Da li je Bog već zacrtao našu sudbinu?

„TOLIKO mnogo imaginarnih problema bi se izbeglo da se često pogrešno shvaćen termin predodređenja uopšte nije koristio.“ Možda se pitaš zašto, ako koristiš reč „predodređenje“ ili si čuo da se ona koristi.

Prema skorašnjoj francuskoj katoličkoj enciklopediji Théo, činimo dobro ako ne koristimo reč „predodređenje“. Druga knjiga navodi: „Izgleda da danas predodređenje nije više u srcu teoloških debata, čak i za većinu protestanata.“

Ipak, pitanje predodređenja uznemiravalo je mnoge ljude tokom istorije. Ono je bilo u srcu kontroverze koja je dovela do reformacije, a čak i unutar katoličke crkve ono je vekovima bilo predmet žučnih rasprava. Iako se o njemu danas manje debatuje, ono još uvek ostaje problem. Ko ne bi želeo znati da li je njegova sudbina bila unapred zacrtana?

Predodređenje — značenje te reči

Šta u crkvama znači reč „predodređenje“? Rečnik katoličke teologije (Dictionnaire de théologie catholique) smatra da je to „božanska namera da vodi izvesne osobe, koje su određene po imenu, do večnog života“. Obično se misli da su izabrane osobe, „određene po imenu“, pojedinci na koje je apostol Pavle ukazao u svom pismu Rimljanima, sledećim terminima: „Znamo da Bog sve pomaže na dobro onima koji ga ljube, koji su po njegovoj odluci pozvani. Jer koje je unapred znao, njih je i predodredio da budu saobrazni liku njegovog Sina... Koje je pak predodredio, te je i pozvao; a koje je pozvao, te je i opravdao, a koje je opravdao, te je i proslavio“ (Rimljanima 8:28-30).

Čak i pre njihovog rođenja, neki ljudi su navodno bili izabrani od Boga s izgledom da učestvuju u Hristovoj slavi na nebesima. To vodi do pitanja o kome se dugo debatovalo: da li Bog proizvoljno izabira one koje želi da spase ili da li ljudi imaju slobodnu volju i igraju ulogu u sticanju i očuvanju Božje naklonosti?

Avgustin — začetnik predodređenja

Iako su drugi crkveni oci ranije pisali o predodređenju, obično se smatra da je Avgustin (354-430 n. e.) postavio temelje ove doktrine i za katoličke i za protestantske crkve. Prema Avgustinu, Bog je pravedne od pamtiveka predodredio da prime večne blagoslove. S druge strane, nepravedni, iako nisu predodređeni od Boga u pravom smislu te reči, treba da prime zasluženu kaznu za svoje grehe, osudu. Avgustinovo objašnjenje ostavlja malo prostora slobodnoj volji, i tako otvara put mnogim kontroverzama.

Avgustinovi naslednici

Debata u pogledu predodređenja i slobodne volje redovno je izbijala na površinu tokom srednjeg veka i dostigla vrhunac tokom Reformacije. Luter je gledao na predodređenje pojedinca kao na slobodan izbor s Božje strane, bez Njegovog predviđanja budućih zasluga ili dobrih dela izabranih osoba. Kalvin je došao do još radikalnijeg zaključka sa svojim konceptom o dvostrukom predodređenju: neki su predodređeni za večno spasenje, a drugi za večnu osudu. Međutim, Kalvin je takođe smatrao da je Božji izbor samovoljan, čak neshvatljiv.

Sporno pitanje predodređenja i usko povezano pitanje „milosti“ — reč koju koriste crkve da označe delo kojim Bog spasava i proglašava ljude pravednima — poprimili su takve razmere da je 1611. godine katolička Sveta stolica zabranila da povodom toga išta bude objavljeno bez njenog pristanka. Unutar katoličke crkve francuski jansenisti 17-og i 18-og veka snažno su podržali Avgustinova učenja. Oni su zastupali veoma strog i odabran oblik hrišćanstva i čak su imali sledbenike među aristokratijom. Ipak, kontroverza oko toga nije se stišala. Kralj Luj XIV naredio je uništenje opatije Port-Rojal, kolevke jansenističke misli.

Unutar protestantskih reformisanih crkava, rasprava je bila daleko od kraja. Zajedno s drugima, remonstranti, koji su sledili Jakoba Arminijusa, verovali su da čovek igra ulogu u svom vlastitom spasenju. Dordrehtski protestantski sinod (1618-1619) privremeno je doveo u red ovo pitanje kada je usvojio striktan oblik kalvinističke ortodoksije. Prema knjizi L’Aventure de la Réforme — Le monde de Jean Calvin, u Nemačkoj je ova rasprava o predodređenju i slobodnoj volji stvorila dug period „neuspešnih pokušaja pomirenja, kao i zloupotrebe, zatvaranja i progonstava teologa“.

Predodređenje ili slobodna volja?

Od početka, ove dve dijametralno suprotne ideje, predodređenje i slobodna volja, izazvale su mnoge žestoke konflikte. Avgustin sa svoje strane nije bio u mogućnosti da objasni ovu inkompatibilnost. Kalvin je takođe gledao na nju kao na izraz Božje suverene volje i otuda neobjašnjivu.

Ali, da li nam biblijsko otkrivanje Božjih osobina i ličnosti pomaže da jasnije razumemo ova pitanja? Sledeći članak detaljno će razmotriti ove misli.

[Slike na 4. strani]

Kalvin

Luter

Jansen

[Izvor]

Slike: Narodna biblioteka, Pariz