1, 2. (a) Zašto su učenici bili zbunjeni? (b) O kakvoj žetvi je Isus govorio?

UČENICI su pomalo zbunjeni. Isus im je upravo rekao: „Podignite oči i pogledajte polja, kako su zrela za žetvu.“ Oni gledaju u pravcu u kom pokazuje, ali ne vide zrelo žito. Pred njima se prostiru zelena polja na kojima se talasa tek iznikao ječam. Verovatno se pitaju: ’Kakva žetva? Do žetve ima još nekoliko meseci‘ (Jov. 4:35).

² Međutim, Isus ne misli na doslovnu žetvu. On koristi ovu priliku da učenicima pruži dve važne pouke o duhovnoj žetvi, to jest sakupljanju ljudi u hrišćansku skupštinu. Koje su to pouke? Da bismo saznali, malo detaljnije ćemo osmotriti ovaj događaj.

Poziv na rad, uz radost kao nagradu

3. (a) Na šta je Isus verovatno ukazivao kad je rekao: ’Polja su zrela za žetvu‘? (Videti fusnotu.) (b) Kako je Isus objasnio šta znače te reči?

³ Bilo je to pred kraj 30. n. e., nedaleko od samarijskog grada Sihara. Učenici su otišli u grad, a Isus je ostao pored bunara, gde je svedočio jednoj ženi koja je odmah shvatila koliko su važna njegova učenja. Kada su se učenici vratili, žena je pohitala nazad u Sihar, gde je sa oduševljenjem ispričala ostalim meštanima šta je sve saznala. Njena priča je privukla veliku pažnju i mnogi ljudi su požurili prema bunaru da bi upoznali Isusa. Možda je baš tada — gledajući preko polja mnoštvo Samarićana koje se približavalo — Isus rekao: „Pogledajte polja, kako su zrela za žetvu.“a Da bi objasnio da ne misli na doslovnu već na duhovnu žetvu, dodao je: „Žetelac [...] skuplja plod za večni život“ (Jov. 4:5-30, 36).

4. (a) Koje dve važne pouke o duhovnoj žetvi nalazimo u Isusovim rečima? (b) Koja pitanja ćemo osmotriti?

⁴ Koje dve važne pouke o duhovnoj žetvi nalazimo u Isusovim rečima? Prvo, posao je hitan. Rekavši da su ’polja zrela za žetvu‘, zapravo je pozvao svoje učenike da prionu na rad. Da bi oni razumeli koliko je to važno i hitno, dodao je: „Žetelac [već] prima platu.“ To je značilo da je žetva već počela i trebalo je raditi bez odlaganja. Drugo, radnici su radosni. Prema Isusovim rečima, sejači i žeteoci se ’zajedno raduju‘ (Jov. 4:35b, 36). Kao što se on sigurno radovao kad je video da su ’mnogi Samarićani poverovali u njega‘, tako će njegovi učenici biti ispunjeni radošću dok budu svesrdno učestvovali u žetvi (Jov. 4:39-42). Ovaj zapis iz prvog veka ima posebno značenje za nas jer oslikava ono što se dešava danas, tokom najveće duhovne žetve svih vremena. Kada je ona počela? Ko učestvuje u njoj? Kakve je rezultate dala?