3. Koje je uputstvo u vezi suđenja dao Isus u Propovedi na gori?

³ U nastavku Propovedi na gori Isus je izrekao još mnogo toga, što bi hrišćani trebalo da uvažavaju. Sledeća izreka izgleda, doduše, jednostavna, ali ona osuđuje sklonost koju je najteže savladati: „Prestanite da sudite da ne budete suđeni; jer sudom kakvim sudite i vama će se suditi. I merom kakvom merite vama će se meriti. Šta imaš da gledaš trun u oku brata svojega, a brvna u svom oku ne zapažaš? Ili kako možeš reći bratu: ’Dopusti da izvadim trun iz tvoga oka‘; kad gle! brvno u tvom oku? Licemeru! Prvo izvadi brvno iz svog oka i tada ćeš jasno videti kako da izvadiš trun iz oka svog brata“ (Matej 7:1-5, NW).

5. Zašto je mnogo jednostavnije videti tuđe greške, nego zapaziti vlastite?

⁵ U prvom veku n. e. fariseji su putem usmenog predanja bili skloni tome da oštro osuđuju druge. Neki od Isusovih slušalaca koji su navikli da tako postupaju, trebalo je da prestanu s tim. Naravno, mnogo je jednostavnije videti trun u tuđem oku, nego brvno u vlastitom — a k tome je i jako umirujuće za vlastito ja! Neko je jednom rekao: „Ja rado kritikujem druge, jer se tada osećam dobro.“ Koriti druge iz navike možda nekome posreduje osećaj da poseduje vrline kojima se naizgled izravnavaju vlastiti nedostaci, koji bi se rado prikrili. Ali, ako je zaista potreban ukor, neka se dâ u duhu blagosti. Onaj ko ukorava, treba uvek da bude svestan vlastitih grešaka (Galatima 6:1).