„Srećan je onaj ko je milostiv potištenima“

„Ko prezire bližnjega svoga greši, a srećan je onaj ko je milostiv potištenima“ (Priče Solomunove 14:21, NS).

1, 2. Šta su doživele tri filipinske porodice i na koja pitanja nas to navodi?

DOK su tri filipinske porodice iz provincije Paigasinana prisustvovale hrišćanskom sastanku, iznenada je izbio požar u njihovim kućama i pretvorio ih u pepeo. Kada su se članovi tih porodica vratili kući, nisu našli ni hranu ni mesto za spavanje. Hrišćanska braća, koja su za to saznala, odmah su im donela hranu i organizovala prenoćište kod drugih iz skupštine. Sledećeg jutra hrišćani su doneli bambus i drugi građevinski materijal. Ova bratska ljubav veoma je impresionirala susede. A i na te tri porodice pozitivno se odrazila ova pomoć. Kuće su im bile, doduše, uništene, ali njihova vera i druge osobine prošle su kroz vatru i bile učvršćene tim ljubaznim odazivom od strane ostale braće (Matej 6:33; uporedi 1. Korinćanima 3:12—14).

² Zar takva iskustva ne razgaljuju srce? Ona jačaju našu veru u ljudsku ljubaznost i, još više, u snagu pravog hrišćanstva (Dela apostolska 28:2). Sagledavamo li, pak, biblijsku osnovu za takvo ’činjenje dobra svima, a posebno onima sa kojima smo u srodstvu po veri’? (Galatima 6:10). I kako bismo mi lično mogli da činimo još više u tom pravcu?

Izvanredan primer za nas

3. U šta možemo biti sigurni s obzirom na Jehovinu brigu za nas?

³ Učenik Jakov kaže nam: „Svaki dobar dar i svaki savršeni poklon dolazi odozgo“ (Jakov 1:17, NS). Kako je to samo tačno, jer se Jehova bogato brine za naše duhovno i materijalno dobro! Ali, čemu on daje prednost? Duhovnim stvarima. Na primer, dao nam je Bibliju da bismo imali duhovno vođstvo i nadu. Središte te nade je jedan dar, naime, njegov Sin, čija žrtva pruža osnovu da nam se oprosti i da imamo izgled na večni život (Jovan 3:16; Matej 20:28).

4. Šta očigledno pokazuje da je Bog zainteresovan za naše materijalne potrebe?

⁴ Jehova je zainteresovan i za našu materijalnu dobrobit. Apostol Pavle je o tome raspravljao sa ljudima iz Listre. Iako nisu bili pravi obožavaoci, nisu mogli da poreknu da Stvoritelj ’čini dobro, dajući nam kišu i rodne godine, puneći naša srca hranom i veseljem’ (Dela apostolska 14:15—17, NS). Jehova se, zato što nas voli, brine kako za naše duhovne potrebe tako i za osnovne životne potrebe. Zar to ne doprinosi tome da je on ’srećan Bog’? (1. Timotiju 1:11).

5. Šta učimo iz Božjeg načina postupanja sa izraelskim narodom?

⁵ Božiji način postupanja sa Izraelom u staro doba ilustruje njegovo uravnoteženo gledište na duhovne potrebe i životne uslove njegovih obožavaoca. Najpre je dao svom narodu Zakon. Kraljevi su morali lično da načine jedan prepis tog Zakona, a narod se periodično okupljao da bi slušao kada je bilo čitanje iz Zakona (5. Mojsijeva 17:18; 31:9—13). Zakonom je bilo utvrđeno da mora da postoji šator od sastanka ili hram, da su potrebni sveštenici koji bi prinosili žrtve da bi narod mogao da stekne Božiju milost. Izraelci su se redovno okupljali za verske praznike koji su predstavljali vrhunske tačke u njihovom obožavanju tokom godine (5. Mojsijeva 16:1—17). Zahvaljujući svemu tome, Izraelci su pojedinačno mogli da budu duhovno bogati pred Bogom.

6, 7. Kako je Jehova u Zakonu izrazio svoju brigu za fizičke potrebe Izraelaca?

⁶ Zakon je, takođe, manifestovao koliko je Bog bio obazriv prema fizičkim životnim uslovima svojih slugu. Možda ti dolaze na um higijenski propisi dati Izraelu i mere protiv širenja infekcija (5. Mojsijeva 14:11—21; 23:10—14). Međutim, ne smemo da previdimo ni Božije naročite pripreme za pomaganje onima koji su osiromašili i koji su potišteni. Izraelac je mogao da postane siromašan zbog slabog zdravlja ili neke elementarne nepogode kao što je požar ili poplava. Jehova je već u svom Zakonu dao do znanja da svi neće biti u istom ekonomskom položaju (5. Mojsijeva 15:11). Ali, on nije samo pokazao saosećajnost prema siromašnima i potištenima. Obezbedio je i pružanje pomoći.

⁷ Takvim osobama je odmah trebala hrana. Zato je Bog naredio da siromašni u Izraelu mogu slobodno da pabirče po poljima, vinogradima i sa maslinovog drveća (5. Mojsijeva 24:19—22; 3. Mojsijeva 19:9, 10; 23:22). Bog nije svojim merama ohrabrio ljude na lenjost i javno prosjačenje kada su, u stvari, mogli da rade. Pabirčar u Izraelu morao je da se napreže, da, možda je morao da provede mnogo sati na žegi da bi sakupio hranu za dan. Ali, ne bismo smeli da previdimo da se Bog na taj način uviđavno brinuo za siromašne. (Uporedi Rutu 2:2—7; Psalam 69:33; 102:17).

8. a) Šta su morali Jevreji pojedinačno da čine za svoju braću? b) Šta obelodanjuje poređenje stava, na koji je Bog pozvao Judejce, sa onim koji imaju obično danas ljudi?

⁸ Jehova je naglasio svoje zanimanje za potištene u izjavi koju je dao u Isaiji 58:6, 7: Kada su se samozadovoljni Izraelci podvrgli licemernom pošćenju, Božiji prorok je izjavio: „Zar nije ovo post koji sam izabrao? Da puštate na slobodu zgažene, slomite sve jarmove? Podelite hleb sa gladnima, uvedete u svoju kuću potištene, beskućnike? Da pokriješ onog koga vidiš gola, i ne kriješ se od svog tela?“ (NS). Danas neki pojedinci dobro paze da ne budu uznemireni u svom ’kućnom miru’. Spremni su da pomognu ljudima u nevolji samo onda ako ne moraju lično da se žrtvuju i zbog toga nemaju neprijatnosti. Koliko se taj stav razlikuje od duha koji je Bog istakao preko proroka Isaije! (Vidi takođe Jezekilj 18:5—9).

9. Koji savet o kreditima je sadržao Zakon i na koji stav je ohrabrio Bog?

⁹ Izraelci su mogli da pokažu saosećanost prema svojoj siromašnoj braći time što su im davali kredite. Izraelci su mogli da očekuju kamate za svoj novac koji su pozajmili nekome ko je hteo da započne ili proširi neki posao. Jehova je, međutim, rekao da ne traže kamatu na kredit koji su dali siromašnom bratu, jer bi, inače, ovaj u svom očaju

mogao učiniti zločin (2. Mojsijeva 22:25; 5. Mojsijeva 15:7, 8, 11; 23:19, 20; Priče Solomunove 6:30, 31). Božji stav prema nesrećnicima trebalo je da posluži za primer njegovim obožavaocima. Nama je čak obećano: „Ko je milostiv malome pozajmljuje Jehovi, i on će mu platiti za delo njegovo“ (Priče Solomunove 19:17, NS). Zamisli — ti pozajmljuješ Jehovi i on ti garantuje da će ti to bogato vratiti!

10. Šta možeš da se pitaš pošto si razmotrio primer koji je dao Bog?

¹⁰ Zato treba svi mi da se pitamo: Šta za mene znači Božje gledište i njegov način postupanja prema potištenima? Da li sam učio od svog savršenog uzora i trudio se da ga imitiram? Mogu li u tome još bolje da odgovaram slici Božjoj? (1. Mojsijeva 1:26).

Kakav otac, takav sin

11. Kako se Isusova briga podudarala sa brigom njegovog Oca? (2. Korinćanima 8:9).

¹¹ Isus Hrist je ’odsjaj Jehovine slave i tačan odraz njegovog bića’ (Jevrejima 1:3, NS). Zato očekujemo od njega da odražava Očevu brigu za one koji su zainteresovani za pravo obožavanje. Upravo je to i slučaj. Isus je pokazao da je duhovno siromaštvo trebalo najhitnije izlečiti: „Srećni su oni koji su svesni svojih duhovnih potreba, jer njima pripada Carstvo nebesko“ (Matej 5:3, NS; Uporedi Luka 6:20). Isus je, takođe, rekao: „Jer sam za to rođen i za to dođoh na svet da posvedočim za istinu“ (Jovan 18:37, NS) Prema tome, on nije bio uglavnom poznat kao čudotvorac ili iscelitelj nego kao učitelj (Marko 10:17—21; 12:28—33) S tim u vezi zapazi i ono šta piše u Marku 6:30—34 Tu se izveštava da je Isus hteo jednom prilikom da se povuče da bi se malo odmorio. Ali, zatim „vide silno mnoštvo. . . jer su bili kao ovce bez pastira“. Kako je na to reagovao? „Poče ih učiti mnogim stvarima.“ Da, Isus se trošio da bi im dao ono što im je najhitnije bilo potrebno — istina — preko koje su mogli da dobiju večni život (Jovan 4:14; 6:51).

12. Šta možemo da naučimo o Isusovom gledištu iz Marka 6:30—34 i Marka 6:35—44?

¹² Iako se Isus koncentrisao na duhovne potrebe poniznih Judejaca, nije ignorisao ni njihove materijalne potrebe. Markov izveštaj pokazuje da je Isus pazio na potrebe za doslovnom hranom. Apostoli su prvo predložili da pošalju mnoštvo ’da kupi nešto za jelo’. Isus se s tim nije složio. Potom su spomenuli mogućnost da uzmu novac iz svoje zajedničke kase i kupe hranu. Umesto toga, Isus je radije hteo da učini poznato čudo — nahranio je 5.000 ljudi, pored žena i dece, osnovnom hranom, hlebom i ribom. Možda neko danas misli da je za Isusa bilo lako da jednim čudom podmiri potrebe ljudi. Pa ipak, ne smemo da previdimo činjenicu da je imao pravu saosećajnost i odgovarajuće njoj postupao (Marko 6:35—44; Matej 14:21).a

13. Na koji je još način Isus pokazao svoje zanimanje za dobrobit ljudi?

¹³ Verovatno si čitao u jevanđeljima izveštaje koji dokazuju da Isus nije samo saosećao sa siromašnima. On je, takođe, i pomagao bolesnima i potištenima (Luka 6:17—19; 17:12—19; Jovan 5:2—9; 9:1—7). Nije lečio samo osobe koje su slučajno bile blizu njega. Ponekad je putovao da bi pomogao nekom bolesniku (Luka 8:41—55).

14, 15. a) Zašto možemo biti sigurni da je Isus očekivao od svojih sledbenika da ispolje istu brigu kao on? b) Šta valja da se pitamo?

¹⁴ Treba li, međutim, da se brinu za potrebe siromašnih i potištenih učenika (ili tražioca istine) samo oni koji putem čuda mogu da prouzrokuju olakšanje? Ne. Svi Isusovi učenici treba da se brinu i odgovarajuće tome postupaju: Isus je, na primer, preporučio jednom bogatašu koji je hteo da ima večni život: „Prodaj sve što imaš i razdaj siromasima, pa ćeš imati blago na nebesima“ (Luka 18:18—22, NS). Isus je, takođe, savetovao: „Nego kad priređuješ gozbu, zovi siromahe, bogalje, hrome, slepe, i bićeš srećan što nemaju čim da ti vrate; uzvratiće ti se o vaskrsenju pravednih“ (Luka 14:13, 14, NS).

¹⁵ Pošto je hrišćanin sledbenik Hristov, mogao bi da se svako pita; „U kolikoj meri podržavam Isusov stav i njegovo postupanje prema siromašnima, pogođenim od bolesti i ugroženima? Mogu li reći pošteno kao apostol Pavle; „Podržavajte mene kao što sam ja podržavao Hrista“? (1. Korinćanima 11:1, NS).

Pavle — srećan primer

16. Za šta se apostol Pavle posebno zanimao?

¹⁶ Sasvim je prikladno spomenuti ovde Pavla, jer je on uzor koji treba oponašati. Kao što i očekujemo, svoje glavno zanimanje usmerio je na duhovne potrebe drugih. Bio je ’poslanik umesto Hrista, moleći druge da se pomire sa Bogom’ (2. Korinćanima 5:20, NS). Pavlov naročiti zadatak bio je da propoveda i izgrađuje skupštine meću ne—Jevrejima. Pisao je: „Meni je poverena dobra vest za neobrezane“ (Galatima 2:7, NS).

17. Odakle znamo da je Pavle obratio pažnju i na fizičke potrebe?

¹⁷ Da li je Pavle, kao Jehova i Isus, obraćao pažnju na fizičke nevolje i probleme saobožavaoca pošto je rekao da podržava Hrista? Neka nam sam Pavle odgovori na to. U Galatima 2:9 nastavio je: „Jakov i Kifa (Petar), i Jovan... dadoše meni i Varnavi desnice u znak međusobnog zajedništva, da mi idemo ka narodima“ (NS). Zatim je odmah, u sledećem stavku, dodao: „Jedino treba da se i dalje sećamo siromašnih. To je baš ono što sam se ozbiljno trudio da činim“ (Galatima 2:10, NS). Pavle je, dakle, shvatio da, iako je bio odgovoran za mnoge skupštine kao misionar i apostol, ipak nije smeo da bude prezaposlen pa da se ne zanima za fizičku dobrobit svoje braće i svojih sestara.

18. Na koje „siromašne“ se, verovatno, osvrnuo Pavle u Galatima 2:10 i zašto treba njima pokloniti pažnju?

¹⁸ „Siromašni“ o kojima je govorio u Galatima 2:10 bili su, izgleda, uglavnom Jevreji — hrišćani u Jerusalimu i Judeji. U prošlosti su ’Jevreji, koji su govorili grčki, mrmljali na Jevreje, koji su govorili jevrejski, zato što su njihove udovice bile zapostavljene prilikom svakodnevnog deljenja hrane’ (Dela apostolska 6:1, NS). Zato je Pavle, kada je spomenuo da je apostol za narode, jasno stavio do znanja da on ne zapostavlja ikoga iz hrišćanskog bratstva (Rimljanima 11:13). Bio je svestan da je uključio brigu za fizičke potrebe drugih kada je govorio da „ne bude cepanja u telu, nego da se njegovi udovi jednako brinu jedan za drugoga. I ako pati jedan ud, svi udovi pate s njim“ (1. Korinćanima 12:25, 26, NS).

19. Koji dokaz imamo da su Pavle i drugi svoju brigu za siromašne ispoljili u delima?

¹⁹ Kada su hrišćani u Jerusalimu i Judeji stradali od siromaštva, gladi ili progonstva, na to su reagovale neke veoma udaljene skupštine. One su se, naravno, molile da Bog pruži podršku i utehu njihovoj braći u nevolji. Ali nije samo na tome ostalo. Pavle je pisao: „Onima u Makedoniji i Ahaji dopalo se da za prilog siromašnima među svetima u Jerusalimu, podele sa njima ono što imaju“ (Rimljanima 15:26, 27, NS). Oni koji su svojoj potištenoj braći pružili takvu finansijsku pomoć, ’postali su bogati za svaku podašnost, koja je njihovim posredstvom izazvala izraze zahvalnosti Bogu’ (2. Korinćanima 8:1—13, NS). Zar to nije bio za njih razlog da budu srećni?

20. Zašto su mogla da budu srećna braća koja su svojim prilozima pomogla ,,siromašnima“?

²⁰ Braća koja su svoja sredstva podelila sa’siromašnima meću svetima u Jerusalimu’ imala su još jedan razlog da budu srećna. Briga za potištene doprinela je da su davaoci darova imali Božje priznanje. Grčka reč upotrebljena u Rimljanima 15:26 i 2. Korinćanima 9:13, koja je prevedena sa „prilog“, posreduje, naime, ideju o „zajednici, dokazu bratskog jedinstva, pa čak i o daru“. Ona je upotrebljena i u Jevrejima 13:16, gde piše: „Ne zaboravljajte dobro da činite i da delite svoja dobra sa drugima, jer se takve žrtve dopadaju Bogu“ (NS).

Hoćeš li biti srećan?

21. Šta pruža osnovu za sreću?

²¹ U ovom izlaganju ispitali smo biblijske dokaze o tome kako su se Bog, Isus Hristos i apostol Pavle brinuli za potištene. Kao što smo utvrdili, dali su do znanja da prvenstveno treba obratiti pažnju duhovnim potrebama. Tačno je, međutim, da su svi oni na veoma koristan način pokazali svoje zanimanje za siromašne, bolesne i ugrožene. Bili su srećni što su mogli da pruže korisnu pomoć. Zar ne treba i sa nama tako da bude? Apostol Pavle nas opominje da se ’setimo reči Gospoda Isusa kada je rekao’: „Više usrećuje davanje nego primanje“ (Dela apostolska 20:35, NS).

22. Koji aspekti te teme zaslužuju tvoju pažnju?

²² Mogao bi, ipak, da se pitaš: Šta mogu ja lično da učinim? Kako mogu da saznam ko je zaista u nevolji? Kako mogu pomoći a da ne podržavam lenjost? Kako mogu pomoći na ljubazan i realan način, uzimajući u obzir tuđa osećanja a da pri tome ostanem u ravnoteži sa svojom hrišćanskom dužnošću da širim dobru vest? U sledećem članku raspravljće se o tim gledištima i ona će ti poslužiti kao polazište ka daljoj sreći.

[Fusnota]

Da li si zapazio?

Kako je Bog ispoljio zanimanje za naše duhovne i fizičke potrebe?

◻ Šta pokazuje da Isus nije bio samo zainteresovan da pomogne ljudima poučavajući ih istini?

◻ Kakav primer je ostavio Pavle u pogledu siromašnih?

◻ Šta uviđaš da treba da činiš pošto si razmotrio primere Jehove, Isusa i apostola Pavla?

[Slika na 10. strani]

Hrišćanske starešine i drugi treba da primene Isusov savet iz Luke 14:13, 14