Imaš li Hristov duševni stav?
„A sada neka vam Bog, koji daje izdržljivost i utehu, dâ da imate isti duševni stav među sobom kao što ima Isus Hrist“ (RIMLJANIMA 15:5, NS).
1. Koja pitanja traže odgovor kad neko utvrdi da je hrišćanin?
PREMA statistikama više od jedne milijarde stanovnika Zemlje su hrišćani. Šta to znači? Da u najmanju ruku tobože veruju u Isusa Hrista, tvrdeći da su njegovi sledbenici ili učenici (Matej 10:24, 25). No, šta je potrebno da bi se moglo slediti Hristov primer, ili životni uzorak? Očigledno ga treba poznavati. Pripadaš li onima koji zaista poznaju Isusa iz Nazareta? Imaš li jasnu predstavu o tome kakva je osoba bio dok je živeo ovde na Zemlji? Ili, kako je reagovao na ljude u različitim životnim okolnostima? Imaš li Hristov duševni stav? (1. Korinćanima 2:16; Efescima 4:13).
2, 3. Kako možemo upoznati Hristov duševni stav?
2 Kako možemo upoznati nekoga ko je živeo pre skoro dve hiljade godina, a čije je delovanje u javnosti trajalo samo nekako tri i po godine? U Isusovom slučaju postoje četiri pouzdana biografa, koji nam pomažu da stvorimo sliku o tome kakav je on čovek bio. Čitajući pažljivo ta četiri jevanđelja upoznaćemo i način razmišljanja, koji je uticao na njegove postupke. Dakle, šta je potrebno ako želimo da budemo pravi hrišćani, a ne samo takozvani hrišćani? Isus je to ovako izrazio: „Ovo znači život večni, da spoznaju tebe, jedinog istinitog Boga, i onoga koga si poslao, Isusa Hrista“ (Jovan 17:3, NS; 2. Petrova 3:18).
3 Stoga bi svaki hrišćanin trebao posedovati temeljno znanje i razumevanje o ocu Jehovi, te o životu i naukama njegovog Sina, Isusa Hrista. Nije dovoljno samo zvati se hrišćanski Jehovin svedok. Da bismo imali Hristov duševni stav, moramo redovno puniti naše misli razumevanjem o Isusovom životu i njegovom primeru. To znači da moramo redovno i ozbiljno proučavati Pismo, koristeći se pomoćnim sredstvima za razumevanje Biblije, koja će nam pomoći rasvetliti značenje i povezanost. Isto je tako potrebno biti u ispravnom duhovnom raspoloženju, da bismo razumeli i priznali Hristovu ulogu u Božjim namerama (Jovan 5:39—47; Matej 24:45—47).
Čovek s osećajima
4. Kakav je čovek bio Isus?
4 Isus, zdrav, aktivan muškarac počinje sa svojom službom u starosti od trideset godina (Luka 3:23). No, kakav je to bio čovek? Je li bio bezličan, dalek? Naprotiv, kao Jevrejin s Bliskog istoka bio je izrazito jak čovek. Nije bio ukočen, niti se povlačio u sebe. Pred celom javnošću je pokazivao širok spektar ljudskih osećaja — od žalosti preko saosećanja do opravdanog gneva (Marko 6:34; Matej 23:13—36).
5. Kako je reagovao Isus na vest o Lazarovoj smrti?
5 Na primer, kako je reagovao Isus videvši Martu i Mariju kako plaču zbog gubitka svog brata Lazara? U Jovanovom izveštaju čitamo: „Potrese se u duši, uzbudi i proplaka“ (Jovan 11:33—36, ST). Pred tim bliskim prijateljima on nije tajio svoje osećaje, nije se stideo plakati zajedno s njima. Iako je bio „sin Božji“ nije sakrivao svoje ljudske osećaje (Jovan 1:34). Kako li je to moralo dirnuti Martino i Marijino srce! (Uporedi Luka 19:41—44).
6. Zašto za Isusa nije bilo nemuževno da plače?
6 Neki bi sada mogli zaključiti da je Isus bio slabić, jer je pred javnošću plakao s tim ženama. Katolički autor Hiler Belok nazvao je Isusa čak „maminom mazom“. Odgovara li to činjenicama? Je li Isus bio nemuževan tip, kakvim je često prikazan u umetničkim delima hrišćanstva? Ne, suze nisu bezuslovno znak slabosti. U jednom stručnom medicinskom časopisu može se pročitati: „Braniti izražavanje osećaja nežnosti na prikladan način, je kako nelogično, tako i štetno. . . . Izražavanje nežnih osećaja, pre svega plakanjem u potpunosti je ljudska osobina“ (Uporedi 2. Samuilova 13:36—38; Jovan 11:35).
7. Na koji način nam mogu pomoći Isusove ljudske reakcije?
7 Isus je zaista ljudski reagovao na patnje, a njegova reakcija može nam pomoći da se poistovetimo s njim i njegovim duševnim stavom. Mi ne sledimo neki bezlični, mitološki lik, nego šta više, od Boga poslan čovečji uzor „Sina živoga Boga“ (Matej 16:16; Jovan 3:16, 17; 6:68, 69). Kakvog li primera za sve današnje hrišćane, pre svega za hrišćanske starešine koji često moraju pružati utehu i pokazivati saosećanje kad neko pretrpi gubitak ili je izložen opterećenju! Da, u takvim prilikama je jako važno imati Hristov duševni stav i srce (1. Solunjanima 2:7, 8).
Hrabar čovek od akcije
8. Kako se Isus pokazao hrabrim čovekom od akcije?
8 Isus se takoreći pokazao hrabrim, osvedočenim čovekom, dinamičnih dela. Na primer, dva puta je bio u prilici da energično istera iz hrama trgovce stokom i menjače novca (Marko 11:15—17; Jovan 2:13—17). Nije se bojao javno izložiti ruglu licemerstvo samoopravdanih književnika i fariseja. Prilikom tog javnog neustrašivog izlaganja ruglu, izrekao je sledeću opomenu: „Jao vama, književnici i fariseji, licemeri jedni, koji ste kao okrečeni grobovi koji izvana zaista izgledaju lepo, a iznutra su puni mrtvačkih kostiju svakovrsne nečistoće“. Sigurno je da tu ne možemo govoriti o slabosti (Matej 23:27, 28, NS; Luka 13:14—17).
9, 10. a) Zašto Isus nije sagrešio kada je izrazio svoj gnev? b) Kako bi Hristov primer trebao delovati na hrišćanske starešine?
9 Da li je Isusov gnev bio dokaz nedostatka samosavladavanja? Petar, Isusov bliski saradnik u službi, rekao je: „On ne učini grijeha“ (1. Petrova 2:22, ST). Apostol Pavle je pisao: „Nemamo, naime, nekoga velikog svećenika koji ne bi mogao saosećati s našim slabostima, nego jednoga koji je iskušan u svemu (kao i mi), samo što nije sagriješio (Jevrejima 4:15, ST). Postoji razlika između savladanog, opravdanog besa i neopravdanog izliva gneva (Uporedi Priče Solomunove 14:17; Efescima 4:26).
10 Iako hrišćanski starešina ne sme biti „gnevljiv“ on mora posedovati moralnu snagu da „ukori protivnike“, ako bude potrebno čak „strogo“. Mora biti u stanju „ukoriti, zapretiti i opomenuti“ (Titu 1:7—13; 2. Timotiju 4:1, 2). Određene situacije mogu izazvati kod njega opravdani gnev, pre svega ako vidi očiglednu pretnju jedinstvu, duhovnosti ili moralnoj čistoći skupštine. I kao što je rekao Pavle, katkada je potrebno „brbljivcima i zavodnicima zatvoriti usta, jer unesrećuju cele porodice učeći radi prljavog dobitka ono što se ne sme“. U takvim će slučajevima starešinama biti od pomoći ako imaju Hristov duševni stav, da bi mogli postupiti neustrašivo, uravnoteženo i odlučno (Vidi 1. Korinćanima 5:1—5; Otkrivenje 2:20—23; 3:19).
11. Koja pitanja odlučuju kako daleko trebamo oponašati Hrista?
11 Putujući Galilejom, Samarijom i Judejom, Isus je dolazio u dodir sa svim vrstama ljudi — s muževima, ženama i decom, s bolesnicima, pa čak i s onima koji ga smatraše svojim neprijateljem. Kako je on postupao s tim ljudima? Da li je bio naduven i rezervisan ili pristupačan? Da li se mogao uživati u stanje ljudi s njihovim problemima i kušnjama? Da li je bio nepomirljiv ili nemilosrdan? Odgovori na ova pitanja odlučuju u kojoj bi meri trebali da oponašamo Hrista u svakodnevnim postupcima i reagovanjima (Rimljanima 15:5; Filipljanima 2:5).
Kako je Isus reagovao na decu?
12. Kako su u određenoj prilici reagovali na decu učenici, a kako Isus?
12 U 10. poglavlju Markovog jevanđelja, u stavcima 13 do 16 nalazimo lep izveštaj o tome kako je Isus postupao s decom. Tamo čitamo: „Tada mu neki donesu malu decu da ih se dotakne. Učenici su ih rečima zaustavljali.“ Ništa se ne govori o tome zašto su učenici to učinili. Bilo je to godine 33. n. e. a Isus je putovao iz Galileje kroz Pereju do Jerusalima i okoline, gde je trebao da završi svoju službu. Možda su mislili da je Isus prevažan ili prezaposlen, a da bi se u to vreme bavio s decom. Ali, da li je on sam dao na znanje da je prezaposlen? „Kad to vide Isus razljuti se, te im (učenicima) reče: „Pustite dečicu k meni; nemojte ih sprečavati, jer takvima pripada Carstvo Božje! . . . Tada ih je zagrlio i blagosiljao, stavljajući na njih ruke.“
13. Kako su ljudi reagovali na Isusa?
13 Šta učimo s tim u vezi o Hristovom duševnom stavu? Pokazao je odlučnost prema učenicima, koji nisu bili u pravu, kao i svoj ljudski stav prema neznatnima. On je razumeo šta je navodilo roditelje da k njemu donose svoju decu. Želeli su da se on dotakne njihove dece i da ih blagoslovi. Šta učimo iz toga o Isusu? Ljudi ga se nisu bojali. Bio je blizak narodu, pa su ljudi voleli da budu s njim. Čak su se deca osećala dobro u njegovoj prisutnosti, a i on se osećao dobro u prisutnosti dece. Da li se svi, pa i deca osećaju ugodno i u tvom prisustvu? (Marko 1:40—42; Matej 20:29—34).
14. Ko bi naročito trebao oponašati Isusov primer u vezi pristupačnosti?
14 Isus je pokazivao srdačnu naklonost i prijaznost (Marko 9:36, 37). Bio je društven i pristupačan. Imaš li i ti kao Hristov sledbenik u tom pogledu Hristov duševni stav? Hrišćanski nadglednici u oblastima, pokrajinama i skupštinama, te podružnicama Udruženja Kule stražare širom sveta, dobro će učiniti ako se pitaju: Jesam li dogmatičan i uporan? Ili, pomažem li drugima, čak i deci da se ugodno osećaju sa mnom? Jesam li zaista pristupačan? (Priče Solomunove 12:18; Propovednik 7:8).
Isusovo ophođenje sa ženama
15, 16. Kako se Isus, za razliku od drugih Jevreja, ophodio sa ženama?
15 Da li mi kao starešine, sluge pomoćnici i opšte kao braća u hrišćanskoj skupštini pokazujemo Hristov duševni stav u ophođenju s našim hrišćanskim sestrama i sa ženama uopšte? Kako je Isus, kao neoženjen čovek reagovao u različitim situacijama, dolazeći u kontakt sa ženama svog vremena?
16 U jevrejskom društvu, kojim su vladali muškarci, Isus je bio neobičan učitelj jer je bio spreman razgovarati sa ženama, čak s nejevrejskim ženama (Jovan 4:7—30). Kada je jednom prilikom bio u poseti paganskom području Tira i Sidona, zamolila ga je neka Grkinja da pomogne njenoj kćerki opsednutoj demonima. Jedan ortodoksni Jevrejin se naravno ne bi pozabavio njom. Ali, Isus je saslušao i da bi ispitao njenu veru, rekao joj je: „Pusti da se najprije nasite (židovska) deca, jer nije pravo deci oduzeti kruh i baciti ga (poganskim) psićima.“ Da li je to Isus rekao tonom koji je ukazivao da je ta stvar gotova? Da li je dogmatično prekinuo daljnju diskusiju? Očigledno nije, jer je žena taktično odgovorila: „Jest Gospodine, i psići ispod stola jedu dječje mrvice.“ To je Isusa duboko dirnulo, pa je izlečio njenu kćerku (Marko 7:24—30, ST).
17. Šta učimo iz Isusovog ophođenja s jednom grešnom ženom?
17 Isus je bio otvoren sa ženama, ne prosuđujući ih po spoljašnosti (Matej 22:16). Našavši se jednom prilikom na ručku u domu nekog fariseja, dozvolio je nekoj poznatoj grešnici, koja je možda bila prostitutka, da mu svojim suzama opere noge i da ih namaže uljem. Ona je tim postupkom pokazala kajanje za svoj grešan način života (Luka 7:36—50). Isus je nije smatrao izgubljenim slučajem, ne osudivši je paušalnom presudom, zato jer je bila nemoralna (Vidi takođe Jovan 4:7—30). Oprostio joj je, „jer je pokazala mnogo ljubavi“. Šta to govori o Hristovom duševnom stavu? On je pokazivao saosećanje i razumevanje prema ženama. Zar se i mi ne bismo trebali tako ponašati u skupštini i u službi? (Luka 19:1—10; Rimljanima 14:10—13; 1. Korinćanima 6:9—11).
Isusovo ophođenje s učenicima
18. a) Kako neki reaguju na svoje potčinjene? b) Kako je Isus postupao sa svojim učenicima i sa ostalima? (Marko 6:54—56).
18 Ponekad se osobe od autoriteta osećaju ugroženim od svojih potčinjenih. Stoga, potiskujući ono što u podsvesti smatraju konkurencijom, pokazuju ponos. Brzo su spremni kritikovati one koji rade pod njihovim nadgledavanjem, ali se ustežu pohvaliti ih. Njihove omalovažavajuće izjave otkrivaju nedostatak poštovanja prema ličnom dostojanstvu drugih. A šta reći za Isusa — kako je on postupao s onima koji stajaše pod njegovim vođstvom — sa svojim učenicima? Je li im posredovao osećaj da su oni manje vredni, nesposobni ili glupi? Ili su se ugodno osećali sarađujući s Isusom? (Uporedi Matej 11:28—30; 25:14—23).
19. Šta učimo o Isusu iz Jovana 13:1—17?
19 Jednu od najistaknutijih pouka koju je Isus posredovao u toj stvari svojim učenicima, nalazimo zapisanu u 13. poglavlju Jovanovog jevanđelja. Predlažemo da se pročitaju Jv 13stavci 1—17. U to vreme su ulice bile prašnjave, pa je vladao običaj da se zaduži jednog slugu iz kuće da posetiocima opere noge. Tog manje vrednog posla se prihvatio sam Isus. Koje je svojstvo istakao, opravši noge svojim učenicima? Dao im je praktičnu pouku u vezi poniznosti. Šta mi učimo iz toga o Hristovom duševnom stavu? Isus je sam rekao: „Nije sluga veći od svoga gospodara, niti je poslanik veći od onoga koji ga šalje. Kad to znate, blago vama ako to i činite“ (Jovan 13:16, 17, ST).
20. Koje samoispitivanje možemo preduzeti da bismo utvrdili imamo li Hristov duševni stav?
20 Imamo li i mi u tom pogledu Hristov duševni stav? Jesmo li spremni kod kuće i u skupštini obavljati jednostavne, manje vredne poslove? Ili, želimo raditi samo ono što izgleda „važno“ ili nas čini „naročitima“? Jesmo li spremni sudelovati u ponekad ponižavajućem delu propovedanja dobre vesti od kuće do kuće? Želimo li možda samo službe s podijuma u kraljevskoj sali? Ako posedujemo Hristov duševni stav, mi ćemo u stvari ostati ponizni i pristupačni, kakav je bio Isus (Rimljanima 12:3).
21. Kako je Isus pokazao saosećanje prema svojim apostolima, i prema mnoštvu ljudi?
21 Jednom prilikom, naime nakon posebne akcije u službi propovedanja, Isus je pokazao veliku brigu za apostole. Iako je Isus bio savršen, on nije očekivao savršenost od drugih. Nakon službe propovedanja nije ustrajao u tome da se apostoli opet odmah vrate u službu propovedanja i da to još bolje učine. On je uzeo u obzir njihove potrebe za odmorom, pa ih je odveo na jedno usamljeno mesto. No, da li je Isus bio ljut i nestrpljiv kada ga je sledila množina? Ne, jer „se sažali nad njima“, čitamo u izveštaju (Marko 6:30—34, ST).
22. Šta će nam pomoći još bolje da razumemo Hristov duševni stav?
22 Je li s obzirom na tako istaknuti primer čudno da je većina apostola postala vernim Hristovim sledbenicima? Petra su sigurno duboko dirnule stvari koje je naučio zahvaljujući bliskom zajedništvu s Isusom. Verovatno je on posredovao Marku većinu informacija za njegovo jevanđelje. I tako se Petar polako, ali sigurno prilagođavao Hristovom duševnom stavu. Proučavanje njegovog prvog pisma pomoći će nam još tesnije da se držimo Hristovog primera (Matej 16:15—17, 21—23).
Sećaš li se?
◻ Kako možemo posedovati Hristov duševni stav?
◻ Kakav je čovek bio Isus?
◻ Kako je Isus reagovao na decu i žene?
◻ Šta učimo iz Isusovog ophođenja s njegovim učenicima?
[Slika na 21. stani]
Isus je saosećao s drugima, ne sakrivajući svoje osećaje