Gde su mrtvi?

„ZEMLJA je pijaca; nebo je naš dom“, kažu Jorubi Zapadne Afrike. Ova zamisao odjekuje u mnogim religijama. Ona prenosi mišljenje da je zemlja poput pijace koju posećujemo za kratko vreme i onda odlazimo. Prema ovom verovanju, kod smrti mi odlazimo na nebo, naše pravo boravište.

Biblija zaista naučava da neki idu na nebo. Isus Hrist je rekao svojim vernim apostolima: „Mnogi su stanovi u domu Oca moga... Idem da vam pripremim mesto. I kad otidem i pripremim vam mesto, opet ću doći i uzeću vas k sebi, da i vi budete gde sam ja“ (Jovan 14:2, 3).

Isusove reči ne znače da svi dobri ljudi idu na nebo ili da je nebo dom čovečanstva. Neki se uzimaju na nebo u povezanosti s vladavinom nad zemljom. Jehova Bog zna da ljudske vladavine nikada neće uspešno upravljati stvarima na zemlji. Dakle, on je pripremio nebesku vladavinu, ili Kraljevstvo, koje će konačno preuzeti kontrolu nad zemljom i pretvoriti je u Raj koji je on prvobitno nameravao da postoji (Matej 6:9, 10). Isus će biti Kralj Božjeg Kraljevstva (Danilo 7:13, 14). Drugi će biti izabrani između ljudi da vladaju s njim. Biblija je prorekla da će oni koji su uzeti na nebo biti ’kraljevstvo, sveštenici Bogu našemu‘ i da će ’kraljevati na zemlji‘ (Otkrivenje 5:10).

Ko ide na nebo?

Razmatrajući veliku odgovornost koju će ovi nebeski vladari imati, ne iznenađuje što će oni morati da ispune stroge zahteve. Oni koji idu na nebo moraju imati tačno spoznanje o Jehovi i moraju mu biti poslušni (Jovan 17:3; Rimljanima 6:17, 18). Od njih se zahteva da iskazuju veru u otkupnu žrtvu Isusa Hrista (Jovan 3:16). Ipak, još više je uključeno. Oni moraju biti pozvani i izabrani od Boga kroz njegovog Sina (2. Timoteju 1:9, 10; 1. Petrova 2:9). Osim toga, oni moraju biti kršteni hrišćani koji su ’ponovo rođeni‘, rođeni Božjim svetim duhom (Jovan 1:12, 13; 3:3-6). Oni takođe treba da održe besprekornost pred Bogom do smrti (2. Timoteju 2:11-13; Otkrivenje 2:10).

Bezbrojni milioni ljudi koji su živeli i umrli nisu ispunili ove zahteve. Mnogi su imali malo prilike da uče o pravom Bogu. Drugi nikada nisu čitali Bibliju i znaju malo ili ništa o Isusu Hristu. Čak i danas među pravim hrišćanima na zemlji, malo njih je Bog izabrao za nebeski život.

Stoga, broj onih koji idu na nebo biće relativno mali. Isus se obratio takvim osobama kao ’malenom stadu‘ (Luka 12:32). Kasnije, apostolu Jovanu je otkriveno da će broj onih koji su „otkupljeni sa zemlje“ da vladaju s Hristom na nebu biti samo 144 000 (Otkrivenje 14:1, 3; 20:6). Kada to uporedimo s milijardama ljudi koji su živeli na zemlji, to je zaista mali broj.

Oni koji ne idu na nebo

Šta se dešava sa onima koji ne idu na nebo? Da li oni pate na mestu večnih muka, kako neke religije naučavaju? Naravno da ne, jer je Jehova Bog ljubavi. Roditelji puni ljubavi ne bacaju svoju decu u vatru, i Jehova ne muči ljude na takav način (1. Jovanova 4:8).

Izgled za ogromnu većinu onih koji su umrli jeste uskrsenje u zemaljskom raju. Biblija kaže da je Jehova stvorio zemlju „da se u njoj nastava“ (Isaija 45:18). Psalmista je objavio: „Nebo je nebo Gospodnje, a zemlju je sinovima čovečjim dao“ (Psalam 115:16). Zemlja je ta, a ne nebo, koja će biti stalni dom čovečanstva.

Isus je prorekao: „Ide čas u koji će svi koji su u grobovima čuti glas Sina Božjega i izlaziće iz njih“ (Jovan 5:27-29). Hrišćanski apostol Pavle je potvrdio: „Imajući nadu u Boga... da će biti uskrsenje pravednika i nepravednika“ (Dela apostolska 24:15). Na mučeničkom stubu, Isus je obećao pokajničkom zločincu život posredstvom uskrsenja u zemaljskom raju (Luka 23:43).

Ipak, kakvo je sadašnje stanje umrlih koji će biti uskrnuti za život na zemlji? Jedan događaj u Isusovoj službi pomaže nam da odgovorimo na ovo pitanje. Njegov prijatelj Lazar je umro. Pre nego što je Isus krenuo da ga uskrsne, On je rekao svojim učenicima: „Lazar, naš prijatelj, spava, ali ja idem da ga probudim“ (Jovan 11:11). Prema tome Isus je uporedio smrt sa snom, dubokim snom bez snova.

Spavanje u smrti

Drugi citati su u skladu sa ovom mišlju spavanja u smrti. Oni ne uče da ljudi imaju besmrtnu dušu koja prilikom smrti prelazi u carstvo duhova. Umesto toga, Biblija kaže: „Mrtvi ništa ne znaju... I ljubav njihova, i mržnja njihova, i zavist njihova već su propale... Nema ni dela ni misli, ni znanja, ni mudrosti u predelu smrti u koji ideš“ (Propovednik 9:5, 6, 10). Osim toga, psalmista je objavio da se ’čovek vraća u prah svoj, i tad propadaju sve pomisli njihove‘ (Psalam 146:4).

Ovi stihovi razjašnjavaju da nas oni koji spavaju u smrti ne mogu videti ili čuti. Oni su nesposobni da donesu bilo blagoslov bilo nesreću. Oni nisu na nebu, niti zaista ostaju u zajednici s precima. Oni su beživotni, nepostojeći.

U od Boga određeno vreme, oni koji sada spavaju u smrti i koji su u njegovom sećanju biće probuđeni u život na rajskoj zemlji. To će biti zemlja očišćena od zagađenosti, nevolja i problema koje čovečanstvo sada doživljava. Kakvo će to radosno vreme biti! U Raju oni će imati izgled na večni život, jer nas Psalam 37:29 uverava: „Pravednici će držati zemlju i doveka u njoj će ostati.“

[Okvir na stranama 6, 7]

NAPUSTIO SAM OBOŽAVANJE UMRLIH

„Kada sam bio dečak, pomagao sam ocu tokom njegovog redovnog prinošenja žrtava njegovom pokojnom ocu. Jednom prilikom kada je moj otac ozdravio od užasne bolesti, prorok mu je rekao da u znak zahvalnosti za svoje ozdravljenje treba da prinese kao žrtvu svom pokojnom ocu kozu, batate, kola-orahe i alkoholno piće. Moj otac je takođe savetovan da moli da njegovi umrli preci spreče buduću bolest i nesreću.

„Moja majka je nabavila sve što se zahtevalo za žrtvu, koju je trebalo prineti na grobu mog dede. Grob je bio baš pored naše kuće, u skladu s lokalnim običajem.

„Prijatelji, rođaci i susedi bili su pozvani da posmatraju žrtvovanje. Moj otac, elegantno obučen odgovarajuće prilici, sedeo je na stolici okrenut svetilištu gde je bilo svrstano nekoliko lobanja koza koje su bile korišćene za prethodna žrtvovanja. Moj posao je bio da sipam vino iz flaše u malu čašu, koju sam predao mom ocu. Naizmenično, on ga je prolivao kao žrtvu na zemlju. Moj otac je tri puta prizivao ime svog oca i molio ga za oslobođenje od buduće nesreće.

„Prineti su kola-orasi, a jedan ovan je zaklan, skuvan i svi prisutni su ga pojeli. Učestovovao sam u jedenju i igranju uz pevanje i udaranje bubnjeva. Moj otac je igrao divno i neumorno, iako su se na njemu videle godine. U intervalima on je molio da njegovi preci blagoslove sve prisutne, dok je narod, uključujući i mene, odgovorio Ise, što znači ’Neka bude tako‘. Posmatrao sam oca sa oduševljenim interesovanjem i divljenjem i čeznuo za danom kada ću biti dovoljno star da prinosim žrtve umrlim precima.

„Uprkos prinošenju mnogih žrtava, porodici je još uvek izmicao mir. Dok su tri sina moje majke preživela, nijedna od njene tri kćerke nije živela baš dugo; sve su umrle u detinjstvu. Kada je moja majka ponovo zatrudnela, otac je prineo kompletnu žrtvu da bi se dete rodilo bezbedno.

„Majka je rodila još jednu devojčicu. Dve godine kasnije dete se razbolelo i umrlo. Moj otac se konsultovao s prorokom, koji je rekao da je jedan neprijatelj odgovoran za smrt. Prorok je rekao da, kako bi ’duša‘ deteta pružila otpor, za žrtvu se zahtevao komad gorućeg drveta, flaša alkoholnog pića i jedno štene. Goruće drvo je trebalo staviti na grob, alkoholno piće poprskati po grobu, a štene živo zakopati u blizini groba. To je trebalo da probudi dušu umrle devojčice da osveti svoju smrt.

„Doneo sam flašu alkoholnog pića i goruće drvo na grob, a moj otac je doneo kučence, koje je zakopao prema instrukcijama proroka. Svi smo verovali da će u roku od sedam dana duša umrle devojčice uništiti osobu koja je prouzrokovala njenu preranu smrt. Prošla su dva meseca, a u susedstvu se nije desila ni jedna smrt. Bio sam razočaran.

„U to vreme imao sam 18 godina. Kratko nakon toga upoznao sam Jehovine svedoke, koji su mi iz Pisma pokazali da umrli ne mogu živima doneti ni dobro ni zlo. Kako je spoznanje Božje Reči pustilo koren u mom srcu, rekao sam ocu da mu se više ne mogu pridružiti u prinošenju žrtava umrlima. U početku je bio ljut na mene jer sam ga napustio, kako se izrazio. Ali kada je primetio da nisam bio spreman da se odreknem svoje novopronađene vere, nije se protivio mom obožavanju Jehove.

„Dana 18. aprila 1948. godine, simbolizovao sam svoje predanje krštenjem u vodi. Od tada, nastavljam da služim Jehovi s mnogo radosti i zadovoljstva, pomažući drugima da se oslobode obožavanja umrlih predaka, koji nam ne mogu ni pomoći niti nas mogu povrediti.“ (Priložio J. B. Omiegbi, Benin, Nigerija.)

[Slika na 7. strani]

Biće to velika radost kada umrli uskrsnu na rajskoj zemlji