto Božjim, time što slobodnom vremenu ili telesnom izgledu pridajemo neprikladnu važnost. (Uporedi s Matejem 16:21-23.)

Sotona je rešen da uništi našu duhovnost, a duh sveta je jedno od njegovih glavnih oružja. Seti se da Đavo može da promeni svoju taktiku, od taktike ričućeg lava pa do taktike oprezne zmije (Postanje 3:1; 1. Petrova 5:8). Povremeno, svet pobeđuje hrišćanina brutalnim progonstvom, ali mnogo češće ga polako truje. Pavle je bio zabrinutiji za ovu poslednju opasnost: „Kao što zmija zavede Evu lukavstvom svojim, tako se plašim da se i misli vaše ne iskvare i ne odvrate od čistote koja je u Hristu“ (2. Korinćanima 11:3).

Da bismo se zaštitili od zmijinog lukavstva, treba da identifikujemo propagandu koja potiče „od ovoga sveta“ i da je zatim odlučno odbacimo (1. Jovanova 2:16). Ne smemo biti zavedeni verovanjem da je svetski način razmišljanja neškodljiv. Otrovan vazduh sotoninog sistema već je dostigao alarmantne nivoe (Efescima 2:2).

Kad jednom identifikujemo svetsko razmišljanje, možemo se boriti protiv njega time što ispunjavamo misli i srce Jehovinim čistim učenjem. Poput kralja Davida, kažimo i mi: „Pokaži mi, Gospode, puteve svoje, nauči me stazama svojim! Uputi me istini svojoj, nauči me, jer ti si Bog spasenja moga“ (Psalam 25:4, 5).

[Fusnote]

[Slika na 26. strani]

Težnja za udobnim načinom života može nas odvratiti od duhovnih ciljeva