Gajiti hrišćansku pristojnost u nepristojnom svetu

„Gle, kako je lepo i krasno kad su braća zajedno!“ (PSALAM 133:1, Ba).

1. Šta se desilo sa dobrim vladanjem?

„PRISTOJNOST je u proteklih 25 godina dobijala udarce jedan za drugim“, piše kolumnist En Landers. „Nije samo to da muškarci ženama ne otvaraju vrata automobila ili da im u prevoznim sredstvima javnog saobraćaja ne ustupaju sedišta, nego se ovde radi o mnogo više.“ Svuda se primećuje da živimo u jednom svetu gde raste nevaspitanje. Na primer, gura se preko reda, puši se u prepunim liftovima i na javnim mestima se glasno pušta muzika, znamo iz iskustva da u našem veku uprkos boljoj mogućnosti obrazovanja i višeg standarda života — reči kao što su „hvala“ i „molim“ postali su manje više strane reči — i da su se zaboravila osnovna pravila pristojnosti i učtivosti.

2. Zašto nas ne iznenađuje današnja nepristojnost?

² Da li nas to iznenađuje? U stvari ne. To nas samo podseća na inspirisane reči apostola Pavla u vezi ponašanja ljudi u „poslednjim danima“, u kojima će „nastati teška vremena“. Kao što je Pavle među ostalim prorekao, ljudi će postati „samoljubivi, . . . umišljeni, oholi, . . . nezahvalni, . . . bez prirodnog naginjanja, . . . bez samosavladavanja“ (2. Timoteju 3:1-3, NS). Već samo jedan letimičan pogled nam otkriva da je danas takvo ponašanje prošireno među ljudima svih starosti, svakog društvenog položaja i svih nacionalnosti. Kako je do toga došlo? Koji su uzroci sveopšte nepristojnosti?

Uzroci lošeg ponašanja

3. Kako „vazduh“ sadašnjeg sastava doprinosi lošem ponašanju?

³ Sa izrazom „samoljubivi“ je odlično opisana generacija u kojoj prevladava „prvo ja“, to znači da se već prilikom vaspitanja smatralo važnim isticanje samostalnog razvoja, individualizma i posebnosti. To je duh sa kojim je zatrovan „vazduh“ koji nas okružuje, direktno je suprotan savetu koji Biblija daje hrišćanima, naime „da svaki gleda ne samo svoju korist, nego da ima u vidu i tuđu korist“ (Efescima 2:2, 3; Filipljanima 2:4, Ba). Šta je posledica? Od jedne generacije koja je odrasla sa predstavom „čini što se tebi sviđa“ jedva se može očekivati da bi bila mnogo zabrinuta kako će njeno ponašanje uticati na druge.

4. Kakvim se smatraju osobe koje su odbacile one priznate norme, i koji stav treba hrišćanin da ima prema tome?

⁴ Ranije je ustvari pritisak sa strane prilično doprinosio da se do određene mere održavalo lepo ponašanje. Brinulo se za to šta će drugi misliti i to je izazivalo ustručavanje. Danas je pak sve više omiljeno ono postupanje koje više šokira i iznenađuje. Ko prelazi one priznate norme ponašanja, više se ne smatra nepristojnim ili neotesanim nego se smatra sa dobrim ukusom ili kao osoba koja dokazuje rafiniranost i zaslužuje divljenje. Uostalom razmislimo da reč „rafiniranost“ potiče od reči koja ima značenje „ostaviti prvobitno prirodno čisto i originalno stanje“. Dolazi iz istog grčkog korena kao izraz preveden sa „vešto izmišljeno“ iz 2. Petrove 1:16. Pravi hrišćani sigurno treba da se čuvaju tog stava.

5. Šta još doprinosi odricanju dobrog ponašanja?

⁵ „Kako se sud protiv rđavih dela ne izvršuje odmah to se srce sinova čovečijih napuni željom da zla dela čini,“ piše u Propovedniku 8:11. Ovaj stavak pokazuje koji je razlog za loše ponašanje u javnosti. Pošto su ljudi prolazili nekažnjeno, otupeli su u kršenju priznatih normi ponašanja. U glavnom članku Njujork tajmsa moglo se čitati da „građani koji se protive što ih svrstavaju među kriminalce, javno krše i to bez da trepnu, sve moguće zakone — saobraćajne propise, odredbe u vezi sedativa, zaštite životne sredine“. Zato susrećemo svakodnevno „prostačko ponašanje, vandalizam i išarane zidove“. Sve više nestaje učtivost i poštovanje prava, zatim imovine i privatnog života drugih.

6. Kako se odražava prezaposlenost na ponašanje ljudi, a kako je Isus u tom pogledu postupao?

⁶ Pošto se računa da dobro ponašanje pripada otmenom načinu života, lako se nanj zaboravi kad smo u žurbi — a u današnje doba izgleda da se većina uvek žuri. Zato ljudi prolaze jedni pored drugih bez reči. U redovima se guraju i udaraju a u saobraćaju zbog nekoliko minuta ili sekundi se neprestano prestrojavaju. Neki su toliko zaposleni svojim stvarima ili su toliko preduzeli na sebe da im strašno smeta ako se nešto nepredviđeno desi, ili neočekivano neko dođe u posetu. Pomislimo koliko drugačije je Isus reagovao kad su ljudi dolazili k njemu pa makar i u nepovoljno vreme (Marko 7:24-30; Luka 9:10, 11; 18:15, 16; Jovan 4:5-26).

7. Čega se moraju čuvati pravi hrišćani što se tiče njihovog ponašanja?

⁷ Mi doduše živimo u jednom svetu koji živi kao da je na trkalištu, i od nas zahteva sve više vremena i snage, ali zapravo ništa ne postižemo ako dopustimo da pod pritiskom postanemo grubi. Baš suprotno — takvo postupanje može da se izrodi u svađu, tuču, neprijateljstvo i čak ubistvo — ako se grubost uzvraća grubošću. Sve to pripada duhu sveta čiji deo pravi hrišaćni ne smeju da budu (Jovan 17:14; Jakov 3:14-16).

Istaknuti primeri dobrog ponašanja

8. Kako da postupaju hrišćani iako žive u nepristojnom svetu?

⁸ Pošto mi živimo među ljudima koji veoma malo obzira imaju prema drugima, mogli bi smo popustiti pritisku da odbacimo dobro ponašanje. Ali ako se prisetimo biblijskog saveta „ne oblikovati se prema ovom sistemu stvari“, možemo se ugledati na mnoge istaknute primere u Bibliji i naprezati se da u današnjem nepristojnom svetu održimo visoki nivo hrišćanskog ponašanja (Rimljanima 12:2, 21; Matej 5:16). Naše postupanje treba da pokaže da smo saglasni sa psalmistom koji je rekao: „Kako je lepo i krasno kad su braća zajedno!“ (Psalam 133:1, Ba).

9. Šta otkriva Sveto pismo o Jehovinom postupanju sa ljudima?

⁹ Najbolji primer dobrog ponašanja pruža nam Stvoritelj i Otac nas svih, Jehova Bog. Osobe na visokom položaju ili osobe na vlasti obično koriste svoj autoritet i zahtevaju da im se svaka želja uvaži. Ali Jehova Bog, najviša ličnost u svemiru postupa uvek učtivo sa onima koji su mu potčinjeni. Kad je svom prijatelju Avramu obećao blagoslov, rekao je: „Podigni sad (molim, NS) oči svoje, pa pogledaj s mesta gde si, na sever i na jug, na istok i na zapad“. I opet: „Pogledaj na nebo (molim, NS) i prebroji zvezde“ (1. Mojsijeva 13:14; 15:5). Kad je Bog Mojsiju dao jedan znak njegove moći, pozvao ga je: „Metni (molim, NS) ruku svoju u nedra svoja“ (2. Mojsijeva 4:6). Mnogo godina kasnije Jehova je rekao preko svog proroka Miheja svom narodu koji je skrenuo s puta: „Čujte (molim, NS) poglavice Jakovljeve i knezovi doma Izraelova! . . . Slušajte (molim, NS) dakle poglavice“ (Mihej 3:1, 9, Ba). Da li se mi „ugledamo na Boga“ u tome da u razgovoru sa drugima upotrebljavamo reč „molim“? (Efescima 5:1).

10, 11. a) Šta možemo reći o Isusovom postupanju i ponašanju? b) Kako možemo mi slediti Isusov dobar primer ponašanja prema svima?

¹⁰ Isus Hrist „koji je u naručju Očevom“ jeste sledeći primer dostojan sleđenja (Jovan 1:18). U ophođenju s ljudima je on s jedne strane postupao nežno i saosećajno, s druge strane pak energično i određeno; ali nikad nije bio nabusit ili neprijatan. O njegovom „neobičnom daru da se u društvu svih vrsta ljudi ugodno oseća“ — piše u knjizi The Man From Nazareth (Čovek iz Nazareta): „U javnosti kao i u privatnom društvu ophodio se je s ljudima i ženama kao da im je ravan. On se dobro osećao i u društvu nedužne dece, a takođe i u društvu ljudi kojima je bila opterećena savest jer su se zloupotrebom položaja obogatili kao na primer Zahej. Cenjene domaćice kao što su bile Marija i Marta mogle su slobodno i otvoreno s njim da razgovaraju, ali i bludnice su ga posetile kao da su bile sigurne da ih on razume i da ih prihvaća. . . . Da su mu začudo bile nepoznate granice, koje su inače postavljene običnim ljudima, ubrajamo među svojstva, koja su ga najviše odlikovala.“

¹¹ Osoba koja je zaista pristojna poznaje se po tome da prema svakom ima obzira i prema svima pokazuje dolično poštovanje i u tome treba da sledimo Isusa. Većini doduše uspeva da prema određenim osobama pokazuje poštovanje, naročito onima na višem položaju. Ali druge, koji su u njihovim očima niži, ili ravni njima, često gledaju rezervisano, neprijatno ili grubo. To im naizgled pruža osećaj prednosti i nadmoćnosti. Ipak je neko tačno izjavio: „Grubim postupkom pokazuje se slabić kao da je snažan“. Zato nas Biblija poziva: „Čašću jedan drugoga pretecite“ (Rimljanima 12:10, Ba). Ako mi sa svoje strane učinimo sve što možemo da sledimo ovaj savet, tada nećemo biti daleko od dobrog ponašanja prema svima, kao što je to činio Isus.

12. Šta je suština Isusove nauke o međuljudskim odnosima?

¹² Ovo pozitivno držanje usmereno prema drugima pokazuje takođe Isus u svom učenju naročito u zlatnom pravilu: „Sve što hoćete da čine vama ljudi, činite i vi njima“ (Matej 7:12). U analektima (odabrani odlomci), jedna od četiri knjiga Konfučija — koja je na Orijentu dugo važila za najviši stepen moralnog i besprekornog vladanja — izveštava se da je učitelj bio zapitan od jednog svog učenika, da li postoji jedna sama reč kojom bi mogli označiti temeljne odnose u životu, „možda je to reč ’uzajamnost’ (šu)“, odgovorio je učitelj i dodao: „Što ti nećeš da ti se učini, to nemoj drugome učiniti“. Lako je zapaziti da Isusova nauka nadmašuje ovu nauku. Jer do srdačnog, prijatnog i korektnog odnosa može da dođe samo onda ako se preuzme inicijativa, da činimo dobro drugima.

Hrišćansko ponašanje je zasnovano na hrišćanskoj ljubavi

13, 14. a) Šta se primećuje u novije vreme u javnosti u pogledu ponašanja? b) Šta je podbudilo sadašnji interes za dobro ponašanje i etikeciju?

¹³ Pošto je loše ponašanje toliko prošireno, danas se između ostalog govori o neophodnom vraćanju na ispravno ponašanje. „U 60-im godinama je postojao revolt protiv dobrog ponašanja“, piše Merdžobel Stjuart, poznata po izdanjima na ovu temu, „ali novom revolucijom biće ponovo uvedeno. Ljudi uviđaju važnost toga i žele da znaju društvena pravila“. Ovaj probuđeni interes za dobro društveno vladanje se odražava u stalno rastućem broju izdatih knjiga, brošura novinskih članaka i televizijskih kulturno zabavnih emisija, u kojima se daju saveti za sve moguće: počeviši od izbora pravilnog pribora kod jednog svečanog obroka, pa sve do načina oslovljavanja, uzimajući u obzir zamršene i brzo promenljive međuljudske i porodične odnose našeg vremena.

¹⁴ Ali zašto neki smatraju dobro ponašanje vrlo vrednim? „U današnjem društvu prestiža dobro ponašanje je stvar preživljavanja“, objašnjava Merdžabel Stjuart. Drugim rečima: dobro ponašanje se smatra kao pomoć za savladavanje nečega i za napredovanje. Zato se uči kroz knjige i na kursevima šta sve pripada etikeciji (finom ponašanju), da bi na primer znali kako se treba oblačiti da bi imali uspeh, kako se postiže dobar utisak, i kako se pridobija priznanje u sali sednice.a Šteta je da se ljudi samo zbog neke koristi dobro ponašaju, takoreći kao jedan glumac koji za svoj nastup stavlja masku koju nakon toga opet skida. Zato ne iznenađuje kada se uvek iznova čuje o šokirajućem kriminalu onih „u belim košuljama“ što znači o onima koji se smatraju „najpošteniji“ ili su uvažene ličnosti u društvu.

15, 16. a) Šta kaže jedan stručni autor o „najboljem pravilu ponašanja“? b) Kako se 1. Korinćanima 13:4-7 zaista odnosi na hrišćansko vladanje?

¹⁵ To je daleko od onoga što bi dobro ponašanje ustvari trebalo da bude. Emi Vanderbilt, cenjeni stručni autor piše u svojoj knjizi New Complete Book of Etiquette (Nova kompletna knjiga etikecije): „Najbolja pravila ponašanja se mogu naći u 13. poglavlju 1. poslanice Korinćanima u divnoj naučnoj raspravi svetog Pavla o hrišćanskoj ljubavi prema bližnjima. Ova pravila nemaju ništa zejedničkog sa umećem oblačenja ili sa time kako da se održi forma ponašanja, nego da u stavu prema drugima imamo osećaj dobrote i obzir“.

¹⁶ Emi Vanderbilt je naravno ukazala na 1. Korinćanima 13:4-7, gde Pavle iscrpno opisuje različite fasete hrišćanske ljubavi. Osmotrimo neke tačke koje je Pavle spomenuo i njihovo dejstvo. Ko je na primer „strpljiv i ljubazan“ taj će sigurno imati sa drugima strpljenje i poštovanje. Umesto „nije nepristojna“ moglo bi se reći „pristojno se ponaša“. A pristojnost se definiše sa „učtivost, umerenost, lepo ponašanje“. Zato stoji u Novom zavetu od Fridriha Feflina (1957) na ovom mestu: „Ona pazi na pristojnost“. Jedva se može predstaviti da bi neko koji pokazuje takvu ljubav morao da bude smatran neotesanim ili nepristojnim.

17. Šta odaje naše hrišćansko vladanje?

¹⁷ Bez sumnje postoji direktna veza između hrišćanskog ponašanja i hrišćanske ljubavi. To nije samo sredstvo za određenu svrhu, ili da se pokaže spolja dok se ne postigne vlastita korist. Iz našeg ponašanja — odnosno postupanja s drugima, i u opšte našeg držanja — može se zaključiti koliko nam je stalo do drugih i kolika je naša ljubav prema njima. Svejedno bili mi mladi ili stari, treba da sledimo biblijski savet: „Niko da ne gleda na svoju korist, nego svaki korist drugoga da traži“ (1. Korinćanima 10:24, Ba). Hrišćansko ponašanje koje svedoči o hrišćanskoj ljubavi je dakle oznaka pravih učenika Isusa Hrista (Jovan 13:35).

Ponašajmo se uvek pristojno

18. Zašto da budemo odlučni uprkos svega što vidimo oko nas?

¹⁸ Isus je za našu generaciju prorekao da „zbog mnogog bezakonja ohladneće ljubav mnogih“ (Matej 24:12, Ba). Ovo hlađenje ljubavi se kod mnogih jasno primećuje po tome da su ravnodušni i krajnje sebični. Umesto da budemo zavedeni da isto tako reagujemo, mislimo na Pavlov savet: „Nikome ne vraćajte zla za zlo, i tražite što je dobro pred svim ljudima. Ako je moguće, koliko do vas stoji, imajte mir sa svim ljudima“ (Rimljanima 12:17, 18, Ba). Budimo odlučni da se uvek dobro ponašamo, bez obzira da li će drugi ceniti naša nastojanja ili ne (Matej 5:43-47).

19. Kako se odražava naše ponašanje na sva područja našeg života?

¹⁹ Da, u hrišćanskom ponašanju odražava se naš istinski interes za druge. Kao što naš govor odaje ko smo u stvari, tako naše ponašanje pokazuje šta osećamo prema drugima i da li marimo za njih (Matej 12:34, 35). Na svakom području našeg života dobro ponašanje bi trebalo da zauzme važno mesto. U stvari, treba da bude naš način života. Kako možemo u tome da se poboljšamo? Kako možemo hrišćansko ponašanje da usavršimo? To će biti obrađeno u sledećem članku.

[Fusnota]

Možeš li objasniti?

◼ Zašto nas ne iznenađuje opšta nepristojnost?

◼ Na šta se između ostalog svodi loše ponašanje?

◼ U kojoj meri se razlikuje hrišćansko ponašanje od ponašanja i etikete ovog sveta?

◼ Zašto treba da nastojimo da se uvek dobro ponašamo?