Mladi pitaju...

Kako da nadvladam osećaj rasne predrasude?

Istraživači u Sidneju, u Australiji, napravili su anketu sa grupom dece raznih rasa od 9-13 godina i dopustili im da izraze svoje osećaje prema ljudima drugih rasa. Iako se neki mali australijski belci pokazali predrasude prema manjinama, „i deca iz svih etničkih grupa pokazala su predrasude prema drugim etničkim grupama baš kao i australijska deca, a možda čak i više“ („Časopis za psihologiju“).

MLADI nisu imuni na rasne predrasude. „U mojoj školi“, kaže 17-godišnja Lusi, „većina bele dece jede u jednoj sali, a crne u drugoj.“

Kako ti gledaš na ljude drugih rasa? Iako u svom srcu znaš da su predrasude bezumne, nepoštene i zaostale, možda još uvek nekako nisi na čisto u vezi toga. Istraživači Džejn Norman i Miron Haris primećuju: „Većina dece belaca i nebelaca slaže se da ne žele da imaju predrasude. Ali, često se jedni prema drugima odnose ratoborno i s nepoverenjem. Takođe su svesni da će prijatelji i roditelji možda biti neprijateljski raspoloženi ukoliko oni previše prekorače rasne granice i ostvare bliskije kontakte.“ Slične rasne napetosti postoje u mnogim zemljama.

Osećaji nelagodnosti u vezi pripadnika drugih rasa mogu zahvatiti i mlade hrišćane koji su poučeni da nije ispravno gajiti predrasude. Možda žive u područjima u kojima je kontakt s drugim rasama ograničen ili gde postoje velike rasne napetosti. Međutim, odakle potiču osećaji rasne pristrasnosti?

Rasne predrasude na delu

Imati predrasude znači unapred prosuđivati. Dakle, onaj ko ima rasne predrasude prosuđuje druge bez dokaznog materijala. Zaključuje da svaki pripadnik neke rase automatski poseduje određene nepoželjne navike, karakterne crte ili stavove. On gaji tu pristrasnost i uprkos očiglednim činjenicama koje pobijaju njegove predstave. Na primer, on možda veruje da su svi članovi određene grupe ’lenji’, ili ’neinteligentni’. Suočen s nekim iz te grupe ko je marljiv — ili čak nadaren, slavan — zaključuje da takva osoba sigurno predstavlja „izuzetak“. Nažalost, on ne primećuje individualne osobine.

Međutim, predrasuda nije urođena stvar. U delu Enciklopedija ljudskog ponašanja (The Encyclopedia of Human Behavior) stoji: „Posmatranja izvršena po celom svetu pokazuju da se deca nepristrasno igraju s pripadnicima drugih etničkih grupa, pa ili nisu svesna vidljivih telesnih razlika ili ih prihvataju sasvim normalno.“ Enciklopedija nastavlja: „Do predrasuda u potpunosti dolazi učenjem, i stiču se u prvom redu kroz kontakte s drugim ljudima.“ Izgleda da su roditelji, učitelji i vršnjaci sredstvo prenošenja rasnih pristrasnosti. Povremeno neugodna iskustva s pripadnicima drugih rasa samo jačaju tu predrasudu.

Mnogi od nas, dakle, nesvesno usvajaju stavove i poglede koji predstavljaju predrasudu. A često je potrebno zaista veliko samoispitivanje da bi neko iskreno mogao da uvidi takve osećaje kod sebe. Na primer, možda imaš prijatelje koji pripadaju drugoj rasi. Ali, da li iza njihovih leđa praviš uvredljive, rasno usmerene primedbe? Da li, kad razgovaraš s tim prijateljima, stalno ističeš pitanje rasa, tako da se uvek vraćaš na temu rasnih razlika ili da pričaš neukusne, omalovažavajuće šale? U knjizi Priroda predrasuda (The Nature of Prejudices) primećuje se: „Iako su šale naizgled prijateljske, ponekad prikrivaju istinsko neprijateljstvo.“ Nadalje, osećaš li se u neprilici ili neugodno u javnosti s prijateljima druge rase? Da li automatski pretpostavljaš da pripadnici druge rase poseduju određene talente — ili mane?

„Jako se ljutim na sebe zato što imam takve osećaje“, žali se jedna mlada osoba koja je iskreno sagledala svoje predrasude, „ali nikako ne mogu da ih ugušim“.

Kako Bog gleda na rase

Veliki korak u savladavanju tog problema je već činjenica da smo toga svesni. A pomaže i razumevanje Božijeg gledanja na različite rase. Pogledajmo prvo situaciju koja se odvijala još u prvom veku. Stalne rasne napetosti između Jevreja i pagana uticale su i na hrišćansku skupštinu. Jednom je prilikom apostol Petar podlegao pritisku okoline i ’počeo da se povlači i kloni’ od paganskih hrišćana, čak je odbio da jede s njima. Kad je apostol Pavle to uvideo, nije se složio s Petrom, nego „mu se u lice suprotstavio, jer je zaslužio osudu.“ Rasne predrasude nisu smele da se tolerišu među hrišćanima. Kao što je rekao apostol Pavle: „Bog ne gleda na čovekovu spoljašnost“ (Galatima 2:6, 11—14).

U Delima apostolskim 10:34, 35, NS, dodaje se: „Bog nije pristrasan, nego mu je u svakom narodu prihvatljiv čovek koji ga se boji i čini pravednost.“ Istina je da neka rasa može da ima drugačiju boju kože, crte lica ili drugačiju kosu od tvoje. Ali, budući da je Bog ’od jednog čoveka načinio sav ljudski rod’, zadivljujuća raznovrsnost među rasama Božije je delo! (Dela apostolska 17:26). Nadalje, Bog ne osuđuje ishranu, muziku, način oblačenja, govor i ukrašavanje koje je različito od rase do rase. Tako apostol Pavle, dok je delovao među nejevrejima, nije s prezirom gledao na njihove navike, iako su mnoge nesumnjivo bile suprotne njegovom jevrejskom vaspitanju. Pavle kaže: „Onima koji su bez zakona [nejevrejima] bio sam kao bez zakona [pokazujući poštovanje prema njihovim običajima]“ (1. Korinćanima 9:21).

Dakle, onaj ko gaji mržnju ili prezir prema ljudima druge rase jednostavno ne može ugoditi Bogu.

Nadvladati osećanja

Ipak, rešiti se osećanja koja već dugo postoje nije lako. Od pomoći može da bude ako se o tome razgovara s bliskim prijateljem ili roditeljem. Od pomoći takođe može da bude biblijski savet da se ’raširimo’ u svom ophođenju s drugima (2. Korinćanima 6:12, 13). Ako je moguće, ne ograničavaj svoje druženje na osobe svoje rase, kulture i društvenog položaja. Enciklopedija ljudskog ponašanja kaže: „Druženje i razgovor omogućuje pojedincima da se upoznaju i razumeju, a često se dešava da na taj način promene stav jednih prema drugima.“

Mladić po imenu Kris, koji je živeo u gradu u kom su preovladavali belci, priznaje to: „Nisam odgajan s predrasudama“, kaže on, „ali kad sam išao u srednju školu stalno sam bio na meti crnih momaka. Stekao sam utisak da oni samo stvaraju nevolje. Počeo sam da ih se bojim. A pošto je deo grada u kom su živeli bio sav razrušen, zaključio sam da su crnci lenji.“

Kris je, međutim, počeo da proučava Bibliju s Jehovinim svedocima. Kad je saznao kako Bog gleda na tu stvar, njegovo se gledište počelo menjati. Kasnije je Kris počeo da radi u svetskoj centrali Jehovinih svedoka u Bruklinu, u Njujorku, i određen je da služi u rasno mešanoj skupštini. „Sada sam se direktno suočio s tim problemom. Ali, počeo sam ih posećivati, družiti se i jesti s njima.“ Rezultat je bio dobar: „Shvatio sam da su isti kao i svi drugi.“

Da, u hrišćanskoj skupštini nalaze se ljudi „iz svakog naroda i plemena, puka i jezika“ (Otkrivenje 7:9, NS). Upoznaj neke od njih. Zapazi kako, uprkos različitom poreklu, uspevaju da sarađuju u jedinstvu, na način koji se dopada Bogu. Prestani da gledaš na ljude kao na pripadnike raznih etničkih grupa; upoznaj ih kao osobe, dozvoli da svako pokaže ko je i šta je (Galatima 6:4). Saberi se i primeni zlatno pravilo: „Sve što želite da ljudi čine vama, činite i vi njima“ (Matej 7:12, St). Ako u tebi ipak preovladavaju osećaji nadmoćnosti, uz molitvu pokušaj da primeniš biblijski savet da druge smatraš većima od sebe (Filipljanima 2:3).

Naravno, tvoja negativna gledišta nisu se pojavila preko noći, pa verovatno tako neće ni nestati. Ali, vremenom i marljivim trudom, zajedno sa ustrajnošću, osećaj predrasude može sigurno da se nadvlada.

[Okvir na 13. strani]

Je li crna rasa prokleta?

Neki su pokušali da opravdaju svoje predrasude tvrdeći da je Bog prokleo crnu rasu. Međutim, tako nešto nije zapisano u Bibliji. Istina je da se u 1. Mojsijevoj 9:25, (St) kaže: „Nek je proklet Kanaanac, braći svojoj najniži sluga nek bude.“ Međutim, taj često citirani redak ne govori ništa o boji kože. Osim toga, crna rasa verovatno potiče od Hananovog brata Husa (1. Mojsijeva 10:6, 7; vidi Isaija 43:3, gde se ime Hus odnosi na afričku zemlju Etiopiju.) Hananovi potomci su bili očigledno svetle puti, a ne crnci.