Četvrto poglavlje
Onaj za koga su svedočili svi proroci
1. Šta činjenice pokazuju o tome kakav je odnos vladao između Isusa i Jehove pre nego što je Isus postao čovek?
„OTAC ima naklonost prema Sinu i pokazuje mu sve što sam čini“ (Jovan 5:20). Kakav je samo srdačan odnos vladao između tog Sina i njegovog Oca Jehove! Ta bliskost je započela kada je taj Sin stvoren, bezbroj hiljada godina pre nego što se rodio kao čovek. Bio je to Božji jedinorođeni Sin, jedino biće koje je Jehova direktno stvorio. Sve ostalo na nebu i na zemlji stvoreno je posredstvom tog voljenog i dragog Prvorođenca (Kološanima 1:15, 16). Takođe je služio i kao Božja Reč, Govornik, to jest Onaj preko koga je Božja volja saopštavana drugima. Taj Sin, koga je Bog posebno voleo, postao je čovek poznat kao Isus Hrist (Poslovice 8:22-30; Jovan 1:14, 18; 12:49, 50).
2. Do koje se mere biblijska proročanstva odnose na Isusa?
2 Mnoštvo nadahnutih proročanstava zapisano je o Božjem prvorođenom Sinu pre nego što je on na čudesan način začet kao čovek. To je potvrdio i apostol Petar, rekavši Korneliju: „Za njega svedoče svi proroci“ (Dela apostolska 10:43). Isusova uloga je u Bibliji toliko naglašena da je jedan anđeo rekao apostolu Jovanu: „Svedočenje za Isusa [je] ono što nadahnjuje na proricanje“ (Otkrivenje 19:10). Ovakva proročanstva jasno ukazuju na njega kao na Mesiju. Ona skreću pažnju na različite uloge koje će on imati u ostvarenju Božjih namera. Sve ovo je veoma važno za nas danas.
Šta su proročanstva otkrila
3. (a) Ko u proročanstvu iz Postanja 3:15 predstavlja zmiju, ’ženu‘ i ’zmijino seme‘? (b) Zašto je ’gaženje zmijine glave‘ veoma značajno za Jehovine sluge?
3 Prvo takvo proročanstvo je izgovoreno nakon pobune u Edenu. Jehova je rekao zmiji: „Metnuću neprijateljstvo između tebe i žene, i između potomstva [’semena‘, DK] tvoga i potomstva [’semena‘, DK] njezina, i ono će ti glavu zgaziti, i ti ćeš ga u petu ujedati“ (Postanje 3:15). To proročanstvo je u stvari bilo upućeno Satani koji je predstavljen ovom zmijom. ’Žena‘ predstavlja Jehovinu lojalnu nebesku organizaciju koja mu je poput verne supruge. ’Zmijino seme‘ podrazumeva sve anđele i ljude koji pokazuju Satanin duh, one koji se suprotstavljaju Jehovi i njegovom narodu. ’Gaženje zmijine glave‘ znači konačno uništenje buntovnog Satane koji je oklevetao Jehovu i naneo čovečanstvu veliki jad. Ali ko predstavlja glavni deo ’semena‘ koje će zgaziti glavu zmije? Vekovima je to bila ’sveta tajna‘ (Rimljanima 16:20, 25, 26).
4. Kako Isusovo poreklo pomaže u utvrđivanju da je on obećano Seme?
4 Jehova je u narednih 2 000 godina ljudske istorije pružao daljnje detalje. Otkrio je da će se Seme pojaviti u Avrahamovoj porodičnoj lozi (Postanje 22:15-18). Međutim, loza koja će voditi do Semena neće zavisiti od prirodnog potomstva već od Božjeg izbora. Bez obzira na Avrahamovu ljubav prema Ismailu, sinu kojeg mu je rodila Agara, Jehova je rekao: „Savez svoj učiniću s Isakom, koga će ti roditi Sara“ (Postanje 17:18-21). Kasnije taj savez nije bio potvrđen sa Isakovim prvencem Isavom, već s Jakovom, od koga je nastalo 12 izraelskih plemena (Postanje 28:10-14). S vremenom je ukazano da će se Seme roditi u Judinom plemenu, u Davidovoj porodičnoj lozi (Postanje 49:10; 1. Letopisa 17:3, 4, 11-14).
5. Šta je na početku Isusove zemaljske službe jasno pokazalo da je on Mesija?
5 Šta još ukazuje na identitet Semena? Više od 700 godina unapred, Biblija je rekla da će Vitlejem biti mesto rođenja obećanog Semena. Takođe je otkrila da je Seme već postojalo „od iskonskih dana“, od vremena kada je bilo stvoreno na nebu (Mihej 5:2). Isto tako, preko proroka Danila je prorečeno i tačno vreme kada će se Mesija pojaviti na zemlji (Danilo 9:24-26). A kad je Isus pomazan svetim duhom, i tako u stvari postao Jehovin Pomazanik, s neba se čuo Božji glas koji ga je jasno identifikovao kao Božjeg Sina (Matej 3:16, 17). Seme je bilo otkriveno! Zato je Filip sa sigurnošću mogao da kaže: „Našli smo onoga o kome su pisali Mojsije, u Zakonu, i Proroci: Isusa“ (Jovan 1:45).
6. (a) Šta su prema Luki 24:27 Isusovi sledbenici shvatili? (b) Ko je glavni deo ’ženinog semena‘, i šta se misli pod tim da će ono zgaziti glavu zmiji?
6 Kasnije su Isusovi sledbenici shvatili da je nadahnuto Pismo protkano bezbrojnim proročanskim ukazivanjima na Isusa (Luka 24:27). Postalo je još jasnije da je Isus glavni deo ’ženinog semena‘, onaj ko će zgaziti glavu zmiji i tako uništiti Satanu. Preko Isusa će se ostvariti sve ono što je Bog obećao čovečanstvu, sve ono za čim iskreno žudimo (2. Korinćanima 1:20).
7. Šta bi još bilo korisno da shvatimo pored toga što smo utvrdili ko je Onaj na koga ukazuju proročanstva?
7 Kako to saznanje treba da utiče na nas? Biblija govori o jednom evnuhu iz Etiopije koji je čitao neka proročanstva o Otkupitelju i Mesiji. Pošto ih nije razumeo, upitao je jevanđelizatora Filipa: „O kome to govori prorok?“ Kad je dobio odgovor, evnuh nije dozvolio da sve ostane samo na tome. Kada je pažljivo saslušao objašnjenje koje je izneo Filip, taj čovek je razumeo da mora nešto i da uradi sada kada je uvideo značaj tih proročanstava koja su se ispunila. Shvatio je da treba da se krsti (Dela apostolska 8:32-38; Isaija 53:3-9). Da li i mi slično reagujemo?
8. (a) Šta je nagoveštavalo to što je Avraham pokušao da prinese Isaka na žrtvu? (b) Zašto je Jehova rekao Avrahamu da će se preko Semena blagosloviti svi narodi, i kako se to danas primenjuje na nas?
8 Razmisli i o dirljivom izveštaju kada je Avraham pokušao da prinese na žrtvu Isaka, svog jedinca koga je rodila Sara (Postanje 22:1-18). To je nagoveštavalo ono što će Jehova učiniti — on će dati svog jedinorođenog Sina: „Bog je toliko voleo svet da je dao svog jedinorođenog Sina, da niko ko iskazuje veru u njega ne bude uništen, nego da ima večni život“ (Jovan 3:16). To nam daje zasiguranje da kao što je Jehova dao svog jedinorođenog Sina da bi ispunio svoju nameru, tako će nam ’ljubazno dati i sve ostalo‘ (Rimljanima 8:32). Šta se traži od nas? Kao što je zabeleženo u Postanju 22:18, Jehova je rekao Avrahamu da će se preko tog Semena blagosloviti svi narodi ’jer je [Avraham] glas [Božji] poslušao‘. I mi treba da slušamo Jehovu i njegovog Sina: „Ko iskazuje veru u Sina, ima večni život; ko nije poslušan Sinu, neće videti život, nego Božji gnev ostaje na njemu“ (Jovan 3:36).
9. Šta ćemo raditi ako cenimo to što nam je Isusova žrtva omogućila da imamo nadu u večni život?
9 Ukoliko cenimo to što nam je Isusova žrtva omogućila da imamo nadu u večni život, onda ćemo želeti da radimo ono što nam Jehova govori preko Isusa. A srž toga jeste ljubav prema Bogu i prema bližnjem (Matej 22:37-39). Isus je pokazao da će nas ljubav prema Jehovi motivisati da poučavamo druge „da drže sve što [nam je Isus] zapovedio“ (Matej 28:19, 20). Tu ljubav takođe želimo da podelimo i sa onima koji zajedno s nama služe Jehovi na taj način što ćemo se s njima redovno ’sastajati‘ (Jevrejima 10:25; Galatima 6:10). Nadalje, dok slušamo Boga i njegovog Sina, ne treba da mislimo kako oni od nas zahtevaju savršenstvo. Jevrejima 4:15 kaže da Isus, kao naš Prvosveštenik, ’saoseća s našim slabostima‘. Kako je to samo utešno, posebno kad se u molitvi preko Hrista približimo Bogu da bi nam pomogao da prevaziđemo svoje slabosti! (Matej 6:12).
Pokazuj veru u Hrista
10. Zašto nema spasenja bez Isusa Hrista?
10 Kad je jevrejskom vrhovnom sudu u Jerusalimu objasnio da su se biblijska proročanstva ispunila na Isusu, apostol Petar je sa uverenjem zaključio: „Ni u kome drugome nema spasenja, jer nema drugog imena pod nebom danog ljudima po kome imamo da se spasemo“ (Dela apostolska 4:12). Budući da su svi Adamovi potomci grešnici, njihova smrt nema vrednost kojom bi bilo ko mogao biti otkupljen. Ali Isus je bio savršen i njegov život je imao žrtvenu vrednost (Psalam 49:7-10; Jevrejima 2:9). On je Bogu prineo otkupninu čija vrednost tačno odgovara vrednosti savršenog života koji je Adam izgubio (1. Timoteju 2:5, 6). To je nama otvorilo put za postizanje večnog života u Božjem novom svetu.
11. Objasni kako možemo imati veliku korist od Isusove žrtve.
11 Otkupnina je takođe otvorila put da već sada imamo i druge koristi. Primera radi, iako smo grešnici, Isusova žrtva nam omogućava da imamo čistu savest jer su nam gresi oprošteni. To je nešto daleko vrednije nego što su Izraelci ikada postigli životinjskim žrtvama koje su se zahtevale po Mojsijevom zakonu (Dela apostolska 13:38, 39; Jevrejima 9:13, 14; 10:22). Međutim, da bismo imali takvo oproštenje treba da iskreno priznamo koliko nam je potrebna Hristova žrtva: „Ako kažemo: ’Nemamo greha‘, sami sebe zavaravamo i istina nije u nama. Ako priznajemo svoje grehe, on je veran i pravedan da nam oprosti naše grehe i da nas očisti od svake nepravednosti“ (1. Jovanova 1:8, 9).
12. Zašto je podranjanje u vodu važno za postizanje dobre savesti pred Bogom?
12 Kako grešnici mogu pokazati da imaju veru u Hrista i njegovu žrtvu? U prvom veku su ljudi javno obznanili kada su postali vernici. Na koji način? Krstili su se. A zašto? Zato što je Hrist zapovedio da se svi njegovi učenici krste (Matej 28:19, 20; Dela apostolska 8:12; 18:8). Kada zaista bude dirnuta onim što je Jehova preko Isusa s puno ljubavi omogućio, osoba neće oklevati. Ona će u svom životu izvršiti sve potrebne promene, predaće se Bogu u molitvi i to predanje simbolizovaće podranjanjem u vodu. Ovakvim činom vere ona ’upućuje Bogu molbu za čistu savest‘ (1. Petrova 3:21).
13. Šta treba da radimo kad uvidimo da smo počinili neki greh, i zašto?
13 Naravno, čak i kad preduzmemo ovaj korak, crte grešnosti će se opet pojaviti. Šta onda? Apostol Jovan je rekao: „Pišem [vam] da ne počinite greh. Ali ako neko i počini greh, imamo pomoćnika kod Oca: Isusa Hrista, pravednika. On je žrtva pomirenja za naše grehe“ (1. Jovanova 2:1, 2). Da li to znači da će sve biti u redu bez obzira šta radimo ukoliko molimo Boga da nam oprosti? Pa, ne baš. Ključ za oproštenje je istinsko pokajanje. Takođe će možda biti potrebna pomoć starijih, iskusnijih pojedinaca iz hrišćanske skupštine. Moramo uvideti gde smo pogrešili i onda se iskreno pokajati tako što ćemo se ozbiljno truditi da to više ne ponovimo (Dela apostolska 3:19; Jakov 5:13-16). Ukoliko tako činimo, možemo biti sigurni da će nam Isus pomoći i da ćemo ponovo imati Jehovinu naklonost.
14. (a) Objasni važan način na koji nam koristi Isusova žrtva. (b) Šta ćemo činiti ako stvarno imamo veru?
14 Za „malo stado“, drugi deo Semena iz Postanja 3:15, Isusova žrtva je otvorila put za večni život na nebu (Luka 12:32; Galatima 3:26-29). Takođe je milijardama drugih ljudi otvorila put za večni život na rajskoj zemlji (Psalam 37:29; Otkrivenje 20:11, 12; 21:3, 4). Večni život je „dar koji daje Bog... preko Hrista Isusa, našeg Gospoda“ (Rimljanima 6:23; Efešanima 2:8-10). Ukoliko verujemo u taj dar i cenimo način na koji nam je pružen, to ćemo i pokazati. Nadalje, pošto shvatamo na koje čudesne načine Jehova koristi Isusa da bi ispunio svoju volju i koliko je važno da svako od nas tesno sledi Isusove stope, onda ćemo hrišćansku službu učiniti jednom od najvažnijih aktivnosti u našem životu. Naša vera će se videti iz uverenja s kojim drugima govorimo o ovom veličanstvenom Božjem daru (Dela apostolska 20:24).
15. Kako vera u Isusa Hrista dovodi do jedinstva?
15 Takva vera ima stvarno dobar uticaj i dovodi do jedinstva! Ona nam pomaže da se približimo Jehovi, njegovom Sinu i drugima u hrišćanskoj skupštini (1. Jovanova 3:23, 24). Ona nas navodi da se radujemo što je Jehova ljubazno svom Sinu dao „ime koje je iznad svakog drugog imena [osim Božjeg], da se u Isusovo ime savije svako koleno onih koji su na nebu i onih koji su na zemlji i onih koji su pod zemljom, i da svaki jezik otvoreno prizna da je Isus Hrist Gospod na slavu Boga, Oca“ (Filipljanima 2:9-11).
Pitanja za ponavljanje
• Zašto je identitet Mesije kad se on pojavio bio jasan onima koji su zaista verovali u Božju Reč?
• Koje su neke stvari koje treba da činimo kako bismo pokazali cenjenje za Isusovu žrtvu?
• Na koje nam načine Isusova žrtva već sada koristi? Kako nam ona pomaže kad se molimo Jehovi za oproštaj greha?
[Slika na 36. strani]
Isus je rekao svojim sledbenicima da treba da poučavaju druge da drže Božje zapovesti