Isusovo rođenje — stvarna priča

SETI se nekog dobro poznatog događaja iz istorije svoje zemlje. On je dobro dokumentovan i više istoričara je pisalo o njemu. Onda, šta ako bi ti neko rekao da se taj događaj nikad nije odigrao, da je to bio samo neki mit? Ili, da budemo malo ličniji, šta ako neko tvrdi da je većina onoga što ti je tvoja porodica pričala o rođenju i detinjstvu tvog dede čista laž? U oba slučaja, sama ta sugestija bi te možda ogorčila. Sigurno je da takve tvrdnje ne bi prihvatio zdravo za gotovo.

Ipak, današnji kritičari obično odbacuju Matejev i Lukin izveštaj iz Jevanđelja o Isusovom rođenju. Oni kažu da su ovi izveštaji beznadežno protivrečni, da se nikako ne mogu uskladiti, i da oba ta izveštaja sadrže očigledne laži i istorijske zablude. Je li to stvarno tako? Umesto da prihvatimo te optužbe, istražimo sami izveštaje iz Jevanđelja. Dok to radimo, pogledajmo čemu nas oni mogu danas poučiti.

Pisanje sa svrhom

Na početku će biti korisno da se setimo koja je svrha ovih biblijskih izveštaja. To nisu biografije; to su Jevanđelja. Važno je uočiti ovu razliku. U jednoj biografiji, pisac može da ispiše na stotine strana, nastojeći da pokaže kako se osoba o kojoj piše razvijala u ličnost koja je tako dobro poznata. Tako se u nekim biografijama dosta strana troši na detaljno opisivanje porekla, rođenja i detinjstva te osobe. Kod Jevanđelja je drugačije. Od četiri Jevanđelja, samo se u dva, u Matejevom i Lukinom, govori o Isusovom rođenju i detinjstvu. Međutim, njihov cilj nije da pokažu kako se Isus razvijao u čoveka kakav je na kraju postao. Seti se, Isusovi sledbenici su shvatili da je on postojao kao duhovno biće još pre nego što je došao na zemlju (Jovan 8:23, 58). Zato se Matej i Luka nisu oslanjali na Isusovo detinjstvo da bi objasnili kakav je čovek on postao. Ne, oni su pričali događaje koji su odgovarali svrsi njihovih Jevanđelja.

A s kojom su ih svrhom oni pisali? Reč „jevanđelje“ znači „dobra vest“. Oba ova čoveka imala su istu poruku — da je Isus obećani Mesija, to jest Hrist; da je on umro za grehe čovečanstva, i da je bio uskrsnut na nebo. Ali ova dva pisca imala su sasvim različito poreklo i pisala su različitim čitaocima. Matej, koji je bio poreznik, oblikovao je svoj izveštaj uglavnom za jevrejske čitaoce. Luka, koji je bio lekar, pisao je ’čestitom Teofilu‘ — koji je možda bio na nekom visokom položaju — i u proširenom smislu široj čitalačkoj publici sačinjenoj od Jevreja i pagana (Luka 1:1-3). Svaki pisac je izabrao događaje koji su bili najbitniji i koji bi najverovatnije ubedili njegove specifične čitaoce. Zato Matejev izveštaj naglašava proročanstva iz Hebrejskih spisa koja su se ispunila u vezi sa Isusom. S druge strane, Luka se drži više klasičnog istorijskog pristupa koji bi bio bliži njegovim nejevrejskim čitaocima.

Ne iznenađuje što se njihovi izveštaji razlikuju. Ali njih dvojica ne protivreče jedan drugome, kako to tvrde kritičari. Oni nadopunjuju jedan drugoga, lepo se slažući kako bi formirali jednu potpuniju sliku.

Isusovo rođenje u Vitlejemu

I Matej i Luka beleže jedno izvanredno čudo s obzirom na Isusovo rođenje — rodila ga je devica. Matej pokazuje da se tim čudom ispunilo proročanstvo koje je vekovima ranije izrekao Isaija (Isaija 7:14; Matej 1:22, 23). Luka objašnjava da se Isus rodio u Vitlejemu zbog toga što je popis koji je naredio Cezar naterao Josifa i Mariju da odu tamo. (Vidi okvir na 7. strani.) To što se Isus rodio u Vitlejemu bilo je značajno. Vekovima ranije, prorok Mihej je prorekao da će Mesija biti iz tog naizgled beznačajnog gradića blizu Jerusalima (Mihej 5:2).

Noć u kojoj se Isus rodio postala je čuvena kao temelj za scene Hristovog rođenja. Međutim, stvarna priča se prilično razlikuje od onoga što se često prikazuje. Istoričar Luka, koji nam priča o popisu koji je Josifa i Mariju doveo u Vitlejem, takođe nam govori o pastirima koji su te značajne noći sa svojim stadima bili pod vedrim nebom. Ove dve okolnosti su mnoge istraživače Biblije navele da zaključe da se Isus nije mogao roditi u decembru. Oni ukazuju da je neverovatno da bi Cezar prisiljavao Jevreje, koji su bili na ivici da eksplodiraju, da putuju u svoja rodna mesta po hladnom i kišnom vremenu, što bi još više razbesnelo buntovni narod. Izučavaoci zapažaju da je isto tako neverovatno da bi pastiri po takvom ružnom vremenu živeli pod vedrim nebom sa svojim stadima (Luka 2:8-14).

Zapazi da je Jehova izabrao da rođenje svog Sina ne objavi obrazovanim i uticajnim verskim vođama tog vremena, već priprostim radnicima koji su živeli pod vedrim nebom. Književnici i fariseji su verovatno imali malo veze s pastirima, koji zbog prirode svog posla nisu uvek mogli da se drže detalja usmenog zakona. Ali Bog je tim poniznim, vernim ljudima udelio veliku čast — jedna grupa anđela bila je poslata da ih obavesti da se Mesija, koga je Božji narod čekao već hiljadama godina, upravo rodio u Vitlejemu. Ti ljudi, a ne „tri kralja“ koja se tako često prikazuju u scenama Hristovog rođenja, posetili su Mariju i Josifa i videli tu nedužnu bebu kako leži u jaslama (Luka 2:15-20).

Jehova pokazuje naklonost poniznima koji traže istinu

Bog pokazuje naklonost ljudima koji ga vole i koji su duboko zainteresovani da vide kako se njegove namere ispunjavaju. To je jedna tema koja se uvek iznova pojavljuje u događajima povezanim s Isusovim rođenjem. Kad su Josif i Marija, oko mesec dana posle detetovog rođenja, odneli dete u hram iz poslušnosti Mojsijevom zakonu, tu su prineli „dve grlice ili dva golupčića“ (Luka 2:22-24). Zakon je u stvari nalagao da se prinese ovan, ali je dopuštao da siromašni prinesu ove jeftinije žrtve (Levitska 12:1-8). Razmisli o tome. Jehova Bog, Suveren svemira, izabrao je ne neku bogatu porodicu, već siromašnu, kao domaćinstvo u kome će biti podizan njegov voljeni, jedinorođeni Sin. Ukoliko si roditelj, neka ti to služi kao živi podsetnik da je najbolji dar koji možeš dati svojoj deci — daleko bolji od materijalnog bogatstva ili prestižnog obrazovanja — kućni ambijent u kojem se duhovne vrednosti stavljaju na prvo mesto.

U hramu, Jehova je pokazao naklonost prema još dvoje vernih, poniznih obožavalaca. Prema Ani, 84-godišnjoj udovici koja „ne napuštaše hrama“ (Luka 2:36, 37). I prema vernom starcu po imenu Simeon. Oboje su uzbuđeni zbog prednosti koju im je Bog udelio — da pre nego što umru vide obećanog Mesiju. Simeon nad detetom izriče jedno proročanstvo. To je proročanstvo puno nade ali s malim prizvukom tuge. On proriče da će ovu mladu majku, Mariju, jednog dana probosti bol zbog njenog voljenog sina (Luka 2:25-35).

Dete u opasnosti

Simeonovo proročanstvo je jedan mračni podsetnik da će ovo nedužno dete postati predmet mržnje. Dok je dete još jako malo, ta mržnja već počinje da se očituje. Matejev izveštaj podrobno priča na koji način. Prošlo je više meseci, i Josif, Marija i Isus sada žive u jednoj kući u Vitlejemu. Onda ih neočekivano posećuje nekoliko stranaca. Suprotno onome što prikazuju bezbrojne scene Hristovog rođenja, Matej nam ne pruža nikakvu indikaciju o tome koliko je ljudi došlo, niti ih naziva „mudraci“, a kamoli „tri kralja“. On koristi grčku reč magi, koja znači „astrolozi“. Već samo to treba da pruži čitaocu indiciju da se dešava nešto zlo, jer je astrologija veština koju Božja Reč osuđuje i koju su verni Jevreji strogo izbegavali (Ponovljeni zakoni 18:10-12; Isaija 47:13, 14).

Ti astrolozi su pratili jednu zvezdu sa istoka i nosili poklone za ’kralja Judejskog koji treba da se rodi‘ (Matej 2:2). Ali ona ih ne vodi u Vitlejem. Usmerava ih ka Jerusalimu i ka Irodu Velikom. Nijedan čovek na svetu nema toliko sredstava i motiva da naškodi malom Isusu. Ovaj ambiciozni, ubilački nastrojen čovek pobio je nekoliko članova svoje uže porodice koje je smatrao pretnjom.a Uznemiren glasom o rođenju nekog budućeg ’judejskog kralja‘, šalje ove astrologe da u Vitlejemu pronađu tog kralja. Kad oni krenu, događa se nešto čudno. ’Zvezda‘ koja ih je navela da putuju do Jerusalima kao da se kreće! (Matej 2:1-9).

Da li je to bilo neko doslovno svetlo na nebu ili čisto neka vizija, mi to ne znamo. Ali znamo da ta „zvezda“ nije bila od Boga. Zlokobnom preciznošću, ona te paganske obožavaoce vodi pravo do Isusa — ranjivog i bespomoćnog deteta koje čuvaju samo siromašni tesar i njegova žena. Astrolozi, Irodove nesvesne naivčine, verovatno bi izvestile tog osvetničkog vladara, što bi dovelo do detetove smrti. Ali Bog interveniše preko sna i vraća ih kući drugim putem. Prema tome, „zvezda“ je sigurno predstavljala sredstvo Božjeg neprijatelja Sotone, koji bi uradio sve što može samo da naudi Mesiji. Kako je ironično što se u scenama Hristovog rođenja „zvezda“ i astrolozi prikazuju kao Božji izaslanici! (Matej 2:9-12).

Ipak, Sotona se ne predaje. Njegov pion u ovoj stvari, kralj Irod, naređuje da se u Vitlejemu pobiju sva deca mlađa od dve godine. Ali Sotona ne može da dobije bitku protiv Jehove. Matej beleži da je Bog davno predvideo čak i ovaj zlobni pokolj nedužne dece. Jehova je opet osujetio Sotonin plan upozorivši Josifa preko anđela da pobegne u Egipat na sigurno. Matej izveštava da se Josif kasnije opet preselio sa svojom malom porodicom i da se na kraju nastanio u Nazaretu, gde je Isus rastao sa svojom mlađom braćom i sestrama (Matej 2:13-23; 13:55, 56).

Hristovo rođenje — šta ono znači za tebe

Da li si pomalo iznenađen ovim sažetkom događaja oko Isusovog rođenja i ranog detinjstva? Mnogi jesu. Iznenade se kad ustanove da su ti izveštaji u stvari skladni i tačni, uprkos tome što neki odvažno tvrde suprotno. Iznenade se kad saznaju da su neki događaji bili prorečeni stotinama godina unapred. I iznenađeni su što se neki ključni elementi u Jevanđeljima izrazito razlikuju od prikaza u tradicionalnim pričama i scenama o Hristovom rođenju.

Ipak, ono što možda najviše iznenađuje jeste to da tako puno aspekata tradicionalnih božićnih proslava izostavljaju bitne tačke iz priča Jevanđelja. Na primer, malo se misli na Isusovog Oca — ne na Josifa, već na Jehovu Boga. Zamisli kako se on osećao kad je Josifu i Mariji poverio da podižu njegovog voljenog Sina i da se brinu o njemu. Zamisli kako je tom nebeskom Ocu bilo teško što je dozvolio da njegov Sin raste u jednom svetu u kome će mržnjom ispunjeni kralj kovati zaveru da ga ubije dok je još dete! Upravo je duboka ljubav prema ljudima navela Jehovu da učini takvu žrtvu (Jovan 3:16).

Stvarnog Isusa u proslavama Božića uglavnom nema. Stvarno, ne postoji zapis da je on ikada uopšte rekao učenicima datum svog rođenja; niti postoji ikakva indikacija da su njegovi sledbenici slavili njegov rođendan.

Isus svojim učenicima nije zapovedio da slave uspomenu na njegovo rođenje već na njegovu smrt — i njen istorijski značaj (Luka 22:19, 20). Ne, Isus nije hteo da ga se sećamo kao bespomoćne bebe u jaslama, jer on svakako više nije ni nalik njoj. Više od 60 godina posle svog pogubljenja, Isus se apostolu Jovanu u viziji otkrio kao moćan Kralj koji jaše u bitku (Otkrivenje 19:11-16). Takvog Isusa, u ulozi Vladara u Božjem nebeskom Kraljevstvu, danas treba da upoznamo, jer je on Kralj koji će promeniti svet.

[Fusnota]

[Okvir/Slike na 7. strani]

Da li je Luka bio u zabludi?

KAKO se Isus, koji je odrastao u Nazaretu i koji je obično poznat kao Nazarećanin, mogao roditi u Vitlejemu, udaljenom oko 150 kilometara? Luka objašnjava: „U te dane [pre Isusovog rođenja] iziđe zapovest cara Avgusta da se popiše sav narod. To je bio prvi popis za namesništva Kirinova u Siriji. I pođoše svi da se zapišu, svaki u svoj grad“ (Luka 1:1; 2:1-3).

Kritičari uveliko napadaju ovaj odlomak kao grubu grešku ili, još gore, kao izmišljotinu. Oni tvrde da su ovaj popis i Kirinovo namesništvo bili u 6. ili 7. godini n. e. Ako su u pravu, time bi se na Lukin izveštaj bacila ozbiljna sumnja, jer dokazi ukazuju da se Isus rodio 2. pre n. e. Ali ovi kritičari ignorišu dve ključne činjenice. Kao prvo, Luka priznaje da je bilo više popisa — zapazi da se on osvrće na „prvi popis“. On je dobro znao za još jedan, kasniji popis (Dela apostolska 5:37). Ovaj drugi popis je onaj isti popis koji opisuje i istoričar Josif, i koji je bio 6. godine n. e. Kao drugo, Kirinovo namesništvo ne prisiljava nas da Isusovo rođenje smestimo u ovaj kasniji period. Zašto? Zato što izgleda da je Kirin dvaput služio na tom položaju. Mnogi izučavaoci priznaju da je njegov prvi mandat bio oko 2. pre n. e.

Neki kritičari kažu da je Luka izmislio ovaj popis kako bi stvorio razlog da se Isus rodi u Vitlejemu, i da se time ispuni proročanstvo iz Miheja 5:2. Ova teorija od Luke pravi namernog lažova, a nijedan kritičar ne može takav iskaz povezati s tim preciznim istoričarem koji je napisao Jevanđelje i knjigu Dela apostolska.

Nijedan kritičar ne može da objasni nešto drugo: sam popis je ispunio jedno proročanstvo! U šestom veku pre n. e., prorok Danilo je prorekao jednog vladara koji će ’poslati nastojnika u najlepši deo kraljevstva‘. Da li se to odnosilo na Avgusta i njegov nalog da se u Izraelu izvrši popis? Proročanstvo dalje proriče da će Mesija, to jest ’knez saveza‘, biti ’uništen‘ u vreme vladanja naslednika tog vladara. Isus je stvarno bio ’uništen‘, pogubljen, tokom vladanja Avgustovog naslednika, Tiverija (Danilo 10:20-22).

[Slike]

Cezar Avgust (27. pre n. e.–14. n. e.)

Cezar Tiverije (14-37. n. e.)

[Izvor slike]

Musée de Normandie, Caen, France

Ljubaznošću British Museum

[Slika na 8. strani]

Jehovin anđeo je ponizne pastire počastvovao dobrom vešću o Hristovom rođenju