„Razumna služba Bogu“

’Dajte telesa svoja u žrtvu živu, svetu, ugodnu Bogu: (to da bude) vaša razumna služba Bogu!‘ (RIMLJANIMA 12:1, DS).

1, 2. Kako je učenje da se primene biblijska načela poput savladavanja novog jezika?

DA LI si ikada pokušao da učiš nov jezik? Ako jesi, bez sumnje ćeš se složiti da je to naporan rad. Konačno, uključeno je više od jednostavno učenja novih reči. Vešta upotreba nekog jezika zahteva i savladavanje njegove gramatike. Moraš zapaziti kako se reči međusobno povezuju i kako se kombinuju da bi obrazovale kompletne misli.

² Slično je s našim usvajanjem spoznanja Božje Reči. Uključeno je više od jednostavnog učenja izabranih biblijskih citata. Moramo naučiti i biblijsku gramatiku, da tako kažemo. Potrebno je da shvatimo kako se stihovi međusobno povezuju i kako služe kao načela koja se mogu primeniti u svakodnevnom životu. Tako možemo postati ’sposobni za svako dobro delo‘ (2. Timoteju 3:17).

3. Što se tiče službe Bogu, koja se promena odigrala 33. n. e.?

³ Pod pripremom kodeksa Mojsijevog zakona, vernost se mogla pokazati, u velikoj meri striktnim sleđenjem dobro utvrđenih pravila. Međutim, 33. n. e., Jehova je ukinuo Zakon tako što ga „prikova na krst“ na kojem je bio usmrćen njegov Sin (Kološanima 2:13, 14). Posle toga, Božjem narodu nije bila pružena jedna opsežna lista žrtava za prinošenje i pravila za sleđenje. Umesto toga, bilo im je rečeno: ’Dajte telesa svoja u žrtvu živu, svetu, ugodnu Bogu: (to da bude) vaša razumna služba Bogu!‘ (Rimljanima 12:1, DS). Da, trebalo je da hrišćani daju sebe, svim svojim srcem, dušom, umom i snagom u Božjoj službi (Marko 12:30; uporedi sa Psalmom 110:3). Ali šta znači prineti ’razumnu službu Bogu [„svetu službu sa svojom moći razuma“, NW]‘?

4, 5. Šta je uključeno u služenje Jehovi s našom moći razuma?

⁴ Izraz „razumno“ preveden je od grčke reči logikos, koja znači „racionalan“ ili „inteligentan“. Sluge Božje se pozivaju da upotrebe svoju biblijski školovanu savest. Umesto da svoje odluke zasnivaju na brojnim unapred predstavljenim pravilima, hrišćani treba pažljivo da odvagnu biblijska načela. Potrebno im je da shvate „gramatiku“ Biblije, ili kako se njena različita načela međusobno povezuju. Tako mogu doneti uravnotežene odluke sa svojom moći razuma.

⁵ Da li to znači da su hrišćani bez zakona? Svakako ne. Hrišćanski grčki spisi jasno zabranjuju idolopoklonstvo, polni nemoral, ubistvo, laganje, spiritizam, zloupotrebu krvi i razne druge grehe (Dela apostolska 15:28, 29; 1. Korinćanima 6:9, 10; Otkrivenje 21:8). Ipak, u daleko većoj meri nego što se zahtevalo od Izraelaca, mi moramo upotrebiti našu moć razuma da naučimo i primenimo biblijska načela. Uveliko poput shvatanja novog jezika, ovo zahteva vreme i napor. Kako se naša moć razuma može razvijati?

Razvijanje tvoje moći razuma

6. Šta uključuje proučavanje Biblije?

⁶ Kao prvo, moramo biti vatreni istraživači Biblije. Božja nadahnuta Reč je ’korisna za učenje, za uvežbavanje, za popravljanje, za poučavanje u pravdi‘ (2. Timoteju 3:16). Ne treba uvek da očekujemo da je odgovor na neki problem detaljno objašnjen u jednom jedinom biblijskom stihu. Umesto toga, možda moramo promisliti o nekoliko stihova koji izlivaju svetlo na neku određenu situaciju ili problem. Biće nam potrebno da marljivo tragamo za Božjim mišljenjem o toj stvari (Poslovice 2:3-5). Takođe nam je potrebno razumevanje, pošto „čovek razumevanja jeste onaj koji pribavlja vešto uputstvo“ (Poslovice 1:5, NW). Osoba koja ima razumevanje može izdvojiti pojedinačne faktore neke stvari i zatim razabrati njihovu međusobnu povezanost. Kao kod slagalice, ona spaja delove tako da može videti celu sliku.

7. Kako roditelji mogu promisliti o biblijskim načelima s obzirom na disciplinu?

⁷ Na primer, uzmi stvar roditeljstva. Poslovice 13:24 kažu da otac koji voli svog sina „na vreme ga kara“. Uzet sam za sebe, ovaj stih bi se mogao pogrešno primeniti da opravda strogo, nepopustljivo kažnjavanje. Ipak, Kološanima 3:21 pruža uravnoteženo upozorenje: „Ocevi, ne razdražujte sinove svoje, da ne postanu malodušni.“ Roditelji koji upotrebljavaju svoju moć razuma i usklađuju ova načela neće pribeći disciplini koja bi se mogla nazvati „zloupotrebna“. Sa svojom decom oni će postupati sa srdačnošću, razumevanjem i dostojanstvom (Efescima 6:4). Prema tome, u roditeljstvu ili u bilo kojoj drugoj stvari koja uključuje biblijska načela, možemo razvijati svoju moć razuma time što odmeravamo sve povezane faktore. Na ovaj način, možemo razabrati „gramatiku“ biblijskih načela, šta je bila Božja namera i kako to postići.

8. Kako možemo izbeći usvajanje krutih, dogmatičnih gledišta kada je u pitanju zabava?

⁸ Drugi način na koji možemo razvijati svoju moć razuma jeste da izbegavamo da usvajamo kruta, dogmatična gledišta. Nefleksibilan pogled sprečava rast naše moći razuma. Razmotrimo stvar zabave. Biblija kaže: „Sav svet [je] pod vlašću lukavoga“ (1. Jovanova 5:19). Da li ovo znači da su svaka knjiga, film ili televizijski program koje je svet napravio koruptivni ili sotonski? Takvo gledište teško da bi bilo razumno. Naravno, neki bi mogli izabrati da se potpuno drže podalje od televizije, filmova ili svetovne literature. To je njihovo pravo, i oni ne treba da budu kritikovani zbog toga. Ali ni oni ne treba da vrše pritisak na druge da zauzmu sličan striktan stav. Zajednica je objavila članke koji izlažu biblijska načela koja treba da nas osposobe da budemo mudro izbirljivi u našoj razonodi ili zabavi. Idenje iza ovih smernica i izlaganje nemoralnom razmišljanju, ogromnom nasilju ili spiritizmu koji je prisutan u mnogoj zabavi ovoga sveta veoma je nemudro. Zaista, mudar izbor zabave zahteva da upotrebimo svoju moć razuma kako bismo primenili biblijska načela da bismo imali čistu savest pred Bogom i čovekom (1. Korinćanima 10:31-33).

9. Šta se misli s „potpunom razboritošću“?

⁹ Mnogo od današnje zabave očigledno je neprikladno za hrišćane.a Zbog toga, svoje srce moramo vežbati da ’mrzi na zlo‘ kako ne bismo postali kao neki u prvom veku koji su ’izgubili moralno osećanje‘ (Ča) (Psalam 97:10; Efescima 4:17-19). Da bismo promišljali o takvim stvarima, potrebno nam je ’tačno spoznanje i potpuna razboritost‘ (Filipljanima 1:9, NW). Grčka reč prevedena „razboritost“ znači „senzitivna moralna percepcija“. Ta reč se odnosi na doslovna ljudska čula, kao što je vid. Kada je u pitanju zabava ili bilo koja druga stvar koja zahteva ličnu odluku, naše moralno čulo treba biti fiksirano tako da možemo zapaziti ne samo jasno definisane, crno–bele sporne tačke već i one koje pripadaju sivim nijansama. U isto vreme, treba da izbegavamo da primenjujemo biblijska načela do neke nerazumne krajnosti i da insistiramo da sva naša braća čine to isto (Filipljanima 4:5).

10. Kako možemo razumeti Jehovinu ličnost kao što se odražava u 15. Psalmu?

¹⁰ Treći način da razvijamo svoju moć razuma jeste da budemo svesni Jehovinog razmišljanja i da ga usadimo duboko u svoje srce. U svojoj Reči, Jehova otkriva svoju ličnost i merila. Na primer, u 15. Psalmu čitamo o vrsti osobe koju Jehova poziva da bude gost u njegovom šatoru. Takva osoba praktikuje pravednost, govori istinu u svom srcu, verna je svojim obećanjima i ne iskorištava sebično druge. Dok čitaš ovaj psalam, pitaj se: ’Da li ove osobine opisuju mene? Da li bi me Jehova pozvao da budem gost u njegovom šatoru?‘ Naše sposobnosti zapažanja bivaju ojačane kako postajemo usklađeni s Jehovinim putevima i razmišljanjem (Poslovice 3:5, 6; Jevrejima 5:14).

11. Kako su fariseji ’mimoilazili pravdu i ljubav Božju‘?

¹¹ Baš u ovom pogledu, fariseji su bedno zatajili. Fariseji su znali tehnički okvir Zakona ali nisu razabrali njegovu „gramatiku“. Mogli su recitovati bezbroj detalja Zakona, ali su propustili da razumeju Ličnost koja je iza njega. Isus im je rekao: „Dajete desetak od metvice i od rute i od svakoga povrća, a mimoilazite pravdu i ljubav Božju“ (Luka 11:42). Sa svojim krutim umom i tvrdim srcima, fariseji su propustili da upotrebe svoju moć razuma. Njihovo nedosledno rezonovanje pokazalo se kada su kritikovali Isusove učenike što su na Sabat kidali žito i jeli zrna; ipak, kasnije u tom istom danu, nisu osećali nikakvu grižu savesti kada su planirali da ubiju Isusa! (Matej 12:1, 2, 14).

12. Kako možemo postati usklađeniji s Jehovom kao Osobom?

¹² Mi želimo da budemo drugačiji od fariseja. Naše spoznanje Božje Reči mora nam pomoći da postanemo usklađeniji s Jehovom kao Osobom. Kako to možemo činiti? Nakon čitanja jednog dela Biblije ili na Bibliji temeljene literature, nekima je pomoglo razmišljanje o pitanjima poput ovih: ’Šta me ove informacije uče o Jehovi i njegovim osobinama? Kako mogu pokazati Jehovine osobine u svom postupanju s drugima?‘ Meditiranje o takvim pitanjima razvija našu moć razuma i osposobljava nas da postanemo „oponašaoci Boga“ (Efescima 5:1, NW).

Robovi Boga i Hrista, ne ljudi

13. Kako su fariseji postupali kao moralni diktatori?

¹³ Starešine moraju dozvoliti onima koji su pod njihovom brigom da koriste svoju moć razuma. Članovi skupštine nisu robovi ljudi. „Kad bih ja još ljudima ugađao“, pisao je Pavle, „tad ne bih bio sluga Hristov“ (Galatima 1:10; Kološanima 3:23, 24). Suprotno tome, fariseji su želeli da ljudi veruju kako je važnije steći odobravanje ljudi nego odobravanje Boga (Matej 23:2-7; Jovan 12:42, 43). Fariseji su preuzeli na sebe da budu moralni diktatori koji su sastavljali svoja sopstvena pravila a zatim druge prosuđivali po tome koliko im dobro odgovaraju. Oni koji su sledili fariseje oslabili su u upotrebi svoje na Bibliji školovane savesti, postajući zapravo robovi ljudi.

14, 15. (a) Kako se starešine mogu pokazati da su saradnici sa stadom? (b) Kako starešine treba da postupaju sa stvarima u vezi sa savešću?

¹⁴ Hrišćanske starešine danas znaju da stado nije pre svega odgovorno njima. Svaki hrišćanin mora nositi svoj sopstveni teret (Rimljanima 14:4; 2. Korinćanima 1:24; Galatima 6:5). To je kao što i treba da bude. Stvarno, kad bi trebalo da članovi stada budu robovi ljudi, slušajući jednostavno zato što su nadgledani, šta bi radili kada ti ljudi ne bi bili u blizini? Pavle je imao razlog za radost za Filipljane: „Kao što svagda slušaste, radite na spasenju svome sa strahom i drhtanjem, ne samo kao preda mnom, nego još više sad kad nisam kod vas.“ Oni su stvarno bili robovi Hristovi, a ne Pavlovi (Filipljanima 2:12).

¹⁵ Dakle, u stvarima savesti, starešine ne donose odluke za one koji su pod njihovom brigom. Oni objašnjavaju biblijska načela koja su uključena u stvar a zatim dozvoljavaju osobama koje su uključene da upotrebe svoju sopstvenu moć razuma da bi donele odluku. Ovo je ozbiljna odgovornost, ali je nešto što sama ta osoba mora nositi.

16. Koji je sistem za postupanje s problemima postojao u Izraelu?

¹⁶ Razmotri period kada je Jehova koristio sudije da vodi Izrael. Biblija nam govori: „U ono vreme ne beše kralja u Izrailju. Svaki činjaše što mu beše drago [„Što je bilo ispravno u njegovim vlastitim očima“, NW]“ (Sudije 21:25). Ipak, da bi dobili vođstvo, Jehova je za svoj narod obezbedio sredstva. Svaki grad je imao starije ljude koji su mogli pružiti zrelu pomoć kod pitanjâ i problemâ. Pored toga, levitski sveštenici su delovali kao jedna sila za dobro time što su poučavali narod Božjim zakonima. Kad su se pojavljivala naročito teška pitanja, prvosveštenik se mogao posavetovati s Bogom pomoću Urima i Tumima. Uvid u Pismo (Insight on the Scriptures) komentariše: „Osoba koja je koristila ove pripreme, koja je sticala spoznanje Božjeg zakona i primenjivala ga, imala je valjan vodič za svoju savest. Njeno vršenje onoga ’što je bilo ispravno u njenim vlastitim očima‘ u takvom slučaju ne bi rezultovalo u zlu. Jehova je ljudima dozvolio da pokažu voljan ili nevoljan stav i smer“ (tom 2, strane 162, 163).b

17. Kako starešine mogu pokazati da savetuju saglasno Božjim merilima umesto svojim ličnim?

¹⁷ Poput izraelskih sudija i sveštenika, skupštinske starešine pružaju zrelu pomoć kod problemâ i daju vredne savete. Povremeno, oni čak ’pokaraju, zaprete, opominju sa svakom strpljivošću i poukom‘ (2. Timoteju 4:2, Ča). Oni tako postupaju saglasno Božjim merilima, ne svojim ličnim. Kako je uspešno kada starešine postave primer i nastoje da dostignu srca!

18. Zašto je naročito za starešine delotvorno da dostignu srca?

¹⁸ Srce je „motor“ naše hrišćanske aktivnosti. Zato Biblija kaže: „Iz njega izlazi život“ (Poslovice 4:23, DK). Starešine koje podstiču srca uvideće da su oni koji su u skupštini time motivisani da u Božjoj službi učine sve što mogu. Oni će biti samoinicijatori, bez potrebe da ih drugi stalno podstiču. Jehova ne želi prisilnu poslušnost. On traži poslušnost koja dolazi iz srca ispunjenog ljubavlju. Starešine mogu ohrabriti na takvu od srca motivisanu službu time što pomažu onima u stadu da razviju svoju moć razuma.

Razvijanje ’uma Hristovog‘

19, 20. Zašto je za nas važno da razvijamo um Hristov?

¹⁹ Kao što je primećeno, nije dovoljno jednostavno znati Božje zakone. „Urazumi me“, preklinjao je psalmista, „da se zakona tvog držim i svim srcem da ga čuvam!“ (Psalam 119:34). Jehova je u svojoj Reči otkrio „um Hristov“ (1. Korinćanima 2:16, Ča). Kao osoba koja je služila Jehovi sa svojom moći razuma, Isus nam je ostavio savršen uzor. On je razumeo Božje zakone i načela, i besprekorno ih primenjivao. Proučavajući njegov primer, moći ćemo „[„sasvim“, NW] razumeti... koja je širina i dužina, dubina i visina, i poznati ljubav Hristovu, koja ide preko [„prevazilazi“, Ča] svakog poznanja“ (Efescima 3:17-19). Da, ono što iz Biblije učimo o Isusu ide daleko iza glave pune spoznanja; to nam daje jasnu sliku o tome kakav je sam Jehova (Jovan 14:9, 10).

²⁰ Prema tome, dok proučavamo Božju Reč, možemo razabrati Jehovino mišljenje o stvarima i doći do uravnoteženih odluka. To će zahtevati naprezanje. Moramo postati vatreni istraživači Božje Reči, čineći sebe prijemčivim za Jehovinu ličnost i njegova merila. Mi takoreći učimo novu gramatiku. Ipak, oni koji tako rade slediće Pavlovo upozorenje da ’daju telesa svoja u žrtvu živu, svetu, ugodnu Bogu: to da bude vaša razumna služba Bogu! [„sveta služba s [njihovom] moći razuma“, NW]‘ (Rimljanima 12:1, DS).

[Fusnote]

Šta si naučio?

◻ Koja se promena što se tiče službe Bogu odigrala 33. n. e.?

◻ Kako možemo razvijati svoju moć razuma?

◻ Kako starešine mogu pomoći onima u stadu da budu robovi Božji i Hristovi?

◻ Zašto treba da razvijamo „um Hristov“?

[Slika na 23. strani]

Starešine pomažu drugima da koriste svoju moć razuma