Posle ove priče, Isus je ispričao još jednu. Ovog puta je pokazao da verske vođe nisu samo omanuli u tome što nisu služili Bogu. Oni su zapravo bili zli. Zbog toga je Isus ispričao sledeću priču: „Jedan čovek je zasadio vinograd i postavio ogradu oko njega, iskopao je mesto za vinsku presu i podigao stražarsku kulu. Dao ga je u zakup vinogradarima i otputovao u tuđinu. Kad je došlo vreme, poslao je jednog roba k vinogradarima da uzme od njih deo vinogradskog roda. Ali oni su ga uhvatili, istukli i poslali nazad praznih ruku. Poslao im je i drugog roba. Njemu su razbili glavu i osramotili ga. Poslao je i trećeg, a njega su ubili. Tako i mnoge druge, od kojih su neke istukli, a neke pobili“ (Marko 12:1-5).

Da li će oni koji su slušali Isusa razumeti ovu priču? Možda su se setili Isaijinih otrežnjavajućih reči: „Vinograd Jehove nad vojskama dom je Izraelov, ljudi su Judini rasadnik koji je voleo. Pravdi se nadao, a evo, zakon se krši“ (Isaija 5:7). Isusova priča je dosta slična ovim rečima. Vlasnik vinograda je Jehova, a vinograd predstavlja izraelski narod, koji je ograđen i zaštićen Božjim Zakonom. Jehova je slao proroke da pouče njegov narod i pomažu mu da donosi dobar plod.

Ovim rečima su nesvesno sebi izrekli presudu, jer oni spadaju u te ’vinogradare‘ u Jehovinom ’vinogradu‘, to jest izraelskom narodu. Plod koji je Jehova s pravom očekivao od ’vinogradara‘ uključivao je i veru u njegovog Sina, Mesiju. Isus je nakon toga pogledao pravo u njih i rekao: „Zar nikada niste čitali ove reči iz Pisma: ’Kamen koji su graditelji odbacili postao je glavni ugaoni kamen. To je Jehovino delo, i divno je u našim očima‘?“ (Marko 12:10, 11). Zatim je jasno naglasio suštinu svojih reči: „Zato vam kažem: Božje kraljevstvo uzeće se od vas i daće se narodu koji donosi njegove plodove“ (Matej 21:43).