’Načinite prijatelje nepravednim bogatstvom‘

„Načinite sebi prijatelje pomoću nepravednog bogatstva... Ko je veran u najmanjem — veran je u velikom“ (LUKA 16:9, 10, Ča).

1. Kako su Mojsije i sinovi Izrailja hvalili Jehovu nakon što su izašli iz Egipta?

IZBAVLJENI čudom — kakvo iskustvo koje jača veru! Izlazak Izrailja iz Egipta mogao je da se pripiše nikom drugom do Jehovi, Svemoćnom. Zato nije čudo što su Mojsije i Izrailjci pevali: „Gospod je sila moja i pesma moja, on je spas moj bio. On je Bog moj, ja ću njega slaviti; on je Bog i oca moga, ja ću njega uzvisiti“ (Izlazak 15:1, 2; Deuteronom 29:2).

2. Šta je Jehovin narod poneo sa sobom kad su napuštali Egipat?

² Kakva je razlika bila između novostečene slobode Izrailja i njihovog položaja u Egiptu! Sada su mogli da obožavaju Jehovu bez smetnje. I oni nisu napustili Egipat praznih ruku. Mojsije priča: „Sinovi Izrailjevi... zaiskaše od Egipćana posuđa srebrnog i posuđa zlatnog i haljina. Gospod učini te narod nađe milost pred očima Egipćana, te im ispuniše molbe. I oni opleniše Egipćane“ (Izlazak 12:35, 36). Ali, kako su oni upotrebili to bogatstvo Egipta? Da li je to dovelo do ’uzvisivanja Jehove‘? Šta mi učimo iz njihovog primera? (Uporedi 1. Korinćanima 10:11.)

„Prilog za Gospoda“

3. Kako je Jehova reagovao kad je Izrailj upotrebio svoje zlato za krivo obožavanje?

³ Tokom Mojsijevog 40 dana dugog boravka na gori Sinaj da primi Božja uputstva za Izrailj, narod koji je čekao ispod gore postao je nestrpljiv. Skinuvši svoje zlatne minđuše, oni su uputili Arona da im načini jedan lik da ga obožavaju. Aron im je takođe izgradio jedan oltar, i rano sledećeg dana, oni su na njemu prineli žrtve. Da li ih je ta upotreba njihovog zlata omilela njihovom Izbavitelju? Ma kakvi! „Ostavi me sad“, objavio je Jehova Mojsiju, „gnev će se moj raspaliti na njih; istrebiću ih.“ Tek na Mojsijeve molbe Jehova je poštedeo tu naciju, iako su buntovne kolovođe bile pogubljene jednom nevoljom od Boga (Izlazak 32:1-6, 10-14, 30-35).

4. Šta je bio „prilog za Gospoda“, i ko ga je prineo?

⁴ Kasnije je Izrailj imao priliku da bogatstvo koje je posedovo upotrebi na način koji jeste ugodio Jehovi. Oni su sakupili „prilog za Gospoda“.a Zlato, srebro, bakar, plavi konac, različiti obojeni materijali, ovnujske kože, jazavčije kože i bagremovo drvo bili su među poklonima za izgradnju i opremanje tabernakla. Izveštaj usmerava našu pažnju na stav priložnika. „Svaki u kome je srce dobro raspoloženo doneće u prilog za Gospoda“ (Izlazak 35:5-9, naglašeno od nas). Izrailj se odazvao u izvanrednoj meri. Zato je tabernakl bio građevina „lepote i dostojanstvene uzvišenosti“, da citiramo reči jednog izučavaoca.

Prilozi za hram

5, 6. U povezanosti sa hramom, kako je David upotrebio svoje bogatstvo, i kako su drugi reagovali?

⁵ Iako je kralj Izrailja Solomon vodio izgradnju trajne kuće za Jehovino obožavanje, David, njegov otac, načinio je obimne pripreme za to. David je sakupio veliku količinu zlata, srebra, bakra, gvožđa, drvene građe i dragog kamenja. „Iz odanosti svoje prema domu Boga svoga“, rekao je David svom narodu, „ja dajem domu Boga svoga i svoje zlato i srebro, osim svega što sam pripremio za dom svetinje: Tri hiljade talanata zlata... i sedam hiljada talanata čistoga srebra, da se oblože zidovi domova“. David je podstakao druge da takođe budu velikodušni. Odgovor je bio izobilan: više zlata, srebra, bakra, gvožđa i dragog kamenja. „Iz čistog srca“, narod je donosio ’dobrovoljne priloge Gospodu‘ (1. Letopisa 22:5; 29:1-9).

⁶ Pomoću tih dobrovoljnih priloga, Izrailjci su izražavali duboko cenjenje prema Jehovinom obožavanju. David je ponizno molio: „Ko sam ja i šta je narod moj da bismo ti dobrovoljno mogli prinositi ove priloge?“ Zašto? „Sve od tebe dolazi, i što mi tebi prinosimo, iz tvojih ruku primamo... ja sam i prineo sve ove dragovoljne priloge u čistoti srca svoga“ (1. Letopisa 29:14, 17).

7. Kakvu upozoravajuću lekciju učimo iz Amosovog vremena?

⁷ Ipak, plemena Izrailja propustila su da obožavanje Jehove drže na najistaknutijem mestu u svojim mislima i srcima. Do devetog veka pre n. e., podeljeni Izrailj postao je kriv za duhovni nemar. S obzirom na severno desetoplemensko kraljevstvo Izrailj, Jehova je objavio preko Amosa: „Teško bezbrižnicima u Sionu, i onima koji bez straha žive na gori Samarijskoj.“ On ih je opisao kao ljude koji „na odrima fildišanima leže, na mekanim dušecima spavaju; jaganjce od stada jedu i teoce ugojene... Vino piju iz pehara velikih“. Ali njihovo izobilje nije bilo zaštita. Bog je upozorio: „Zato će se oni odvoditi na čelu roblja; i prestaće vika veselja tih bekrija!“ Godine 740. pre n. e., Izrailj je doživeo nevolju od strane Asirije (Amos 6:1, 4, 6, 7). I u svoje vreme južno kraljevstvo Jude takođe je postalo žrtva materijalizma (Jeremija 5:26-29).

Ispravna upotreba sredstava u hrišćanska vremena

8. Kakav dobar primer pružaju Josif i Marija s obzirom na korišćenje sredstava?

⁸ Za razliku od toga, relativno siromašno stanje Božjih slugu u kasnija vremena nije ih sprečilo od pokazivanja revnosti za pravo obožavanje. Osmotrimo Mariju i Josifa. Iz poslušnosti odredbi cezara Avgusta, oni su putovali u rodni grad svoje porodice, Vitlejem (Luka 2:4, 5). Tamo se rodio Isus. Četrdeset dana kasnije, Josif i Marija su posetili hram u obližnjem Jerusalimu da prinesu propisani prinos za očišćenje. Marija je prinela dve male ptice, što ukazuje na njihovo slabo materijalno stanje. Ni ona ni Josif nisu se izgovarali da su siromašni. Umesto toga, oni su poslušno upotrebili svoja ograničena sredstva (Levitska 12:8; Luka 2:22-24).

9-11. (a) Kakvo vođstvo pružaju Isusove reči iz Mateja 22:21 s obzirom na to kako koristimo novac? (b) Zašto mali prilog udovice nije bio dat uzalud?

⁹ Kasnije su fariseji i pristalice Irodove stranke pokušali da prevare Isusa, rekavši: „Kaži nam dakle šta ti misliš: Treba li dati porezu caru, ili ne?“ Isusov odgovor je otkrio njegovu razboritost. Pokazujući novčić koji su mu dali, Isus je pitao: „Čiji su ovaj lik i ovaj natpis?“ Oni su odgovorili: „Carevi.“ On je mudro zaključio: „Podajte dakle caru carevo a božje Bogu“ (Matej 22:17-21). Isus je znao da je vlast koja je izdala taj novčić očekivala da se plaćaju porezi. Ali, on je tu pomogao svojim sledbenicima, a isto tako i neprijateljima da uvide da pravi hrišćani nastoje takođe da vrate „božje Bogu“. To uključuje ispravnu upotrebu materijalnih poseda.

¹⁰ To ilustruje jedan događaj kome je Isus svedočio u hramu. On je upravo bio osudio pohlepne književnike koji su ’jeli kuće udovičke‘. „Podignuvši oči, vide Isus bogataše koji metahu priloge svoje u kasicu za priloge“, izveštava Luka. „[Isus] vide i jednu siromašnu udovicu, koja metaše onde dve lepte; i reče: U istinu vam kažem, ova siromašna udovica metnu više od sviju, jer svi metnuše u kasicu od suviška svoga, a ona od sirotinje svoje metnu svu hranu svoju što imaše“ (Luka 20:46, 47; 21:1-4). Neki iz naroda su spomenuli da je hram bio ukrašen dragim kamenjem. Isus je odgovorio: „Doći će dani u koje od svega ovoga što vidite neće ostati kamen na kamenu koji se neće razmetnuti“ (Luka 21:5, 6). Da li je mali prilog te udovice bio uzaludan? Sigurno da nije. Ona je podupirala pripremu koju je Jehova bio uspostavio u to vreme.

¹¹ Isus je rekao svojim pravim sledbenicima: „Nikakav sluga ne može dva gospodara služiti, jer ili će jednoga mrzeti a drugoga ljubiti, ili će jednome odan biti a drugoga će prezirati. Ne možete vi služiti i Bogu i Mamonu [„bogatstvu“, NW]“ (Luka 16:13). Dakle, kako možemo pokazati ispravnu ravnotežu u korišćenju naših finansijskih sredstava?

Verni nastojnici

12-14. (a) Hrišćani su nastojnici kakvih sredstava? (b) Na kakve izvanredne načine Jehovin narod danas verno vodi svoje nastojništvo? (v) Odakle dolazi novac za podupiranje Božjeg dela danas?

¹² Kad svoj život predajemo Jehovi, mi u stvarnosti kažemo da sve što imamo, sva naša sredstva, pripadaju njemu. Kako, onda, treba da koristimo ono što imamo? Osmatrajući hrišćansku službu u skupštini, brat Č. T. Rasel, prvi predsednik Watch Tower Societyja, pisao je: „Svako treba da smatra sebe kao da je naimenovan od Gospoda da bude nastojnik vlastitog vremena, uticaja, novca, itd., i svako treba da nastoji da koristi te talente najbolje što može, na Gospodarevu slavu“ (The New Creation, strana 345).

¹³ „Od nastojnika se traži da je veran“, navodi 1. Korinćanima 4:2. Kao međunarodna organizacija, Jehovini svedoci nastoje da žive u skladu s tim opisom, koristeći što je više moguće svog vremena u hrišćanskoj službi, brižljivo razvijajući svoje sposobnosti poučavanja. Osim toga, timovi dobrovoljaca pod vođstvom Regionalnih odbora za izgradnju spremno ulažu svoje vreme, snagu i iskustvo da sagrade divne dvorane za sastajanje u svrhu obožavanja. Jehova je sa svime time veoma zadovoljan.

¹⁴ Odakle dolazi novac da se podupire ta ogromna akcija poučavanja i delo izgradnje? Od pojedinaca spremnog srca, kao što je to bio slučaj u vreme izgradnje tabernakla. Da li kao pojedinci imamo učešća? Da li način na koji koristimo svoja finansijska sredstva pokazuje da je za nas Jehovina služba od najveće važnosti? Što se tiče novčanih stvari, budimo verni nastojnici.

Obrazac velikodušnosti

15, 16. (a) Kako su hrišćani Pavlovog vremena pokazali velikodušnost? (b) Kako treba da gledamo na našu tekuću raspravu?

¹⁵ Apostol Pavle je pisao o velikodušnom duhu hrišćana u Makedoniji i Ahaji (Rimljanima 15:26). Iako su i sami bili u nevolji, oni su spremno prilagali da pomognu svojoj braći. Pavle je ohrabrio korintske hrišćane da na sličan način velikodušno daju, poklanjajući svoj višak da se pokrije oskudica drugih. Niko nije mogao s pravom da optuži Pavla za iznuđivanje. On je pisao: „Koji malo seje, malo će i požnjeti, a koji obilno seje, obilno će požnjeti. Svaki neka priloži po volji svoga srca, a ne sa žalošću ili od nevolje, jer Bog ljubi onoga koji rado daje“ (2. Korinćanima 8:1-3; 9:5-7, 13).

¹⁶ Velikodušni prilozi koje naša braća i zainteresovane osobe danas daju za svetsko delo Kraljevstva pružaju dokaz toga koliko visoko oni cene tu prednost. Ali, kao što je Pavle podsetio Korinćane, bilo bi dobro da osmotrimo tu raspravu kao jedan podsetnik.

17. Na kakav je obrazac davanja Pavle podstakao, i da li to može da se primeni danas?

¹⁷ Pavle je podstakao braću da slede jedan obrazac u svom davanju. „Svaki prvi dan nedelje“, rekao je on, „neka svaki od vas ostavlja kod sebe i skuplja koliko može“ (1. Korinćanima 16:1, 2). To može da posluži kao primer za nas i našu decu u našem prilaganju, bilo da to činimo preko skupštine ili direktno najbližoj podružnici Watch Tower Societyja. Jedan misionarski par dodeljen da propoveda u jednom istočnoafričkom gradu pozvao je zainteresovane da im se pridruže na biblijskom studiju. Na kraju tog prvog sastanka, misionari su diskretno stavili nešto novčića u kutiju označenu „Prilozi za delo Kraljevstva“. Drugi pratioci učinili su to isto. Kasnije, kada su ti novi bili organizovani u hrišćansku skupštinu, pokrajinski nadglednik ih je posetio i prokomentarisao redovnost njihovih priloga (Psalam 50:10, 14, 23).

18. Kako možemo pomoći našoj braći u nevolji?

¹⁸ Mi takođe imamo prednost da koristimo svoja sredstva da pomažemo žrtvama prirodnih katastrofa i onima koji žive u ratom pogođenim područjima. S kakvim smo uzbuđenjem čitali o humanitarnoj pomoći koja je bila poslata u istočnu Evropu kad su ekonomski i politički nemiri pogodili taj deo sveta! Prilozi kako u dobrima tako i u novcu pokazali su velikodušnost naše braće i njihovu solidarnost sa hrišćanima u nepovoljnom položajub (2. Korinćanima 8:13, 14).

19. Koje praktične stvari možemo da uradimo da pomognemo onima u punovremenoj službi?

¹⁹ Mi visoko cenimo rad naše braće koja se angažuju u punovremenoj službi kao pioniri, putujući nadglednici, misionari i betelski dobrovoljci, zar ne? Koliko nam to dozvoljavaju naše okolnosti, možda im možemo direktno pružiti izvesnu materijalnu pomoć. Na primer, kad pokrajinski nadglednik posećuje tvoju skupštinu, možda mu možeš pružiti smeštaj, obroke, ili pomoći da se pokriju njegovi troškovi putovanja. Takva velikodušnost ne prolazi nezapaženo od strane našeg nebeskog Oca, koji želi da njegove sluge budu zbrinute (Psalam 37:25). Pre nekoliko godina jedan brat koji je mogao da pruži samo lagano osveženje pozvao je putujućeg nadglednika i njegovu ženu u svoj dom. Kad je taj par krenuo u večernju službu na terenu, taj brat je svojim gostima predao jednu kovertu. Unutra je bila novčanica (u vrednosti jednog američkog dolara) zajedno s rukom napisanom porukom: „Za šolju čaja ili litar benzina.“ Kakvo je divno cenjenje izraženo tim poniznim gestom!

20. Koju prednost i odgovornost ne želimo da zanemarimo?

²⁰ Duhovno govoreći, Jehovin narod je blagoslovljen! Mi se radujemo duhovnim gozbama na našim većim skupovima i kongresima, gde dobijamo nove publikacije, divnu pouku i praktične savete. Sa srcima ispunjenim cenjenjem za naše duhovne blagoslove, mi ne zaboravljamo našu prednost i odgovornost da prilažemo sredstva koja će se koristiti da se unaprede interesi Božjeg Kraljevstva širom sveta.

’Načinite prijatelje nepravednim bogatstvom‘

21, 22. Šta će se uskoro dogoditi s ’nepravednim bogatstvom‘, i šta to od nas zahteva upravo sada?

²¹ Zaista, postoji obilje načina na koje možemo pokazati da je Jehovino obožavanje najvažnije u našem životu, a posebno važan način da to pokažemo uključuje naše sleđenje Isusovog saveta: „Načinite sebi prijatelje pomoću nepravednog bogatstva, da bi vas primili u večne stanove — kad ono nestane“ (Luka 16:9, Ča).

²² Zapazi da je Isus govorio da će nepravedno bogatstvo nestati. Da, doći će vreme kad će novac ovog sistema stvari postati bezvredan. „Srebro svoje pobacaće po ulicama, zgadiće se njima zlato njihovo“, prorekao je Jezekilj. „Ni srebro ni zlato njihovo neće ih spasti u dan gneva Gospodnjega“ (Jezekilj 7:19). Dok se to ne dogodi, mi moramo iskazivati mudrost i razboritost u načinu na koji koristimo svoje materijalne posede. Tako se nećemo sa žaljenjem osvrnuti na naš propust da sledimo Isusovo upozorenje: „Ako dakle u nepravednom bogatstvu niste bili verni, ko će vam u istinitom verovati?... ne možete vi služiti i Bogu i Mamonu [„bogatstvu“, NW]“ (Luka 16:11-13).

23. Šta mudro treba da koristimo, i šta će biti naša nagrada?

²³ Zato svi verno sledimo te podsetnike da Jehovino obožavanje stavimo na prvo mesto u svom životu i da mudro koristimo sva naša sredstva. Tako možemo održavati naše prijateljstvo s Jehovom i Isusom, koji obećavaju da će nas kad novac nestane primiti u „večne stanove“, s izgledom večnog života ili u nebeskom Kraljevstvu, ili na rajskoj zemlji (Luka 16:9, Ča).

[Fusnote]

Da li se sećaš?

◻ Kako je Izrailj reagovao na Jehovin poziv da prilaže za izgradnju tabernakla?

◻ Zašto udovičin prilog nije bio uzaludan?

◻ Kakvu odgovornost imaju hrišćani za način na koji koriste svoja sredstva?

◻ Kako možemo izbeći žaljenje zbog korišćenja našeg novca?

[Slika na 15. strani]

Udovičin prilog, iako mali, nije bio uzaludan

[Slike na stranama 16, 17]

Naši prilozi podupiru svetsko delo Kraljevstva