Iznenadni katastrofalni potres
Izveštaj očevidaca iz Meksika
„Radno sam na desetom spratu kad se zgrada počela tresti. Krenuo sam prema vratima, koja su iznenada otpala i pala na mene. Dok sam se pokušavao izvući ispod ruševina, prepoznao sam svoju decu razbacanu po kamenju. Moj najstariji sin, Jose, bio je obliven krvlju. Bio sam siguran da je moja porodica mrtva!“ — Hoze Melendres, stariji.
BILO je to 19. septembra 1985. godine. U 7 sati i 19 minuta je 18 miliona stanovnika Meksiko Sitija uzdrmano jednim od najvećih potresa u ovom veku, potresom jačine 8,1 stepeni Rihterove skale.
Mnogi su imali sreće s obzirom na vreme potresa. Za jedan sat bi škole i radna mesta vrvela ljudima, a sve to u zgradama koje bi mogle da postanu ogromni grobovi. Od više od 700 zgrada koje su srušene u Meksiko Sitiju, bar 100 su bile škole!
Ambasador SAD, Džon Gejvin, koji je iz helikoptera posmatrao razrušeni grad, rekao je: „Izgledalo je kao da je jedna velika noga nagazila na zgrade.“ A u tim zgradama, kao u klopki, bile su hiljade — mrtvih i živih! Kako su pisale meksičke novine El Univerzal, u prvih 15 dana otkriveno je 8000 leševa, ali procene o ukupnom broju poginulih dosežu i do 35 000.
Preko 40 000 preživelih smešteno je u bolnice i centre za prvu pomoć. Dugački redovi ljudi čekali su da identifikuju tela poginulih. Imena žrtava čitala su se na televiziji i radiju i štampana su u novinama. Muškarci, žene i deca lutali su ulicama u očaju — nisu imali kuda da odu. Bar 400 000 ljudi bilo je lakše ili teže ranjeno.
Neobična preživljavanja
Kad je počeo potres, supruga Hoze Melendreza nalazila se u njihovom stanu na 11. spratu, sprat iznad mesta gde je on radio. Ona kaže: „Pomagala sam svojoj šestogodišnjoj kćerki Elizabeti da se spremi za školu. Iznenada je zgrada počela da tutnji. Potrčala sam da upozorim svog Hozea i njegovu suprugu, pozivajući u isto vreme svoje dve kćerke Lurdes i Karmelu. One su povele Elizabetu na krov, a dok se zgrada rušila ja sam se čvrsto držala za stepenište. Kad se potres smirio, 11. sprat je bio na 4. spratu!
„Dok smo bespomoćno posmatrali, pod je propao pod Hozeom i njegovom suprugom i oni su pali dole. Bili smo sigurni da su mrtvi, naročito nakon što smo čuli da su na šestom spratu eksplodirali jedan bojler i jedna boca plina. Rezervoar za plin težak 1500 kg udario je mog sina. Ipak, na naše iznenađenje, ostali su živi“.
Čudno, ali čitava porodica Melendrez je preživela, iako je Hoze mlađi bio ozbiljno ranjen. „Za nas je to bilo veoma bolno iskustvo“, kaže Hoze stariji, „ali zahvaljujemo Jehovi Bogu za svu pomoć koju smo primili od naše hrišćanske braće.“
Gregorio Montes i njegova porodica su živeli na petom spratu jedne osmospratnice. On priča: „Moja supruga Mari imala je običaj rano da ustaje da bi našu kćer Lupitu otpremila u školu. Napustili su zgradu oko 7,15, samo nekoliko minuta pre potresa. Moja petogodišnja i šestogodišnja kćerka i ja probudili smo se uplašeni kada je udario potres. Sve se pomicalo! Ali, kad sam se počeo moliti Jehovi, odmah smo osetili da je mir došao na nas.
„Upravo tada su počeli da se lome prozori i da ispadaju. Zidovi su počeli da se ruše. Čuo sam kako viču poplašene žene i deca. Nastavio sam se na kolenima moliti Jehovi, dok su moje dve kćerke mirno sedele na krevetu.
„Iznenada — usred sve vike, ljuljanja zgrade i podizanja prašine — zgrada se srušila! Bilo je to kao da smo silazili u liftu! Premda mi je jedna od mojih kćerki u tom trenutku mirno rekla ’Tata, Armagedon je tu’, ja sam joj dao do znanja da još nije.
„Zatim je nastupio trenutak tišine — sve je bilo tamno i prašnjavo. Prostor između tavanice i poda našeg stana bio je smanjen na otprilike 50 santimetara! Uhvaćen među ruševinama, mogao sam da vidim svoje kćerke prekrivene kamenjem i staklom. Ipak, bile su neozleđene — bez i jedne ogrebotine!
„Sa svog položaja na ulici, moja supruga Mari i Lupita gledale su kako zgrada pada. Bile su sigurne da smo mrtvi. Međutim, od 32 porodice koje su živele u toj zgradi, mi smo bili među nekoliko njih koji su preživeli!“
Šesnaestogodišnja Judit Ramirez bila je već u školi kada je udario potres. „Učitelj je počeo sa diktatom“, rekla je, „Tada sam iznenada osetila da se zgrada ljulja, kao da sam bila na moru na nekom brodu. Nastala je panika. Učenici su pokušali da izađu razbijajući prozore i vrata.
S prozora na trećem spratu mogla sam da vidim da se polovina zgrade srušila dok je oko 500 učenika i osoblja škole još uvek bilo unutra! Bojala sam se da će naša strana zgrade takođe da padne. Pošto je stepenište nestalo, izlazili smo iz škole kroz jedan tunel koji smo sami načinili. Kad smo konačno izašli iz ruševina, videli smo zgrade u plamenu i haos na ulicama.“
Na spašavanje!
Ubrzo posle potresa meksička vlada je preduzela korake da ovlada situacijom. Policija, vatrogasci i drugi službenici uskladili su svoja nastojanja da spasu što je moguće više života. Oko 2800 mornara je sudelovalo u akciji spašavanja, zajedno s desetinama hiljada drugih. Vojska je takođe stavljena u pripravnost radi mogućih pljački. Više od 22 000 žrtava zbrinuto je u centrima i kampovima za prihvatanje.
Iz skoro 50 zemalja pristizali su avioni u pomoć i sa opremom za spašavanje. Dobrovoljno je došlo oko nekoliko stotina stranih eksperata. Saradnju tolikog broja ljudi pratili su novinski i radio—televizijski mediji širom sveta. Kao rezultat ovog zajedničkog napora, u deset dana posle potresa je spašeno 3266 osoba, a utvrđeno je gde se nalazi bar 17 000 nestalih. Ali, nije bilo lako spašavati preživele.
Opasni pokušaji spašavanja
Povici ispod ruševina čuli su se više od nedelju dana posle potresa! Jedan mladi dobrovoljac je jednostavno seo, zario lice u ruke i plakao. Osećao se tako bespomoćan. Spasitelji često nisu smeli uklanjati kamenje iz straha da će se zgrada srušiti i to je još više pridonelo očajanju.
S druge strane, bila je radost kad god je neko spašen. „Imam to zadovoljstvo da sam spasao devet osoba“, rekao je lekar Huan Labastida. „Iako nam je nedostajala vitalna oprema“, rekao je, „svejedno smo puzali po kamenju tražeći preživele. Nije bilo lako“.
Opisujući kako su spasli dva života, rekao je sledeće: „Nakon što smo stigli na mesto nekadašnjeg restorana upotrebili smo jedno specijalno elektronsko sredstvo za otkrivanje vibracija. Taj instrument je toliko osetljiv da može otkriti vibracije energije ljudskog tela. Bez njega možda nikad ne bismo otkrili četiri osobe koje su bile unutra! Kroz dugačku cev smo slali vodu i kiseonik u skladište restorana, gde su nekoliko dana bila zarobljena dva čoveka i dve žene.
„Dok je ekipa za spašavanje čekala napolju, jedan ekspert iz Francuske i ja počeli smo da se probijamo kroz ruševine u zgradu. Dok smo prolazili, instrument je otkrio takođe i vibracije — signale popuštanja — na zidovima i na podu. Dodirivali smo zidove i pod rukama. Ako se zgrada trebala srušiti osetili bismo drhtaj i peckanje prašine koja je padala sa zidova. Trebalo nam je sedam sati da dođemo do preživelih.
„Kad smo došli do njih, oba muškarca su već bila mrtva. Žene su bile klinički mrtve, ali smo im pružili veštačko disanje usta na usta i masažu srca ove dok se nisu 15 minuta kasnije povratile! Da, naši napori su se isplatili!“
Novi potresi
„U petak uveče, dan posle potresa“, priča jedan član osoblja podružnice Udruženja Kule stražare u Meksiku, „pokazali su mi stan Serđa Morana, koji je bio smešten na drugom spratu. Zidovi su popucali, a jaka tavanica i podovi su popustili. Čudnovato, zgrada je odolela potresu, mada su se mnoge okolne zgrade srušile, a mnogi mrtvi i ranjeni ostali su u njihovim ruševinama.
„Ljudi su bili napeti i sumornog raspoloženja. Kola hitne pomoći su jurila po čitav dan. Iza ugla je stajao dug red ljudi koji su čekali da identifikuju mrtva tela svojih prijatelja i porodice. Ja sam celi dan pešice obilazio gradsko područje. U mnoge ulice bio je zabranjen pristup zbog visokih zgrada koje su se naginjale i izgledale kao da će svakog trenutka pasti. Teško je bilo suzdržati suze slušajući povike za pomoć ljudi koji su još bili pod ruševinama.
„Iznenada, dok sam razgovarao sa Serđom Moranom, udario je drugi potres! U prvom trenu je zavladala mrtva tišina. Upitao sam sebe: ’Da li je to samo moja mašta?’ Tada su se pogasila svetla. Satovi su stali na 19,38 — nekih 36 sati posle prvog potresa. Zgrada u kojoj sam se nalazio počela je da se ljulja napred, nazad. Nije bilo više nikakve sumnje. Počelo je ponovo!
„Još uvek smo bili na drugom spratu i otpuzali smo do vrata, te se poduprli između dovratnika. Usrdno smo se molili Jehovi da nam pomogne. Dok se zgrada ljuljala, mogli smo da čujemo škripu krova i potpornih greda. Videći stanje zgrade, bio sam siguran da će se srušiti! Ipak, izdržala je i mi smo sigurno izišli na ulicu, gde smo se susreli s metežom, vriskom i neizvesnošću.
„Na sreću, ovaj drugi talas nije bio tako jak kao prvi. Tokom 12 dana posle prvog potresa zabeležena su 73 podrhtavanja tla snage 3,5 do 7,3 Rihterove skale!“
„Biće velikih potresa“
Isus Hrist je govorio o „potresima u jednom mestu za drugim“ kao o jednoj od karakteristika „znaka“ koji ukazuje na to da živimo na „svršetku sastava stvari“ (Matej 24:3, 7, NS). On nije govorio samo o malom podrhtavanju tla, nego je rekao da će „biti velikih potresa“ (Luka 21:11, NS). Tako nedavna katastrofa u Meksiku — zajedno sa više od 600 velikih potresa koji su se zbili od 1914. godine — predstavlja stvarno ispunjenje biblijskog proročanstva.
Jehovini svedoci u Meksiku — mada su u prvom trenutku bili iznenađeni — cene utešne reči Isusa Hrista: „Kad se ove ovo (razne karakteristike znaka) počne dešavati, uspravite se i podignite svoje glave, jer se približava vaše izbavljenje“ (Luka 21:28, NS). Da, imamo zasiguranje svetlije budućnosti. U dolazećem Božjem novom sastavu stvari, njegov narod će biti zaštićen od potresa i drugih takvih katastrofa (Otkrivenje 21:3, 4).
Bar 38 Jehovinih svedoka i onih koji su s njima povezani izgubilo je svoje živote u toj tragediji. Takođe je bilo i znatne materijalne štete. Bar 146 porodica Svedoka izgubilo je svoje domove.
Kako kaže Biblija, zbog „vremena i nepredviđenih događaja“ svakog od nas može da zadesi bolna situacija (Propovednik 9:11, NS).
Pomoć s ljubavlju
Međutim, Jehovini svedoci su odmah preduzeli akciju da bi pronašli Svedoke u pogođenim područjima. „Bilo je divno videti takvu ljubav i brigu za nas“, kaže Viktor Kastelanos. Više od 5000 kilograma hrane je primljeno i predato pogođenima. Porodice Svedoka u nepogođenim područjima podelile su svoje domove i materijalne stvari sa svojom hrišćanskom braćom koja su ostala bez domova.
Izvukavši se živi iz svog oštećenog doma, Huan Čavez, njegova žena i dvoje njegove dece odvezli su se u mesnu školu da bi pronašli dvoje svoje druge dece. Vraćajući se kući svi zajedno, iznenadili su se kada su oko svoje kuće ugledali mnoštvo hrišćanske braće — uključujući i putujućeg nadglednika i mesne starešine.
„Mislili su da smo još unutra i želeli su da nam pomognu!“ kaže gospođa Čavez. „To je bilo divno! Neke od svedoka koji su došli da nam pomognu nismo čak ni poznavali.“
Da, iako je katastrofalni potres ostavio svoje tragove na Meksiku, on nije uticao na veru i hrabrost Jehovinih svedoka. Kako kaže gospođa Melendrez: „Mi smo svi iskoristili situaciju da bi nadu o Carstvu preneli svakome s kim smo dolazili u kontakt. Potres nas nije obeshrabrio u našem nastojanju da služimo Jehovi. Nasuprot tome, osećamo se jačima u veri i odlučniji no ikad.“
[Slika na 28. strani]
Hoze Melendrez stariji,njegova supruga i zgrada u kojoj su živeli
[Slika na 29. strani]
Judit Ramirez koja je izašla živa iz ruševina škole KONALEP