Petnaesto poglavlje
Slušaj savet, prihvati disciplinovanje
1. (a) Zašto su nam svima potrebni savet i disciplinovanje? (b) Koje pitanje treba da osmotrimo?
’SVI se spotičemo mnogo puta‘, kaže Biblija u Jakovu 3:2. Setimo se mnogih situacija kada smo zatajili u pogledu onoga na šta nas Božja Reč podstiče. Stoga priznajemo da je Biblija u pravu kad kaže: „Slušaj savet i prihvati disciplinovanje, da bi ubuduće bio mudar“ (Poslovice 19:20, NW). Nesumnjivo smo već izmenili svoj život kako bi bio u skladu s biblijskim učenjima. Ali kako reagujemo kad od suhrišćanina dobijemo savet o nekoj konkretnoj stvari?
2. Šta treba da radimo kad dobijemo neki savet?
2 Neki pokušavaju da se opravdaju, da umanje ozbiljnost situacije ili da prebace krivicu na drugog. Ali, bolje je poslušati savet i primeniti ga (Jevrejima 12:11). Naravno, niko ne treba da očekuje savršenstvo od drugih, niti da stalno deli savete o trivijalnim stvarima ili o onome što Biblija prepušta ličnom izboru. Pored toga, možda osoba koja daje savet nije uzela u obzir sve činjenice i na to joj se može s poštovanjem ukazati. Međutim, u daljnjem razmatranju pretpostavimo da su pruženi savet ili disciplinovanje na mestu, to jest da se temelje na Bibliji. Kako osoba treba da reaguje?
Upozoravajući primeri
3, 4. (a) Šta Biblija sadrži što nam može pomoći da razvijemo ispravan stav prema savetu i disciplinovanju? (b) Kako je kralj Saul reagovao na savet, i s kojim ishodom?
3 Božja Reč sadrži stvarna životna iskustva onih koji su dobili potreban savet. Katkad je taj savet bio propraćen disciplinovanjem. Jedan primer je izraelski kralj Saul. On nije poslušao Jehovu u slučaju Amaličana. Amaličani su se suprotstavljali Božjim slugama i Jehova je izrekao presudu da ne treba poštedeti ni Amaličane ni njihovu stoku. Međutim, kralj Saul je poštedeo njihovog kralja i njihove najbolje životinje (1. Samuilova 15:1-11).
4 Jehova je poslao proroka Samuila da ukori Saula. Kako je Saul reagovao? On je rekao da je zaista porazio Amaličane, ali da je jednostavno odlučio da poštedi njihovog kralja. Međutim, to je bilo suprotno Jehovinoj zapovesti (1. Samuilova 15:20). Saul je pokušao da okrivi narod što je pošteđena stoka, rekavši: „Pobojah se naroda i poslušah glas njegov“ (1. Samuilova 15:24). Izgleda da je više bio zaokupljen svojim ponosom, budući da je od Samuila čak zatražio da mu oda čast pred narodom (1. Samuilova 15:30). Na kraju je Jehova odbacio Saula kao kralja (1. Samuilova 16:1).
5. Šta se desilo s kraljem Ozijom kad je odbio savet?
5 Judejski kralj Ozija „sagreši Jehovi, Bogu svome, i uđe u hram Jehovin da kadi na oltaru kadionom“ (2. Letopisa 26:16). Međutim, po Zakonu su samo sveštenici mogli da prinose kad. Kralj Ozija se razljutio kada je prvosveštenik pokušao da ga zaustavi. Šta se desilo? Biblija kaže: „Iziđe mu guba na čelo... jer ga Jehova udari. Kralj Ozija osta gubav do svoje smrti“ (2. Letopisa 26:19-21).
6. (a) Zašto su i Saul i Ozija odbili savet? (b) Zašto je danas odbacivanje saveta ozbiljan problem?
6 Zašto je i Saulu i Oziji bilo teško da prihvate savet? Osnovni problem je bio ponos, pošto su obojica imali previsoko mišljenje o sebi. Mnogi sebi nanesu bol zbog te osobine. Izgleda da misle da prihvatanje saveta znači da im nešto fali ili da im se time narušava reputacija. Međutim, ponos je mana. On zamagljuje čovekovo razmišljanje i on se onda opire pomoći koju Jehova pruža preko svoje Reči i organizacije. Zato Jehova upozorava: „Drskost [„ponos“, NW] prethodi pogibli, a oholost prethodi propasti“ (Poslovice 16:18; Rimljanima 12:3).
Prihvati savet
7. Koje se korisne pouke mogu izvući iz načina na koji je Mojsije reagovao na savete?
7 Pismo takođe sadrži dobre primere onih koji su prihvatili savet i od njih možemo izvući pouku. Pogledaj recimo Mojsija kome je njegov tast dao savet kako da izađe na kraj s velikim obimom posla. Mojsije ga je poslušao i odmah to primenio (Izlazak 18:13-24). Zašto je Mojsije prihvatao savete i pored toga što je imao veliki autoritet? Zato što je bio ponizan. „Mojsije beše čovek vrlo ustrpljiv [„krotak“, DK], više nego ma koji drugi čovek na licu zemlje“ (Brojevi 12:3). Koliko je važna krotost? Sofonija 2:3 pokazuje da od nje zavisi naš život.
8. (a) Koje je grehe David počinio? (b) Kako je David reagovao na Natanovo ukoravanje? (v) Koje su bile posledice Davidovih grehova?
8 Kralj David je počinio preljubu s Vitsavejom i pokušao je da to prikrije tako što je organizovao ubistvo njenog muža Urije. Jehova je poslao proroka Natana da ukori Davida. David se pokajao i brzo priznao: „Sagreših Jehovi“ (2. Samuilova 12:13). Iako je Jehova prihvatio Davidovo pokajanje, David je patio zbog posledica svog prestupa. Jehova mu je rekao da se mač ’neće odmaći od njegovog doma‘, da će se njegove žene dati ’drugome‘ i da će mu „umreti“ sin koji se rodio u njegovoj preljubničkoj vezi (2. Samuilova 12:10, 11, 14).
9. Šta ne treba da zaboravimo ukoliko primimo neki savet ili disciplinu?
9 Kralj David je znao koje su koristi od slušanja dobrog saveta. Jednom je zahvalio Bogu za osobu preko koje je došao savet (1. Samuilova 25:32-35). Da li smo i mi takvi? Ako jesmo, poštedećemo sebe reči i dela zbog kojih bismo se posle mogli kajati. Ali, šta ako dođemo u takvu situaciju da budemo savetovani ili čak disciplinovani? Nikada ne zaboravimo da je to dokaz Jehovine ljubavi i da je u pitanju naše večno dobro (Poslovice 3:11, 12; 4:13).
Neprocenjive osobine koje treba razvijati
10. Koju je osobinu Isus pomenuo da moraju imati oni koji će ući u Kraljevstvo?
10 Da bismo imali dobar odnos s Jehovom i hrišćanskom braćom treba da razvijamo određene osobine. Isus je pomenuo jednu od njih kada je među svoje učenike stavio jedno dete i rekao: „Ako se ne obratite i ne postanete kao deca, sigurno nećete ući u nebesko kraljevstvo. Dakle, ko se ponizi kao ovo dete, taj je najveći u nebeskom kraljevstvu“ (Matej 18:3, 4). Trebalo je da Isusovi učenici razvijaju poniznost, budući da su se prepirali ko je od njih najveći (Luka 22:24-27).
11. (a) Pred kim treba da budemo ponizni, i zašto? (b) Ako smo ponizni, kako ćemo reagovati na savete?
11 Apostol Petar je napisao: „Svi se opašite poniznošću jedan prema drugome, jer Bog se suprotstavlja oholima, a nezasluženu dobrotu daje poniznima“ (1. Petrova 5:5). Znamo da treba da budemo ponizni pred Bogom, ali ovaj stih pokazuje da treba da budemo ponizni i u ophođenju sa suvernicima. Ako smo takvi, onda se nećemo vređati kada od drugih dobijemo neke prikladne predloge, već ćemo učiti od njih (Poslovice 12:15).
12. (a) Koja je važna osobina tesno povezana s poniznošću? (b) Zašto treba da nas zanima kako će naše ponašanje uticati na druge?
12 S poniznošću je tesno povezana i briga za dobrobit drugih. Apostol Pavle je napisao: „Neka niko ne traži svoju korist, nego korist drugoga... Zato, bilo da jedete, bilo da pijete, bilo da šta drugo činite, sve činite na Božju slavu. Pazite da ne budete uzrok spoticanja ni Jevrejima, ni Grcima, ni Božjoj skupštini“ (1. Korinćanima 10:24-33). Pavle nije rekao da se odreknemo svega onog što nam se lično sviđa, već nas je snažno podstakao da ne činimo ništa što bi nekog moglo navesti da učini nešto protiv svoje savesti.
13. Koji bi primer mogao pokazati da li imamo praksu da primenjujemo savet iz Pisma?
13 Da li dobrobit drugih stavljaš ispred svog ličnog ukusa? Svi treba da radimo na tome. Ima mnogo načina na koje to možemo činiti. Osmotri na primer odevanje i doterivanje. U okviru biblijskih smernica o skromnosti, urednosti i čistoći, to je stvar ličnog ukusa. Ali, ako bi saznao da zbog porekla ljudi u tvojoj sredini tvoj način odevanja ili doterivanja sprečava druge da slušaju poruku o Kraljevstvu, da li ćeš izvršiti neke izmene? Sigurno je važnije da pomogneš osobi da dobije večni život nego da udovoljiš svom ukusu.
14. Zašto je važno da razvijamo poniznost i zainteresovanost za druge?
14 Isus je postavio primer u pokazivanju poniznosti i brige za druge; čak je oprao noge svojim učenicima (Jovan 13:12-15). Božja Reč o njemu kaže: „Zadržite u sebi takav misaoni stav kakav je bio i u Hristu Isusu, koji, iako je bio u Božjem obličju, nije razmišljao o otimanju, naime, da treba da bude jednak Bogu. Ne, već se odrekao samog sebe i uzeo obličje roba postavši kao i drugi ljudi. I više od toga, kad se našao u obličju čoveka, ponizio se i postao poslušan sve do smrti“ (Filipljanima 2:5-8; Rimljanima 15:2, 3).
Ne odbacuj Jehovino disciplinovanje
15. (a) Koje promene treba da izvršimo kako bismo bili osobe koje se dopadaju Bogu? (b) Preko čega nas Jehova savetuje i disciplinuje?
15 Ako želimo da odražavamo ličnost našeg Boga, onda su potrebne promene u našem stavu i ponašanju, budući da smo svi grešnici. Potrebno je da obučemo „novu ličnost“ (Kološanima 3:5-14). Savet i disciplina nam pomažu da utvrdimo u čemu je potrebno da se menjamo i da onda vidimo kako to možemo uraditi. Glavni izvor pouke koja nam je potrebna jeste sama Biblija (2. Timoteju 3:16, 17). Biblijska literatura i sastanci koje obezbeđuje Jehovina organizacija pomažu nam da primenjujemo Božju Reč. Čak i ako smo ranije čuli neki savet, da li ćemo prepoznati da nam je on potreban i truditi se da se poboljšamo?
16. Koju nam ličnu pomoć pruža Jehova?
16 Jehova nam s puno ljubavi pomaže u našim problemima. Milioni primaju pomoć u obliku kućnog biblijskog studija. Roditelji savetuju i disciplinuju svoju decu kako bi ih zaštitili od postupaka zbog kojih bi posle mogli puno patiti (Poslovice 6:20-23). U skupštini često objavitelji zamole druge iskusne objavitelje za savet i predloge o tome kako da se poboljšaju u službi na terenu. S vremena na vreme, i starešine mogu zatražiti savet jedan od drugog ili od drugih koji su iskusni u nekoj vrsti službe. Oni koji imaju duhovne kvalifikacije koriste Bibliju da bi pomogli onima kojima je pomoć potrebna, i to čine u duhu blagosti. Ukoliko daješ savet, ne zaboravi da ’paziš na sebe, da i sam ne budeš iskušan‘ (Galatima 6:1, 2). Da, svima su nam potrebni savet i disciplinovanje kako bismo ujedinjeno obožavali jedinog istinitog Boga.
Pitanja za ponavljanje
• Kako nam Jehova s puno ljubavi pomaže da uvidimo u čemu treba da se menjamo?
• Zašto je mnogima teško da prihvate potrebne savete, i koliko je to ozbiljno?
• Koje će nam dragocene osobine pomoći da prihvatamo savete, i kako je Isus postavio primer u pokazivanju tih osobina?
[Slika na 142. strani]
Ozija je odbacio savet i dobio gubu
[Slika na 142. strani]
Mojsije je imao koristi kada je prihvatio Jotorov savet