Da li u svom životu uzimate u obzir Božju volju?

JEDNA vrsta lešnjikare, sivo-bele ptice pevačice može se videti kako leprša šumama Severne Amerike. Da bi se pripremila za hladne zimske dane, ona godišnje sakupi čak do 33 000 semenki zakopavajući ih na 2 500 skrovitih mesta. Za tu pticu se zaista može reći da je ’po prirodi mudra‘, s obzirom na to kako se brine za svoju budućnost (Poslovice 30:24).

Ljudi su u tom pogledu daleko iznad životinja. Od svih Jehovinih stvorenja na zemlji, ljudi su jedinstveni po tome što mogu učiti iz prošlosti i na tome graditi svoju budućnost. „Mnogo je planova u srcu čovečjem“, primetio je mudri kralj Solomon (Poslovice 19:21, fusnota).

Pa ipak, ljudi mogu da grade svoj život samo na pretpostavkama u vezi s budućnošću. Na primer, ono što planirate da uradite sutra temeljite na pretpostavci da će sutra osvanuti i da ćete biti živi. Prva pretpostavka je izvesna, ali se za drugu to ne može reći. Biblijski pisac Jakov je realno o tome rekao: „Ne znate kakav će vam život sutra biti“ (Jakov 4:13, 14).

Jehova Bog nema takvih ograničenja. On zna ’od početka šta će na kraju biti‘. Njegova volja će se ispuniti ma šta da se desi. „Moja namera će se ostvariti“, kaže on, „i učiniću sve što želim“ (Isaija 46:10). Međutim, šta se dešava kada čovek pravi planove u svom životu ne uzimajući u obzir Božju volju?

Kada čovek ne uzima u obzir Božju volju...

Pre oko 4 000 godina, graditelji vavilonske kule planirali su da zaustave širenje ljudske porodice po zemlji. „Sazidajmo sebi grad i kulu kojoj će vrh dopirati do nebesa da bismo sebi stekli slavno ime i da se ne bismo rasejali po svoj zemlji“ (Postanak 11:4).

Međutim, Bog je imao nešto sasvim drugo na umu. On je Noju i njegovim sinovima dao sledeću zapovest: „Rađajte se i množite se i napunite zemlju“ (Postanak 9:1). Kako je Bog postupio s buntovnim stanovnicima Vavilona? Napravio je pometnju u njihovom jeziku tako da se više nisu mogli razumeti. Šta je bio ishod toga? „Tako ih je Jehova odande rasejao po celoj zemlji“ (Postanak 11:5-8). Na taj način su graditelji Vavela bili primorani da nauče važnu lekciju. Kada se ono što ljudi planiraju ne slaže s Jehovinom voljom, uvek se ’ostvari ono što Jehova naumi‘ (Poslovice 19:21). Da li dopuštate da takve pouke iz prošlosti utiču na vaš život?

Bezumni bogataš

Možda ne planirate da sagradite neku kulu, ali mnogi danas „grade“ velike bankovne račune i gomilaju materijalna sredstva kako bi mogli uživati kada se penzionišu. Sasvim je prirodno što želimo da uživamo u plodovima svog rada. ’Svaki čovek neka jede i pije i uživa u dobru od sveg truda svoga‘, napisao je Solomon. ’To je dar od Boga‘ (Propovednik 3:13).

Jehova nas smatra odgovornima za to kako koristimo taj „dar“. Pre skoro 2 000 godina, Isus je podvukao tu činjenicu ispričavši jednu poučnu priču svojim učenicima. Rekao je: „Jednom bogatom čoveku zemlja je dobro rodila, pa je razmišljao u sebi: ’Šta da radim? Nemam gde da skupim svoju letinu.‘ I rekao je: ’Ovako ću učiniti: Srušiću svoje žitnice i sagradiću veće, pa ću tamo skupiti sve svoje žito i sva svoja dobra. I reći ću sebi: „Imaš mnogo dobara na zalihi za mnogo godina. Počivaj, jedi, pij, uživaj“‘“ (Luka 12:16-19). Ono što je bogati čovek planirao zvuči razumno, zar ne? Poput ptice iz uvoda, ovaj čovek je izgleda planirao kako da u budućnosti podmiri svoje potrebe.

Međutim, bilo je nešto pogrešno u njegovom razmišljanju. Isus nam to otkriva rečima: „Ali Bog reče [bogatom čoveku]: ’Bezumniče, ove noći tražiće se tvoj život od tebe. Ko će onda imati ono što si skupio?‘“ (Luka 12:20). Da li je Isus time pobijao Solomonovu izjavu da su posao i zadovoljstva koja iz toga proizlaze darovi od Boga? Ne. Šta je onda Isus mislio? „Tako prolazi“, rekao je Isus, „onaj ko skuplja blago za sebe, a nije bogat pred Bogom“ (Luka 12:21).

Isus je poučio svoje slušaoce da Jehova želi da ga uzimamo u obzir dok planiramo svoj život. Bogati čovek je mogao biti „bogat pred Bogom“ da je razvijao svoju odanost prema njemu i rastao u mudrosti i ljubavi. Međutim, reči tog čoveka pokazuju da ga tako nešto nije zanimalo. On nije ostavljao siromasima da pabirče na njegovim poljima niti je odvajao za žrtve Jehovi. U životu tog čoveka nije bilo mesta za služenje Bogu i dobra dela. Planirao je samo kako da zadovolji svoje sebične želje i mislio je samo na svoj komfor.

Da li ste primetili da većina ljudi danas ima slične ciljeve kao i čovek iz Isusove priče? Bez obzira da li smo bogati ili siromašni, veoma je lako upasti u zamku materijalizma i dozvoliti željama i svakodnevnim potrebama da uguše duhovnost. Kako možete izbeći da ne upadnete u tu zamku?

Uravnotežena težnja za „normalnim“ životom

Možda se za razliku od čoveka iz Isusove priče suočavate s nekim finansijskim poteškoćama. Ukoliko ste u braku, nesumnjivo planirate kako ćete zbrinuti svoju porodicu i deci omogućiti potrebno obrazovanje. Ukoliko niste u braku, verovatno planirate kako da nađete ili zadržite posao, tako da ne budete na teret drugima. To su ciljevi vredni truda (2. Solunjanima 3:10-12; 1. Timoteju 5:8).

Pa ipak, moguće je da posao, hrana i piće — ono što se smatra normalnim stvarima u životu — spreče osobu da prepozna i vrši Božju volju. Kako je to moguće? Isus je rekao: „Kao što je bilo u Nojevim danima, takva će biti prisutnost Sina čovečjeg. Jer kao što su u tim danima pre potopa jeli i pili, ženili se i udavali, sve do dana kad je Noje ušao u arku, i nisu obraćali pažnju dok nije došao potop i sve ih odneo, takva će biti prisutnost Sina čovečjeg“ (Matej 24:37-39).

Pre Potopa, ljudi su živeli takozvanim normalnim životom. Međutim, problem je bio u tome što nisu obraćali pažnju na to što je Bog rešio da Potopom uništi zli svet. Sigurno su mislili da Noje živi čudnim načinom života. Ali, dolaskom Potopa, pokazalo se da je život koji su vodili Noje i njegova porodica bio zaista mudar.

Danas, sve činjenice ukazuju da živimo u vremenu kraja (Matej 24:3-12; 2. Timoteju 3:1-5). Uskoro će Božje Kraljevstvo „smrviti i uništiti“ sadašnji svet (Danilo 2:44). Pod tim Kraljevstvom, zemlja će biti pretvorena u Raj. Ono će odstraniti bolest i smrt (Isaija 33:24; Otkrivenje 21:3-5). Sva stvorenja na zemlji živeće u miru i imaće hrane u izobilju (Psalam 72:16; Isaija 11:6-9).

Međutim, pre toga, Jehova želi da se dobra vest o Kraljevstvu ’propoveda po celom svetu za svedočanstvo svim narodima‘ (Matej 24:14). Gotovo sedam miliona Jehovinih svedoka vrši Božju volju i propoveda tu dobru vest u 236 zemalja na preko 400 jezika.

Ljudi u svetu se čude pa čak i ismejavaju način života Jehovinih svedoka (2. Petrova 3:3, 4). Kao i pre Potopa, i danas su ljudi zaokupljeni svakodnevnim stvarima. Svakoga ko ne živi u skladu s onim što društvo propisuje kao normalno, oni smatraju neodgovornim. Međutim, oni koji imaju poverenje u Božja obećanja smatraju da to što svoj život posvećuju vršenju Božje volje predstavlja zaista odgovoran način života.

Dakle, bez obzira na to da li ste bogati, siromašni ili pripadate nekom srednjem staležu, mudro je da s vremena na vreme preispitate svoje planove za budućnost. Dok to činite, razmišljajte o sledećem pitanju: „Da li u svom životu uzimam u obzir Božju volju?“

[Slika na 11. strani]

Kada se ono što ljudi planiraju ne slaže s Jehovinom voljom, uvek se ostvari ono što On naumi

[Slika na 12. strani]

Dok je pravio planove za budućnost, bogati čovek iz Isusove priče nije uzeo u obzir Božju volju