Uspenje Bogorodice — dogma otkrivena od Boga?

USPENJE — doktrinu da je Marija, Isusova majka, uzašla na nebo u telu — neguju milioni katolika. Istoričar Džordž Vilijam Daglas (George William Douglas) kaže: „Uspenje, ili uzimanje na nebo, Device Marije [dugo] se slavi kao najveći od njenih praznika i jedna od glavnih svečanosti crkvene godine.“

Međutim, katolički teolozi priznaju da Biblija ne govori o tome da Marija čini takvo uznesenje na nebo. Zaista, malo katolika shvata da je ta omiljena doktrina vekovni predmet opšte i gorke rasprave. Dakle, kako je došlo do toga da crkva prihvati Marijino uspenje kao dogmu?a Da li postoji ikoji razlog da na to gledamo kao na božanski otkriveno? Odgovori na ta pitanja nisu samo akademski. Oni imaju duboke implikacije za sve one koji vole istinu.

Razvoj dogme

Može te iznenaditi saznanje da je u prvim vekovima posle Isusove smrti, ideja o Marijinom uspenju na nebo bila potpuno strana razmišljanju hrišćana. Katolički teolog Jean Galot (Žan Galo) piše u L’Osservatore Romano: „U početku, nikakvo sećanje na Marijinu smrt nije bilo povezano s hrišćanskom zajednicom.“

Međutim, nakon što je učenje o Trojstvu postalo službena crkvena doktrina, Mariji je počela da se pridaje sve važnija uloga. Na nju su se počeli primenjivati blistavi izrazi, kao što su „Majka Božja“, „začeta bez greha“, ”Mediatrix“, i „Kraljica neba“. S vremenom, rezonuje teolog Galo, „ćutanje najranije tradicije s obzirom na Marijinu smrt nije moglo u potpunosti zadovoljiti one hrišćane koji su priznavali Marijinu savršenost i želeli da je poštuju. Tako su oblikovani opisi Uspenja, koji su bili proizvod narodne mašte“.

Oko četvrtog veka n. e., počeli su da cirkulišu takozvani apokrifi uznesenja. Ti spisi su davali izmišljene izveštaje o Marijinom tobožnjem uzašašću na nebo. Uzmimo, na primer, tekst nazvan „Usnuće Svete Majke Božje“. Pripisuje se nikom drugom do apostolu Jovanu, ali je verovatnije da je bio sastavljen skoro 400 godina posle Jovanove smrti. Prema ovom lažnom izveštaju, Hristovi apostoli su čudesno bili sakupljeni k Mariji, gde su je videli kako leči slepe, gluve i hrome. Konačno, kako se tu tvrdi, apostoli su čuli Gospoda kako kaže Mariji: „Gle, odsad će tvoje dragoceno telo biti preneseno u raj, i tvoja sveta duša će biti na nebesima u riznicama mog Oca u nenadmašnom sjaju, gde je mir i radovanje svetih anđela, i daljnje postojanje.“

Kako su vernici reagovali na takve spise? Mariolog René Laurentin (Rene Loranten) objašnjava: „Reakcije su bile vrlo različite. Najlakoverniji su bili prevareni, bez daljeg razmišljanja, blistavošću te lepe priče. Drugi preziru te nedosledne izveštaje, koji su često protivrečni i bez autoriteta.“ Tako je teorija Uspenja vodila borbu da bi bila službeno prihvaćena. Ono što je doprinelo toj konfuziji bila je činjenica da su se u nekim mestima poštovale tobožnje relikvije Marijinog tela. To je bilo teško uskladiti s verovanjem da je njeno telo uzeto na nebo.

U 13-om veku, Toma Akvinski, kao i mnogi drugi teolozi, držao je da nije bilo moguće definisati Uspenje kao dogmu, pošto „Pismo to ne naučava“. Pa ipak, to verovanje nastavilo je da dobija na popularnosti, i umnožavali su se prikazi Marijinog tobožnjeg uznesenja tako poznatih umetnika kao što su Rafael, Koređo, Ticijan, Karači i Rubens.

To sporno pitanje je ostalo nerešeno sve do nedavno. Prema jezuitu Đuzepeu Filograsiju (Giuseppe Filograssi), sve do prve polovine našeg veka, katolički učenjaci su nastavili da objavljuju „studije i diskusije koje nisu uvek povoljne“ za teoriju Uspenja. Čak su i pape, kao što su Lav XIII, Pije X i Benedikt XV, „bili dosta rezervisani u vezi s tom stvari“. Ali, 1. novembra 1950, crkva je konačno zauzela definitivan stav. Papa Pije XII je objavio: „Određujemo da je Uspenje dogma otkrivena od Boga da je Bezgrešna Majka Božja, Marija večna devica, kad je put njenog zemaljskog života bio završen, bila uzeta i telom i dušom u slavu neba“ (Munificentissimus Deus).

Verovanje u Marijino telesno putovanje na nebo nije više među katolicima bilo prepušteno slobodnom izboru — sada je to bila crkvena dogma. Papa Pije XII objavio je da „ako se iko... usudi da porekne ili namerno baci sumnju na ono što smo Mi odredili, on treba da zna da propušta da udovolji merilima božanske i katoličke vere“.

Šta zaista kaže Pismo

Ali na kojoj osnovi je crkva zauzela taj čvrsti stav? Papa Pije XII tvrdio je da dogma Uspenja ima „svoj konačni temelj u Svetom pismu“. Među tekstovima koji se često navode kao dokaz Marijinog uspenja nalazi se Luka 1:28, 42. Ti stihovi kažu o Mariji: „Zdravo, milosti puna! Gospod je s tobom, blagoslovena si ti među ženama... i blagosloven je plod utrobe tvoje!“ Zagovornici uspenja rezonuju da zato što je Marija bila „milosti puna“, ona mora da nikad nije bila zahvaćena smrću. A budući da je „blagoslovena“ kao ’plod utrobe njene‘, ona mora imati prednosti jednake Isusovim — uključujući njegovo nebesko uzašašće. Da li ti misliš da je to zdravo rasuđivanje?

Kao prvo, poznavaoci jezika kažu da je izraz „milosti puna“ neprecizan prevod i da se izvorni grčki izraz što ga je upotrebio Luka tačnije prevodi kao „predmet naklonosti od Boga“. Tako katolička Jerusalimska Biblija prevodi Luku 1:28: „Raduj se, tako visoko povlašćena!“ Nema nikakvog razloga zaključiti da je Marija bila uzeta na nebo u telu samo zato što je bila „visoko povlašćena“ od Boga. O prvom hrišćanskom mučeniku, Stefanu, na sličan način se govorilo u katoličkoj Bibliji Duej kao da je visoko povlašćen, ili „pun milosti“ — i ne pripisuje mu se nikakvo telesno vaskrsenje (Dela apostola 6:8).

Ipak, zar nije Marija bila blagoslovena ili počastvovana? Da, ali zanimljivo je da je i žena po imenu Jaela još iz vremena izraelskih sudija bila smatrana da je ’blagoslovena među ženama‘ (Sudije 5:24). Sigurno niko ne bi argumentovao da je i Jaela bila uzeta u telu na nebo. Osim toga, čitava ideja o Uspenju temelji se na pretpostavci da je sam Isus uzašao na nebo u telu. Međutim, Biblija kaže da je Isus ’oživeo‘, ili vaskrsao, „u Duhu“ (1. Petrova 3:18; uporedi 1. Korinćanima 15:45). Apostol Pavle dalje kaže da „pȕt i krv ne mogu naslediti kraljevstva Božjega“ (1. Korinćanima 15:42-50).

Istina, Biblija govori o nebeskom vaskrsenju za verne hrišćane pomazane duhom. Međutim, 1. Solunjanima 4:13-17 jasno pokazuje da to vaskrsenje neće početi sve do „prisutnosti Gospoda“ (NW), tokom poslednjih dana ove zle ere. Do tada, Marija bi spavala u smrti, zajedno s hiljadama drugih vernih hrišćana (1. Korinćanima 15:51, 52).

Marija — žena vere

Budi uveren da govoreći prethodno mi ne mislimo da pokažemo nikakvo nepoštovanje prema Mariji. Bez sumnje, Marija je bila jedna primerna žena — žena čija je vera vredna oponašanja. Ona je spremno prihvatila prednosnu odgovornost da postane majka Isusa, zajedno sa svim kušnjama i žrtvama koje će to iziskivati (Luka 1:38; 2:34, 35). Zajedno s Josifom, podizala je Isusa u božanskoj mudrosti (Luka 2:51, 52). Ostala je s Isusom tokom njegove patnje na stubu (Jovan 19:25-27). I kao verni učenik, poslušno je ostala u Jerusalimu i doživela izlivanje Božjeg duha na Pentekost (Dela apostola 1:13, 14; 2:1-4).

Iskrivljeno gledište o Mariji ne iskazuje čast ni Stvoritelju ni Mariji. Dogma Uspenja služi da ojača neosnovanu tvrdnju da je Marija zastupnik kod Boga. Ali da li je Isus Hrist ikada odobrio takvo učenje? Naprotiv, on je rekao: „Ja sam put i istina i život. Niko neće doći k ocu do kroza me. Ako što zaištete u ime moje, ja ću učiniti“ (Jovan 14:6, 14; uporedi Dela apostola 4:12). Da, samo Isus Hrist, ne Marija, zastupnik je kod Stvoritelja. Kroz Isusa — ne Mariju — mi treba da pristupamo našem Davaocu života za „pomoć u potrebama svojim“ (Jevrejima 4:16).

Nekima može biti bolno da prihvate istinu o Mariji. U najmanju ruku, to može značiti odbacivanje nekih dugo držanih verovanja i gajenih predstava. Međutim, iako je ponekad bolna, istina konačno ’oslobađa‘ (Jovan 8:32). Isus je rekao da njegov Otac traži one koji će obožavati „u duhu i istini“ (Jovan 4:24). Za iskrene katolike, te reči predstavljaju izazov.

[Fusnota]

[Okvir na 27. strani]

DA LI JE MARIJA UMRLA?

Da li je Marija stvarno umrla pre svog tobožnjeg uzašašća na nebo? Katolički teolozi se nalaze u teškoj teološkoj dilemi u vezi s tim pitanjem. Nuovo dizionario di teologia ističe da bi „bilo teško pripisati Mariji prednost imuniteta na smrt, što čak ni Hrist nije posedovao“. S druge strane, reći da Marija jeste umrla podiže isto tako teško pitanje. Teolog Kari Børresen (Kari Boresen) zapaža da je „smrt kazna za prvorodni greh, koji, prema [doktrini o „bezgrešnom začeću“], nije uticao na Mariju.“ Na temelju čega bi onda ona umrla? Ne čudi što je papa Pije XII pažljivo izbegao čitavo sporno pitanje o Marijinoj smrti kad je određivao dogmu uznesenja.

Srećom, biblijsko učenje je oslobođeno takve konfuzije. Ona nigde ne naučava — niti čak nagoveštava — da je Marija bila produkt „bezgrešnog začeća“. Naprotiv, ona ukazuje da je Marija bila nesavršeno ljudsko biće kome treba otkup. Iz tog razloga, posle Isusovog rođenja, ona je otišla u hram i prinela Bogu prinos za greh (Levitik 12:1-8; Luka 2:22-24). Kao i svi drugi nesavršeni ljudi, Marija je konačno umrla (Rimljanima 3:23; 6:23).

Jednostavna istina stoji u apsolutnoj suprotnosti s pitanjima na koja se ne može odgovoriti što ih podiže dogma o Uspenju.

[Slika na 26. strani]

’Vaznesenje Bogorodičino‘ naslikao Ticijan (cca 1488-1576)

[Izvor]

Giraudon/Art Resource N.Y.

[Slika na 28. strani]

Donoseći u Hram prinos za greh posle Isusovog rođenja, Marija je sebe identifikovala kao grešnika kome je potreban otkup