Ljudska slabost veliča Jehovinu silu

„Svi su mislili da sam ja taj srećni i čili punovremeni sluga. Uvek sam ja bila ta koja je pomagala drugima kod njihovih problema. Ipak sam istovremeno osećala kao da iznutra umirem. Uznemirujuće misli i duševna teskoba uzimali su danak na meni. Počela sam da se osećam otuđeno od ljudi. Samo sam želela da ostanem kući u krevetu. Mesecima sam se molila Jehovi da me pusti da umrem“ (Vanesa).

KAO u gore navedenom primeru, normalno je očekivati da će Jehovine sluge ponekad osetiti posledice življenja u ovim ’kritičnim vremenima s kojima se teško izlazi na kraj‘ (2. Timoteju 3:1, NW). Neki čak mogu postati utučeni (Filipljanima 2:25-27). Kada se oduži, malodušnost nam može oduzeti snagu, kao što Biblija navodi: „Ako kloneš ti u dan teskobe, snaga tvoja samo je teskoba“ (Poslovice 24:10). Da, kada smo obeshrabreni potrebna nam je snaga — možda čak ona koju je apostol Pavle nazvao „snaga iznad onoga što je normalno“ (2. Korinćanima 4:7, NW).

Jehova Bog je izvor neiscrpne sile. To je očevidno kada istražujemo njegovo stvarstvo (Rimljanima 1:20). Uzmi u obzir sunce, na primer. Zemlja hvata stalan snop svetlosti od sunca od oko 240 biliona konjskih snaga. Ipak, ovaj broj predstavlja samo oko polovinu milijarditog dela sunčevog odašiljanja energije. A sunce je neznatno u poređenju sa zvezdama znanim kao superdžinovi. Među njima je Rigel, zvezda u sazvežđu Orion koja je 50 puta veća od našeg sunca i emituje 150 000 puta više energije!

Stvoritelj takve nebeske elektrane mora da ima „obilje dinamične energije“ (Isaija 40:26, NW; Psalam 8:4, 5). Zbilja, prorok Isaija je izjavio da se Jehova ’ne muči niti sustaje‘. A Bog je rȁd da svoju silu podeli sa svima koji, zbog ljudske slabosti, osećaju da sustaju (Isaija 40:28, 29). Kako on to čini prikazano je u slučaju hrišćanskog apostola Pavla.

Hvatanje u koštac sa iskušenjima

Pavle je hrišćanima kazao za jednu smetnju koju je morao trpeti. Zvao ju je ’žalac u mesu‘ (2. Korinćanima 12:7). Taj „žalac“ mogao je biti neki zdravstveni problem, možda oštećen vid (Galatima 4:15; 6:11). Ili je Pavle možda ukazivao na lažne apostole i druge uznemirivače koji su osporavali njegovo apostolstvo i njegovo delo (2. Korinćanima 11:5, 6, 12-15; Galatima 1:6-9; 5:12). Šta god da je bio, taj ’žalac u mesu‘ je Pavlu strašno zadavao muke, i on se uvek iznova molio da se to odstrani (2. Korinćanima 12:8).

Međutim, Jehova nije prihvatio Pavlovu molbu. Naprotiv, rekao je Pavlu: „Dovoljna ti je moja nezaslužena dobrohotnost“ (2. Korinćanima 12:9, NW). Šta je Jehova time mislio? Pa, kada razmatramo Pavlov pređašnji put proganjanja hrišćana, jedino je nezasluženom dobrohotnošću uopšte i mogao imati odnos s Bogom — a kamoli da služi kao apostol!a (Uporedi sa Zaharijom 2:8; Otkrivenjem 16:5, 6.) Jehova je s pravom mogao reći Pavlu da je prednost što je učenik, bilo ’dovoljno‘. To ne bi bilo popraćeno nekim čudotvornim otklanjanjem ličnih životnih problema. U stvari, neke su tegobe čak mogle doći kao posledica dodatnih prednosti (2. Korinćanima 11:24-27; 2. Timoteju 3:12). U svakom slučaju, Pavle je jednostavno morao istrpeti svoj ’žalac u mesu‘.

Međutim, Jehova ni u kom slučaju nije bezosećajno napustio Pavla. Naprotiv, rekao mu je: „Moja [se] sila u slabosti ispoljava“ (2. Korinćanima 12:9). Da, Jehova bi s ljubavlju podržao Pavla snagom da se ovaj uhvati u koštac sa svojom situacijom. Prema tome, Pavlov ’žalac u mesu‘ postao je živi podsetnik. To ga je poučavalo da se oslanja na Jehovinu snagu umesto na svoju. Pavle je očigledno dobro naučio ovu lekciju, jer je nekoliko godina kasnije napisao Filipljanima: „Navikoh [se] biti zadovoljan s onim u čemu sam. Sve mogu po onome koji me ukrepljuje“ (Filipljanima 4:11, 13).

Kako je kod tebe? Da li trpiš neku vrstu ’žalca u mesu‘, možda neku bolest ili životne okolnosti koje ti zadaju mnogo nemira? Ako je tako, uteši se. Iako Jehova možda neće čudotvorno otkloniti tu smetnju, može ti podariti mudrost i duševnu snagu da se uhvatiš u koštac s tim, dok nastavljaš da interese Kraljevstva stavljaš na prvo mesto u životu (Matej 6:33).

Ako te bolest ili poodmakle godine, koče u tome da postigneš onoliko koliko bi želeo u hrišćanskoj aktivnosti, ne očajavaj. Umesto da na svoju kušnju gledaš kao na ono što ograničava tvoju službu Jehovi, gledaj na nju kao na mogućnost da uvećaš svoje oslanjanje na njega. Upamti i to da se vrednost hrišćanina prosuđuje, ne po veličini njegove aktivnosti, već po njegovoj veri i dubini ljubavi. (Uporedi s Markom 12:41-44.) Voleti Jehovu celom dušom, znači služiti mu najviše što možeš prema svojoj sposobnosti — a ne prema sposobnosti nekog drugog (Matej 22:37; Galatima 6:4, 5).

Ako tvoj ’žalac u mesu‘ obuhvata mučne okolnosti u životu, kao što je smrt nekog voljenog, drži se biblijskog saveta: „Stavi na Gospoda breme svoje, i on će te potkrijepiti. Neće dati dovijeka pravedniku da posrne“ (Psalam 55:22, DK). Jedna hrišćanka koja se zove Silvija činila je to. U razmaku od samo nekoliko godina izgubila je supruga posle 50 godina braka, i još devet drugih članova porodice — uključujući i dvoje malih unučića. „Da nije bilo Jehove“, kaže Silvija, „tugovala bih neutešno. Ali pronalazim ogromnu utehu u molitvi. Praktično neprestano s Jehovom razgovaram. Znam da mi on daje snagu da izdržim.“

Kako je umirujuće znati da onima koji tuguju „Bog svake utehe“ može dati snagu da istrpe! (2. Korinćanima 1:3; 1. Solunjanima 4:13). Ceneći to, možemo shvatiti Pavlov zaključak o toj stvari. Napisao je: „Dobro [se] snalazim u slabostima, u ruženju, u nevoljama, u progonstvima, u teskobama za Hrista, — jer kad sam slab, onda sam silan“ (2. Korinćanima 12:10).

Uhvatiti se u koštac s nesavršenostima

Svi smo nasledili nesavršenost od naših prvih ljudskih roditelja (Rimljanima 5:12). Kao posledica toga, svi smo u bici protiv želja palog tela. Kako to može slamati kada otkrijemo da nas obeležja „staroga čoveka“ mnogo snažnije pritiskaju nego što smo mislili (Efescima 4:22-24). Tada se možemo osećati kao apostol Pavle, koji je napisao: „Jer se ja radujem zakonu Božjemu po unutrašnjem čoveku, ali vidim drugi zakon u udima svojim, koji se suproti zakonu razuma moga, i zarobljava me zakonom grehovnim, koji je u udima mojim“ (Rimljanima 7:22, 23).

I u ovom slučaju, možemo iskoristiti snagu od Jehove. Kada biješ bitku protiv neke lične slabosti, nemoj nikada prestati da mu se obraćaš u molitvi, iskreno tražeći njegov oproštaj bez obzira koliko često to moraš činiti u vezi s istim problemom. Zbog svoje nezaslužene dobrohotnosti, Jehova koji „srca ispituje“ i koji može videti dubinu tvoje iskrenosti, podariće ti čistu savest (Poslovice 21:2). Pomoću svog svetog duha, Jehova ti može dodati snage da ponovo povedeš bitku protiv telesnih slabosti (Luka 11:13).

Takođe nam je potrebna snaga od Jehove kada imamo posla s nesavršenostima drugih. Na primer, neki suhrišćanin može s nama razgovarati ’kao da mačem probada‘ (Poslovice 12:18). To nas može duboko ubosti, naročito ako dolazi od nekoga za koga mislimo da treba da ume bolje. Možemo postati izuzetno uznemireni. Neki čak mogu ovakve uvrede iskoristiti kao opravdanje za napuštanje Jehove — što je najveća moguća greška!

Međutim, uravnoteženo stanovište pomoći će nam da slabosti drugih sagledamo u ispravnom svetlu. Ne možemo očekivati savršenstvo od nesavršenih bića. „Nema čoveka koji ne greši“, podseća nas mudri čovek Solomon (1. Kraljevima 8:46). Artur, jedan pomazani hrišćanin koji je lojalno služio Jehovi nekih sedam decenija, zapazio je: „Slabosti kod suslugu stvaraju nam prostor u pogledu integriteta, ispitujući našu hrićšansku ćud. Ako dopustimo da ono što ljudi kažu ili urade remeti naše služenje Jehovi, mi služimo ljudima. Osim toga, mora biti da i naša braća vole Jehovu. Ako tražimo ono što je pohvalno kod njih, uskoro ćemo videti da uopšte i nisu tako loši.“

Snaga za propovedanje

Pre uzašašća na nebo, Isus je svojim učenicima rekao: „Vi [ćete] primiti silu Duha Svetoga, koji će da siđe na vas, i bićete mi svedoci i u Jerusalimu i po svoj Judeji i Samariji, i sve do kraja zemlje“ (Dela apostolska 1:8).

U skladu sa Isusovim rečima, ovo delo obavljaju Jehovini svedoci sada u 233 zemlje širom planete. Udruženo, oni svake godine provode više od milijardu sati pomažući drugima da dođu do spoznanja Jehove. Izvršavanje ovog dela nije uvek lako. U izvesnim zemljama delo propovedanja Kraljevstva je zabranjeno ili ograničeno. Razmotri i to ko obavlja to delo — slabomoćna, nesavršena ljudska bića, od kojih svaki pojedinac, ona ili on, ima svoj deo problema i nemira. Ipak se delo nastavlja, i kao ishod, u protekle tri godine preko milion osoba predale su svoj život Jehovi i simbolizovale svoje predanje krštenjem u vodi (Matej 28:18-20). Zaista, ovo delo se izvršava jedino Božjom snagom. Jehova je preko proroka Zaharije rekao: „Ne silom, ni snagom, nego duhom mojim“ (Zaharija 4:6).

Ako si objavitelj dobre vesti, i ti imaš učešća — bez obzira koliko naoko izgleda malo — u tom veličanstvenom dostignuću. Bez obzira na ’žalce‘ koje moraš trpeti, možeš biti uveren da Jehova neće zaboraviti ’trud tvoj i ljubav koju si pokazao za ime njegovo‘ (Jevrejima 6:10). Zato nastavi da se radi podrške oslanjaš na Izvor sve dinamične energije. Upamti, jedino uz Jehovinu snagu mi možemo istrpeti; jer se njegova sila usavršava u našim slabostima.

[Fusnote]

[Slika na 26. strani]

Propovedničko delo se izvršava jedino Jehovinom silom