Ti možeš duhovno napredovati

PRAVE vrednosti mogu biti teško prepoznatljive. To je slučaj i s dijamantima. Dok izglačani dijamant blista, neobrađeni dijamant pušta samo nejasni sjaj. Pa ipak, u dubini neobrađenog dijamanta, leži nepogrešivo obećanje da je to jedan predivan dragulj.

Hrišćani na mnogo načina sliče neobrađenim dijamantima. Premda smo još uvek daleko od savršenstva, mi zaista imamo skrivenu vrednost koju Jehova ceni. Poput dijamanata, svako od nas ima svoje sopstvene odlike po kojima se razlikuje. I svako od nas može i dalje napredovati, ukoliko to od srca želi. Naša ličnost se može izglačati, tako da može još jasnije blistati na Jehovinu slavu (1. Korinćanima 10:31).

Nakon što je isečen i izglačan, dijamant se stavlja na jedno mesto koje povećava njegova refleksivna svojstva. Na sličan način, Jehova nas može upotrebiti na različitim mestima odnosno dodelama ako se ’obučemo u novog čoveka, koji je stvoren po Bogu, u pravdi i u svetosti istine‘ (Efescima 4:20-24).

Ovaj duhovni napredak ne dolazi sam od sebe, baš kao što dijamant u svom prirodnom stanju retko blista kao dragi kamen. Možda treba da odstranimo neku slabost koja nas još uvek prati, izmenimo naš stav prema prihvatanju odgovornosti, ili čak da se naprežemo da bismo se izvukli iz duhovne čamotinje. Ali mi možemo da napredujemo ako to stvarno želimo, pošto nam Jehova Bog može dati ’snagu koja je iznad obične‘ (2. Korinćanima 4:7, NW; Filipljanima 4:13).

Jehova jača svoje sluge

Sečenje dijamanata zahteva samopouzdanje koje proizlazi iz ispravnog znanja, jer kada se neki deo dijamanta odseče on je obično neupotrebljiv. Skupoceni materijal — katkad čak i do 50 posto nesečenog kamena — mora da se iseče da bi se dobio željeni oblik. Da bismo oblikovali našu ličnost i da bismo duhovno napredovali, i nama je potrebno pouzdanje koje proizlazi iz tačnog spoznanja. Naročito treba da imamo pouzdanje da će nas Jehova ojačati.

Međutim, možda osećamo da smo nedorasli ili mislimo da nismo u stanju da učinimo više. I verne Božje sluge iz prošlosti ponekad su se tako osećale (Izlazak 3:11, 12; 1. Kraljevima 19:1-4). Kada je Jeremiju Bog odredio za „proroka narodima“ on je uzviknuo: „Gle, ja ne znam govoriti, jer sam dete“ (Jeremija 1:5, 6). Međutim, uprkos svojoj povučenosti, Jeremija je postao hrabri prorok koji je bez uvijanja prenosio poruke neprijateljski raspoloženom narodu. Kako mu je to bilo moguće? Naučio je da se oslanja na Jehovu. Jeremija je kasnije zapisao: „Blažen čovek koji se u Gospoda uzda, kome je Gospod [„Jehova“, NW] uzdanica“ (Jeremija 17:7; 20:11).

Danas, Jehova na sličan način jača one koji se uzdaju u njega. Edvard,a otac četvoro dece koji je slabo duhovno napredovao, uvideo je istinitost toga. On objašnjava: „Ja sam bio Jehovin svedok devet godina, ali izgledalo je kao da tapkam u mestu u pogledu duhovnosti. Problem je bio u tome što sam imao slabu motivaciju i nikakvo samopouzdanje. Nakon selidbe u Španiju, zatekao sam se u maloj skupštini koja je imala samo jednog starešinu i jednog slugu pomoćnika. S obzirom na potrebu, taj starešina me je zamolio da se pozabavim mnogim dužnostima. Sav sam se tresao kada sam imao svoje prve govore i tačke na sastancima. Pa ipak, naučio sam da se oslanjam na Jehovu. Starešina me je uvek pohvalio i dao taktične predloge za poboljšanje.

„U isto vreme, pojačao sam svoju službu na terenu i počeo duhovno bolje da predvodim svoju porodicu. Kao rezultat toga, istina je celoj porodici značila više, i osećao sam se mnogo zadovoljnije. Sada sam sluga pomoćnik, i marljivo radim na razvijanju odlika hrišćanskog nadglednika.“

„Svucite starog čoveka“

Kao što je Edvard uvideo, duhovni napredak zahteva pouzdanje u Jehovu. Takođe je neophodno razvijati hrišćansku „novu ličnost“ (NW). Kako se to može učiniti? Prvi korak je „svući“ one karakterne crte koje su deo stare ličnosti (Kološanima 3:9, 10). Baš kao što nedostatke, kao što su strani minerali, treba odstraniti kako bi se iz neobrađenog dijamanta izradio jedan blistavi dragi kamen, tako treba odbaciti stavove koji pripadaju „elementima sveta“ (DS) da bi zablistala naša nova ličnost (Galatima 4:3).

Jedan takav stav je nećkanje prema prihvatanju odgovornosti iz straha da će se od nas previše tražiti. Tačno, odgovornost znači rad, ali to je zadovoljavajući rad. (Uporedi s Delima apostolskim 20:35.) Pavle je priznao da božanska odanost iziskuje da se „trudimo i borimo“. Mi to rado činimo, rekao je on, „jer se uzdamo u Boga živoga“, onog koji nikada ne zaboravlja rad koji obavljamo u korist naših suhrišćana i drugih (1. Timoteju 4:9, 10; Jevrejima 6:10).

Neki dijamanti imaju „napetost“ koja se stvarala prilikom njihovog oblikovanja i s njima treba pažljivo baratati. Međutim, pomoću jednog instrumenta zvanog polariskop, onaj ko glača može odrediti mesto napetosti i uspešno raditi na kamenu. Možda i mi patimo od neke unutrašnje napetosti, ili ličnih mana zbog našeg porekla ili nekog traumatičnog životnog iskustva. Šta možemo učiniti? Kao prvo, treba sebi da priznamo problem i odlučimo da ga prebrodimo koliko god je to moguće. Svakako treba da se rasteretimo pred Jehovom u molitvi, a možda i da zatražimo duhovnu pomoć od nekog hrišćanskog starešine (Psalam 55:23; Jakov 5:14, 15).

Ovakva unutrašnja napetost uticala je na Nikolasa. „Otac mi je bio alkoholičar, i naneo je sestri i meni mnogo patnje“, iznosi on. „Kada sam napustio školu, otišao sam u vojsku, ali me je moja buntovna narav uskoro uvukla u nevolju. Nadležni u vojsci su me strpali u zatvor zbog rasturanja droge, a jednom drugom prilikom sam dezertirao. Na kraju, napustio sam vojsku, ali sam i dalje imao muke. Premda je moj život bio u neredu zbog zloupotrebe droge i teškog napijanja, zanimala me je Biblija i žudeo sam da pružim smisao svom životu. Konačno sam stupio u vezu s Jehovinim svedocima, promenio svoj način života i prigrlio istinu.

„Međutim, bile su mi potrebne godine pre nego što sam se pomirio i pozabavio manom u svojoj ličnosti. Imao sam duboku odbojnost prema autoritetu i sav bih se nakostrešio kada sam naišao na kakav savet. Iako sam želeo da me Jehova potpunije koristi, ova slabost me je unazađivala. Konačno, uz pomoć dvojice starešina punih razumevanja, priznao sam svoj problem i počeo da primenjujem njihov ljubazni savet iz Pisma. Iako povremeno iskrsne pomalo otpora, sada mogu da kontrolišem svoju buntovnu prirodu. Mnogo sam zahvalan za Jehovin strpljivi način postupanja sa mnom i za punu ljubavi pomoć starešina. Zbog svog duhovnog napretka, nedavno sam naimenovan za slugu pomoćnika.“

Kao što je Nikolas utvrdio, izmeniti duboko usađene stavove nije lako. Možda se i mi suočavamo sa sličnim izazovom. Možda smo previše osetljivi. Možda gajimo srdžbu, ili možda previše naglaska stavljamo na nezavisnost. Otuda, naš duhovni napredak može biti ograničen. Oni koji glačaju dijamante nešto slično iskuse s kamenjem koje zovu nati. To su u stvari dva kamena koja su se stopila u jedan dok se obrazovao dijamant. Kao posledica toga, nati imaju dva oprečna obrasca za rast koja vrlo otežavaju seču duž prirodnih linija. U našem slučaju, mi uviđamo da se „priroda“ spremnog duha bori protiv „prirode“ nesavršenog tela (Matej 26:41; Galatima 5:17). Katkad, možda naginjemo da dignemo ruke od svega, izgovarajući se da nesavršenosti naše ličnosti ionako nisu bitne. ’Na kraju krajeva‘, možemo reći, ’moja porodica i prijatelji me i dalje vole.‘

Međutim, ako želimo da služimo našoj braći i slavimo našeg nebeskog Oca, treba da se ’obnovimo duhom uma svoga‘ tako što ćemo obući novu ličnost. Napor se isplati, kao što Nikolas i bezbroj drugih mogu da posvedoče. Osoba koja glača dijamant zna da jedna mrlja može pokvariti ceo dijamant. Slično tome, time što bismo poricali neku slabu fasetu ličnosti, mogli bismo pokvariti našu duhovnu pojavu. Što je još gore, neka ozbiljna slabost može nas dovesti do duhovnog pada (Poslovice 8:33).

Poput „vatre“ u nama

Osoba koja glača dijamant teži da sačuva vatrene iskre u dijamantu. To se postiže tako što se fasete urede da proizvode takozvani efekat duge. Unutar dijamanta višebojno svetlo se prelama napred i nazad, dajući vatrene iskre zbog kojih dijamant blešti. Na sličan način, Božji duh može biti poput ’vatre‘ u nama (1. Solunjanima 5:19 NW; Dela apostolska 18:25; Rimljanima 12:11).

Ali šta ako osetimo da nam treba duhovna motivacija? Kako je možemo postići? Trebalo bi da ’razmišljamo o svojim putevima‘ (Psalam 119:59, 60). To bi uključivalo da ustanovimo one stvari koje nas duhovno usporavaju i da zatim odredimo koje teokratske aktivnosti treba mnogo snažnije preduzeti. Možemo produbiti duhovno cenjenje kroz naš redovni lični studij i gorljivu molitvu (Psalam 119:18, 32; 143:1, 5, 8, 10). Štaviše, time što se družimo s onima koji marljivo rade u veri, nadalje ćemo pojačati svoju odlučnost da revno služimo Jehovi (Titu 2:14).

Jedna mlada hrišćanka, Luiza, priznala je: „Dve godine sam razmišljala o opštoj pionirskoj službi pre nego što sam se u stvari prijavila za pionira, to jest punovremenog objavitelja Kraljevstva. Nije bilo ničega što me je sprečavalo, ali bila sam u nekoj ustaljenoj kolotečini, i jednostavno se nisam trudila da izađem iz nje. Onda mi je otac iznenada umro. Shvatila sam koliko je ljudski život krhak i da ga nisam na najbolji način živela. Promenila sam svoje duhovno gledište, pojačala svoju službu i postala opšti pionir. Naročita pomoć u ovom pogledu bili su ona duhovna braća i sestre koji su uvek podupirali pripreme za službu na terenu, i koji su sa mnom redovno išli u službu. Naučila sam da i u dobru i u zlu, mi delimo vrednosti i ciljeve onih koji nas okružuju.“

Oštreni kao gvožđem

Dijamanti su najtvrđi prirodni materijali na zemlji. Zato je za sečenje jednog dijamanta potreban drugi dijamant. To može podsetiti studente Biblije na izreku koja kaže: „Gvožđe se gvožđem oštri, tako čovjek oštri lice prijatelja svojega“ (Priče Solomunove 27:17, DK). Kako se „oštri“ lice neke osobe? Neki pojedinac može uspeti da oštri intelektualno i duhovno stanje drugoga, baš kao što se parče gvožđa može upotrebiti da se naoštri oštrica načinjena od istog metala. Na primer, ako bismo postali depresivni usled nekog razočaranja, ohrabrenje druge osobe može nas mnogo podići. Naše kiselo lice može se promeniti nabolje, i možemo oživeti za obnovljenu revnu aktivnost (Poslovice 13:12). Naročito skupštinske starešine mogu pomoći da se oštrimo, time što nam daju ohrabrenje iz Pisma i savet za poboljšanje. Oni slede načelo koje je Solomon naveo: „Daruj mudrog i on će mudriji postati, pouči pravednog i znanje će svoje on uvećati“ (Poslovice 9:9).

Naravno, duhovno poučavanje iziskuje vreme. Više od deset godina, apostol Pavle je delio svoje iskustvo i metode poučavanja s Timotejem (1. Korinćanima 4:17; 1. Timoteju 4:6, 16). Dugo poučavanje koje je više od 40 godina Mojsije pružao Isusu Navinu, izraelskoj naciji je dugo vremena koristilo (Isus Navin 1:1, 2; 24:29, 31). Jelisej je pratio proroka Iliju možda 6 godina, dobijajući tako dobru osnovu za svoju sopstvenu službu koja će trajati oko 60 godina (1. Kraljevima 19:21; 2. Kraljevima 3:11). Time što strpljivo pružaju napredno poučavanje, starešine oponašaju Pavlov, Mojsijev i Ilijin primer.

Pohvaljivanje je bitan deo obučavanja. Iskreni izrazi cenjenja za dobro obavljene zadatke ili dela vredna pohvale mogu nagnati druge da žele još više služiti Bogu. Pohvala gradi samopouzdanje koje, za uzvrat, pruža podsticaj za rad na slabostima. (Uporedi s 1. Korinćanima 11:2, NW.) Ohrabrenje na duhovni napredak u istini, takođe dolazi od velike preokupiranosti delom propovedanja o Kraljevstvu i drugim skupštinskim aktivnostima (Dela apostolska 18:5). Kada starešine dodele braći odgovornosti u skladu s njihovim duhovnim napretkom, to im pruža vredno iskustvo i verovatno će ojačati njihovu želju da nastave duhovno napredovati (Filipljanima 1:8, 9).

Dobar razlog za duhovni napredak

Dijamanti se smatraju dragocenima. Ista je stvar i sa onima koji se sada povezuju s porodicom Jehovinih obožavalaca širom sveta. U stvari, sam Bog ih naziva ’blagom‘ to jest ’dragocenim‘ stvarima iz svih nacija (Agej 2:7; fusnota u NW). Prošle godine su 375 923 osobe postale kršteni Jehovini svedoci. Da bi se udovoljilo ovom porastu, postoji potreba da ’raširimo prostor šatora‘. Duhovnim napredovanjem — i sežući za prednostima hrišćanske službe — moguće je učestvovati u zbrinjavanju ovog porasta (Isaija 54:2; 60:22).

Za razliku od mnogih dragocenih dijamanata koji se čuvaju u trezorima banaka i koji se retko viđaju, naša duhovna vrednost može jasno sijati. I dok redovno glačamo i pokazujemo naše hrišćanske osobine, mi slavimo Jehovu Boga. Isus je podbuđivao svoje sledbenike: „Tako nek se sjaji svetlost vaša pred ljudima, da oni vide vaša dobra dela, i da slave Oca vašega koji je na nebesima“ (Matej 5:16). Svakako, to nam daje čvrst razlog da duhovno napredujemo.

[Fusnote]